Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u sporu iz privatizacije

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je kao nedopuštenu ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Vrhovnog suda Srbije u vezi sa ugovorom o privatizaciji. Sud je utvrdio da žalba ne sadrži ustavnopravne razloge za navodne povrede prava na imovinu i zabranu diskriminacije.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-590/2008
09.09.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Petra Šakana iz Šapca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. septembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Petra Šakana izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Prev. 70/06 od 19. februara 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Petar Šakan iz Šapca je 27. maja 2008. godine, preko punomoćnika, advokata Radomira Spasojevića iz Valjeva, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije Prev. 70/06 od 19. februara 2008. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. stav 3. Ustava Republike Srbije, prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava i načela jednake pravne zaštite svih oblika svojine iz člana 86. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi: da osporena presuda “pruža zaštitu državnoj svojini na teret privatne svojine“; da, u smislu relevantnih odredaba Zakona o obligacionim odnosima, postoje obaveze prodavca koje se ugovorom ne mogu isključiti i da je u predmetnom parničnom postupku ispunjen uslov za utvrđivanje ništavosti ugovora jer je “prodavac nametnuo spornu odredbu koristeći svoj monopolistički položaj“; da je “očigledno da Vrhovni sud Srbije svojom pobijanom odlukom vrši diskriminaciju“ i da ništav ugovor ne može biti raskinut, čime su povređena navedena prava podnosioca ustavne žalbe zajemčena Ustavom. Podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporenu presudu.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih ogana ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbama Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) je propisano: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (član 82. stav 1.); da ustavna žalba, pored ostalog, mora da sadrži razloge i navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava ili slobode zajemčene Ustavom (član 85. stav 1.).

3. Na osnovu navoda iz ustavne žalbe i dokaza koji su uz žalbu priloženi, Ustavni sud je utvrdio da je pred Trgovinskim sudom u Beogradu vođen parnični postupak po tužbi Petra Šakana, ovde podnosioca ustavne žalbe, protiv tužene Agencija za privatizaciju iz Beograda radi utvrđenja ništavosti ugovora o kupoprodaji društvenog kapitala A.D. “LIK“ iz Beograda metodom javne aukcije, overenog pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu Ov. 1264/03 od 13. maja 2003. godine i povraćaja prve rate kupoprodajne cene u iznosu od 6.000.000,00 dinara.

Agencija za privatizaciju iz Beograda je 4. avgusta 2004. godine podnela Trgovinskom sudu u Beogradu protivtužbu protiv tužioca-protivtuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi raskida navedenog ugovora i tražila od prvostepenog suda da odluka o raskidu ugovora služi kao pravni osnov za brisanje upisa promene strukture kapitala u registarskom ulošku za A.D. “LIK“ iz Beograda.

Trgovinski sud u Beogradu je 9. februara 2005. godine doneo presudu P. 2914/04-04, kojom je odlučio na sledeći način: u stavu I izreke delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, i utvrdio da su ništave odredbe navedenog ugovora pod tačkama 5.2, 5.3. i 5.4; u stavu II izreke delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog i obavezao tuženu-protivtužilju da mu na ime povraćaja prve rate plaćene kupoprodajne cene isplati novčani iznos od 6.000.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti presude; u stavu III izreke odbio tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog u delu kojim je tražio da se utvrdi da su ništave ostale odredbe navedenog ugovora; u stavu V izreke usvojio protivtužbeni zahtev tužene-protivtužilje i utvrdio da je raskinut navedeni ugovor u delu koji nije obuhvaćen stavom I izreke; u stavu VI izreke usvojio protivtužbeni zahtev tužene-protivtužilje i odredio da će ova presuda služiti kao osnov za brisanje upisa promene strukture kapitala u registarskom ulošku za A.D. “LIK“ iz Beograda, a kod organa nadležnog za upis u registar; u stavu VII izreke odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove ovog parničnog postupka.

Postupajući po žalbi tužene-protivtužilje, Viši trgovinski sud je presudom Pž. 3544/05 od 16. maja 2005. godine odbio žalbu i potvrdio presudu Trgovinskog suda u Beogradu P. 2914/04-04 od 9. februara 2005. godine u stavu I, II i VII izreke.

Odlučujući o reviziji tužene-protivtužilje, Vrhovni sud Srbije je 19. februara 2008. godine doneo osporenu presudu Prev. 70/06, kojom je usvojio reviziju i preinačio drugostepenu i prvostepenu presudu u stavu I, II i VII izreke, tako što je u stavu I izreke odbio tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog da se utvrdi da su ništave odredbe predmetnog ugovora pod tač. 5.2, 5.3. i 5.4, u stavu II izreke odbio tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog kojim je tražio da sud obaveže tuženu-protivtužilju da mu na ime povraćaja prve rate plaćene kupoprodajne cene isplati novčani iznos od 6.000.000,00 dinara, dok je u stavu III izreke obavezao tužioca-protivtuženog da tuženoj-protivtužilji naknadi troškove parničnog postupka.

4. Podnosilac ustavne žalbe smatra da je osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije povređeno načelo zabrane diskriminacije iz člana 21. stav 3. Ustava, njegovo pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava i načelo jednake pravne zaštite svih oblika svojine iz člana 86. stav 1. Ustava.

Odredbom člana 21. stav 3. Ustava je utvrđeno da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbom člana 86. stav 1. Ustava je utvrđeno da se jemče privatna, zadružna i javna svojina, da je javna svojina državna svojina, svojina autonomne pokrajine i svojina jedinice lokalne samouprave, kao i da svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zaštitu.

5. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na to da je osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na imovinu. Naime, u parničnom postupku povodom koga je ustavna žalba podneta nije odlučivano o svojinskim pravima podnosioca ustavne žalbe, već je odlučivano o ugovornom (obligacionom) odnosu podnosioca i Agencije za privatizaciju, odnosno o poništaju i raskidu predmetnog ugovora o privatizaciji. Imajući u vidu da se predmet odlučivanja u ovoj pravnoj stvari ne može dovesti u vezu sa sadržinom prava iz člana 58. stav 1. Ustava, a na čiju se povredu u ustavnoj žalbi ukazuje, Ustavni sud je, krećući se u granicama postavljenog zahteva, zaključio da osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Prev. 70/06 od 19. februara 2008. godine nije ni moglo biti povređeno pravo podnosioca na imovinu.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je zaključio i da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi se mogli dovesti u vezu sa povredom načela jednake pravne zaštite svih oblika svojine iz člana 86. stav 1. Ustava u osporenoj sudskoj presudi.

Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi u delu u kojem se navodi da je osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije povređeno načelo zabrane diskriminacije na štetu podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da u ustavnoj žalbi nisu pruženi odgovarajući argumenti i dokazi koji bi ukazali na to da je podnosiocu zbog nekog ličnog svojstva u postupku po reviziji povređeno ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, što je neophodna pretpostavka da bi se mogla utvrditi povreda načela iz člana 21. stav 3. Ustava.

S obzirom na to da podnosilac ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, nije naveo ustavnopravne razloge koji bi se mogli dovesti u vezu sa povredom navedenih načela i prava zajemčenih Ustavom, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba nedopuštena, zbog čega je ovu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

6. Shodno iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u sporu iz privatizacije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti