Rešenje Ustavnog suda o nedopuštenosti ustavne žalbe protiv rešenja o ponavljanju postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja kojima je odlučivano o zahtevu za ponavljanje krivičnog postupka. Sud je utvrdio da su takva rešenja procesnog karaktera i ne predstavljaju pojedinačne akte protiv kojih se može izjaviti ustavna žalba.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-590/2009
02.06.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Đorđa Izljamovića iz Topole, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 2. juna 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Đorđa Izljamovića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. 258/09 od 10. februara 2009. godine, rešenja Okružnog suda u Kragujevcu Kv. 1/07 od 12. februara 2008. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. 833/07 od 3. oktobra 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Đorđe Izljamović iz Topole, preko punomoćnika, Milovana Belića, advokata iz Beograda, podneo je Ustavnom sudu 21. aprila 2009. godine ustavnu žalbu, a 30. oktobra 2009. godine njenu dopunu, protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. 258/09 od 10. februara 2009. godine, a zbog povrede prava iz člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je rešenjem Okružnog suda u Kragujevcu Kv. 1/07 od 12. februara 2008. godine usvojen njegov zahtev za ponavljanje krivičnog postupka okončanog pravnosnažnom presudom Okružnog suda u Kragujevcu K. 79/03 od 23. aprila 2004. godine, kojom je osuđen zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 201. stav 2. u vezi člana 195. stav 1. KZ RS na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci. Povodom žalbe Okružnog javnog tužioca protiv ovog rešenja, Vrhovni sud Srbije je „utvrdivši sasvim novo činjenično stanje“ rešenjem Kž. 833/07 od 3. oktobra 2007. godine žalbu uvažio i prvostepeno rešenje preinačio, tako što je zahtev za ponavljanje postupka odbacio. Podnosilac je izjavio žalbu Vrhovnom sudu Srbije, koju je taj sud odbio kao neosnovanu rešenjem Kž. 258/09 od 10. februara 2009. godine. Predlaže da Ustavni sud „ukine osporena rešenja i spise vrati Okružnom sudu u Kragujevcu na nadležni postupak“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio:

Rešenjem Okružnog suda u Kragujevcu Kv. 1/07 od 13. aprila 2007. godine usvojen je zahtev branilaca osuđenog (ovde podnosioca ustavne žalbe) za ponavljanje krivičnog postupka završenog presudom Okružnog suda u Kragujevcu K. 79/03 od 23. aprila 2004. godine. Sud je smatrao da su ispunjeni uslovi predviđeni članom 411. stav 1. ZKP, jer su „iznete nove činjenice i podneti novi dokazi koji sami za sebe a i u vezi sa ranijim dokazima mogu dovesti do oslobađanja lica koje je bilo osuđeno ili do njegove osude po blažem Krivičnom zakonu“.

Rešavajući o žalbi Okružnog javnog tužioca u Kragujevcu protiv ovog rešenja, Vrhovni sud Srbije je osporenim rešenjem Kž. 833/07 od 3. oktobra 2007. godine žalbu uvažio i navedeno rešenje preinačio tako što je podnosiočev zahtev za ponavljanje krivičnog postupka pravnosnažno okončanog presudom Okružnog suda u Kragujevcu K. 79/03 od 23. juna 2004. godine odbacio. Drugostepeni sud je smatrao da dokazi priloženi uz zahtev „očigledno nisu podobni da se na osnovu njih dozvoli ponavljanje krivičnog postupka“.

Podnosilac je Okružnom sudu u Kragujevcu podneo „zahtev za reviziju rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. 833/07 od 3. oktobra 2007. godine“ kao i „zahtev za vanredno preispitivanje pravnosnažnog rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. 833/07 od 3. oktobra 2007. godine“, koje je kao nedozvoljene taj sud odbacio osporenim rešenjem Kv. 1/07 od 12. februara 2008. godine.

Odlučujući o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv prethodno navedenog rešenja Okružnog suda u Kragujevcu Kv. 1/07 od 12. februara 2008. godine, u delu kojim je odbačen zahtev za vanredno preispitivanje pravnosnažnog rešenja, Vrhovni sud Srbije je rešenjem Kž. 633/08 od 25. marta 2008. godine žalbu odbio kao neosnovanu, jer Zakonikom o krivičnom postupku zahtev za vanredno preispitivanje pravnosnažnog rešenja kao vanredni pravni lek nije predviđen, pa je podnošenje takvog zahteva nedopušteno.

I protiv ovog rešenja podnosilac je izjavio žalbu Okružnom sudu u Kragujevcu, koju je taj sud rešenjem Kv. 1/07 od 10. septembra 2008. godine odbacio kao nedopušteno pravno sredstvo.

Rešavajući o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv poslednjeg, osporenog, rešenja Okružnog suda u Kragujevcu Kv. 1/07 od 10. septembra 2008. godine, Vrhovni sud Srbije je 10. februara 2009. godine doneo rešenje Kž. 258/09, kojim je žalbu odbio kao neosnovanu, s obzirom na to da nije dozvoljena žalba protiv rešenja kojim se utvrđuje da je žalba o kojoj je odlučivano – nedopušteno pravno sredstvo.

U ustavnoj žalbi podnosilac je naveo da ustavnu žalbu izjavljuje prevashodno protiv ovog, poslednjeg, rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. 258/09 od 10. februara 2009. godine, međutim naveo je i ostala rešenja kao akte kojima mu je povređeno pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.

4. Na osnovu izloženog i iz navoda ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe prvenstveno osporava rešenje Vrhovnog suda Srbije Kž. 833/07 od 3. oktobra 2007. godine, koje je doneto u postupku odlučivanja o njegovom zahtevu za ponavljanje pravnosnažno okončanog krivičnog postupka završenog presudom Okružnog suda u Kragujevcu K. 79/03 od 23. aprila 2004. godine, s obzirom na to da je prvostepenim rešenjem Okružnog suda u Kragujevcu Kv. 1/07 od 13. aprila 2007. godine njegov zahtev za ponavljanje krivičnog postupka usvojen, a osporenim drugostepenim rešenjem odluka prvostepenog suda preinačena i njegov zahtev odbačen.

Po oceni Ustavnog suda, osporenim rešenjem nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, niti o optužbi protiv njega ili o njegovoj krivičnoj odgovornosti, već je navedeno rešenje doneto u postupku po zahtevu za ponavljanje krivičnog postupka podnetom na osnovu odredaba čl. 404. do 418. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09) (u daljem tekstu: ZKP).

Osporenim rešenjem Kž. 833/07 od 3. oktobra 2007. godine, Vrhovni sud Srbije je odbacio zahtev za ponavljanje krivičnog postupka protiv osuđenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, jer nisu ispunjeni procesni uslovi propisani odredbama ZKP. Ustavni sud je utvrdio da je osporeno rešenja akt procesnog karaktera, a ne pojedinačni pravni akti protiv koga se, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba može podneti. Ustavni sud je, stoga, odlučio da je ustavna žalba izjavljena protiv ovog akta nedopuštena. Ovakav pravni stav Ustavni sud je izrazio u više rešenja (videti rešenje u predmetu: Už – 2145/2009 od 21. januara 2010. godine), a rešavajući u ovom predmetu Ustavni sud je imao u vidu i istovetan stav Evropske komisije za ljudska prava u predmetu H. protiv Austrije (Odluka o dopustivosti broj 7761/77 od 8. maja 1978. godine), prema kome se član 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ne primenjuje na postupak povodom zahteva za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka, jer takav postupak „ne utvrđuje osnovanost bilo kakve krivične optužbe protiv podnosioca“, već samo da li će biti odobreno ponovno suđenje ili ne.

5. U odnosu na ostala rešenja navedena u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je utvrdio da je osporeno i rešenje Vrhovnog suda Srbije Kž. 258/09 od 10. februara 2009. godine, kojim se odbija kao neosnovana žalba podnosioca protiv rešenja Okružnog suda u Kragujevcu Kv. 1/07 od 10. septembra 2008. godine, kojim se odbacuje kao nedopuštena žalba podnosioca protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. 633/08 od 25. marta 2008. godine, kojim se kao neosnovana odbija njegova žalba izjavljena protiv takođe osporenog rešenja Okružnog suda u Kragujevcu Kv. 1/07 od 12. februara 2008. godine, kojim su njegov „zahtev za vanredno preispitivanje pravnosnažnog rešenja“ i „revizija“ odbačeni kao nedopuštena pravna sredstva, s obzirom da Zakonikom o krivičnom postupku podneta pravna sredstva nisu propisana kao dozvoljena.

Po oceni Ustavnog suda, sva rešenja navedena u ovoj tački obrazloženja predstavljaju akte procesnog karaktera, kojima se odlučuje o dozvoljenosti izjavljenih pravnih sredstava, a ne pojedinačne pravne akte protiv kojih se, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba može podneti.

6. Imajući u vidu sve napred navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

7. S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o nedopuštenosti ustavne žalbe protiv rešenja o ponavljanju postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti