Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje preko sedam godina. Podnosiocima je dosuđena naknada nematerijalne i materijalne štete zbog neefikasnosti suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. Đ, D. Đ, S. Đ. i G. Đ, svih iz B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. marta 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. Đ, D. Đ, S. Đ. i G. Đ. i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom Pirotu u predmetu I. 1880/10 povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, kao i pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjima o izvršenju Opštinskog suda u Babušnici I. 176/06 od 19. oktobra 2006. godine i I. 142/07 od 10. septembra 2007. godine. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Pirotu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. Đ, D. Đ, S. Đ. i G. Đ, svi iz B, podneli su 23. novembra 2011. godine, preko punomoćnika S. S, advokata iz N, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom Pirotu u predmetu I. 1880/10.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je Opštinski sud u Babušnici (u daljem tekstu: Opštinski sud) rešenjem I. 176/06 od 19. oktobra 2006. godine usvojio predlog za izvršenje podnosilaca ustavne žalbe i odredio da se izvršenje sprovede na novčanim sredstvima izvršnog dužnika; da je u Opštinski sud „zastajao sa izvršnim postupkom bez osnova, a na zahtev poverioca nastavljao sa postupkom sprovođenja izvršenja“; da su podnosioci više puta urgirali sprovođenje izvršenja. Podnosioci su istakli zahtev za naknadu nematerijalne štete, kao materijalne štete opredeljene u visini iz predloga za izvršenje.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama člana 32. stav 1. Ustava na čiju se povredu poziva podnositeljka ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe , i uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Nišu I. 1880/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Podnosioci ustavne žalbe su, u svojstvu izvršnih poverilaca, podneli 13. oktobra 2006. godine Opštinskom sudu u Babušnici predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika DP „F. B.“ glinenih proizvoda iz B, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude istog opštinskog suda P. 288/04 od 26. aprila 2006. godine. Predloženo je da se izvršenje sprovede plenidbom novčanih sredstava izvršnog dužnika i njihovim prenosom na račun jednog od izvršnih poverilaca. Opštinski sud je rešenjem I. 176/06 od 19. oktobra 2006. godine usvojio predlog za izvršenje.

M. Đ, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 28. avgusta 2007. godine Opštinskom sudu predlog za izvršenje protiv istog izvršnog dužnika na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda P. 183/06 od 8. juna 2007. godine, i to popisom, procenom i prodajom nepokretnih stvari izvršnog dužnika. Opštinski sud je usvojio predlog za izvršenje rešenjem I. 142/07 od 10. septembra 2007. godine.

Zaključkom Opštinskog suda I. 142/07 od 4. jula 2008. godine postupak u predmetu I. 176/06 spojen je sa postupkom u predmetu I. 142/07.

Podneskom od 9. jula 2008. godine, naslovljenim „predlog za izvršenje“, izvršni poverioci su tražili da Opštinski sud odredi izvršenje protiv istog izvršnog dužnika na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda P. 288/04 od 26. aprila 2006. godine, i to popisom, procenom i prodajom nepokretnih stvari izvršnog dužnika. Opštinski sud je njihov predlog usvojio rešenjem I. 67/08 od 11. avgusta 2008. godine.

Opštinski sud je rešenjem I. 176/06 od 2. septembra 2008. godine odredio sprovođenje veštačenja tržišnih vrednosti nepokretnosti izvršnog dužnika. Veštak je nalaz i mišljenje dostavio 2. oktobra 2008. godine. Na ročištu održanom 31. oktobra 2008. godine utvrđene su tržišne vrednosti nepokretnosti izvršnog dužnika.

Dopisom Opštinskog suda od 1. decembra 2008. godine zatraženo je od Agencije za privatizaciju (u daljem teksu: Agencija) izjašnjenje povodom postupka privatizacije izvršnog dužnika. Agencija je 16. januara 2009. godine obavestila sud da je prekinut postupak privatizacije izvršnog dužnika do okončanja upravnog spora pred Vrhovnim sudom Srbije.

Izvršni poverioci su na ročištu održanom 4. maja 2009 predložili „da se izvršenje proširi i na „D“ DOO iz B“.

Rešenjem Opštinskog suda I. 142/07 od 25. maja 2009. godine određen je zastoj u postupku do okončanja postupka registracije statusnih promena izvršnog dužnika.

Izvršni poverioci su podneskom od 14. oktobra 2010. godine obavestili sud da je „F. B.“ glinenih proizvoda AD iz B. pravni sledbenik izvršnog dužnika i predložili nastavak postupka. Rešenjem Opštinskog suda I. 142/07 od 1. decembra 2009. godine izvršni postupak je nastavljen.

Nakon 1. januara 2010. godine i uspostavljanja nove mreže sudova u Republici Srbiji, postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Pirotu (u daljem tekstu: Osnovni sud) u predmetu I. 1880/10.

Izvršni poverioci su podneskom od 8. marta 2010. godine urgirali nastavak izvršnog postupka, a 21. aprila 2010. godine podneli su pritužbu predsedniku Osnovnog suda. U odgovoru v. f. predsednika Osnovnog suda VI Su. 2/11 od 17. januara 2011. godine navedeno je da je pritužba osnovana.

Rešenjem Privrednog suda u Nišu St. 123/10 od 12. jula 2010. godine otvoren je i zaključen stečajni postupak nad stečajnim dužnikom „F. B.“ glinenih proizvoda B.“ AD iz B.

Osnovni sud je dopisom od 6. aprila 2012. godine i urgencijom od 27. aprila iste godine od Agencije zatražio obaveštenje da li je nastavljen postupak privatizacije izvršnog dužnika, koja je dopisom od 10. maja 2012. godine obavestila sud da je 21. maja 2010. godine raskinut ugovor o prodaji društvenog kapitala sa kupcem „D.“ DOO iz B. zbog nepoštovanja ugovornih obaveza.

Dopisom od 18. maja 2012. godine i urgencijom od 22. juna iste godine Osnovni sud je od Opštine Babušnica zatražio izveštaj o tome da li je imovina DP „F. B.“ glinenih proizvoda iz B. preneta u svojinu opštine, s obzirom na to da je otvoren i zaključen stečajni postupak nad izvršnim dužnikom.

Rešenjem Privrednog suda u Nišu St. 123/10 od 16. januara 2013. godine ukinuto je rešenje toga suda St. 123/10 od 12. jula 2010. godine, te je obustavljen prethodni stečajni postupak prema stečajnom dužniku, ovde izvršnom dužniku.

Agencija je 8. novembra 2013. godine dostavila Osnovnom sudu odluku o imenovanju privremenog zastupnika kapitala subjekta privatizacije izvršnog dužnika od 21. oktobra 2013. godine.

U vreme odlučivanja Ustavnog suda po ustavnoj žalbi postupak je još uvek u toku.

4. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se postupak vodi u okviru razumnog roka ili ne, uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njihovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da izvršni postupak koji su pokrenuli podnosioci ustavne žalbe podnošenjem predloga za izvršenje Opštinskom sudu u Babušnici 13. oktobra 2006. godine, traje već duže od sedam godina, s tim što je postupak bio u zastoju od 25. maja do 1. decembra 2009. godine.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao. Sud je trebalo da odluči o podnetim predlo zima za izvršenje i da sprovede odgovarajuće radnje kako bi izvršni poveri oci namir ili svoj a potraživanj a.

Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev bio od nesumnjivog značaja za podnosioce ustavne žalbe, s obzirom na to da su pre dlogom za izvršenje tražili namir enje novčanog potraživanja koje im je dosuđeno pravnosnažnim presudama. Ispitijući ponašanje podnosilaca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da oni ničim nisu doprineli dužem trajanju postupka, već su imajući u vidu da su nadležnom izvršnom sudu podneli urgenciju, odnosno pritužbu, preduzimali radnje u cilju ubrzanja postupka.

Po oceni Ustavnog suda, Osnovni sud nije postupa o efikasno kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku i izvršni poveri oci namirili. Naime, nakon što je 1. januara 2010. godine postupak izvršenja nastavljen pred tim sudom, prva radnja je preduzeta tek nakon dve godine i četiri meseca, kada je od Agencije zatraženo obaveštenje o toku postupka privatizacije izvršnog dužnika.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Pirotu u predmetu I. 1880/10.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, u prvom delu tačke 1. izreke us vojio ustavnu žalbu, a u tački 3. izreke odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su pretrpeli podnosioci ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka, kao činjenicu da je postupak bio u zastoju od 25. maja do 1. decembra 2009. godine. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog neažurnog postupanja suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. U pogledu zahteva podnosilaca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je ocenio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatvane povrede prava u potpunosti može ostvariti samo ako se usvoji ovaj zahtev, odnosno utvrdi pravo podnosilaca na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjima o izvršenju Opštinskog suda u Babušnici I. 176/06 od 19. oktobra 2006. godine i I. 142/07 od 10. septembra 2007. godine. Ustavni sud najpre konstatuje da se podnosiioci u ustavnoj žalbi nisu formalno pozvali na povredu prava na imovinu zajemčenog odredbama člana 58. Ustava. Međutim, Ustavni sud ukazuje da propust izvršnog suda da izvrši presude izrečenu u korist podnosilaca ustavne žalbe predstavlja i povredu prava podnosilaca na mirno uživanje imovine koju predstavlja potraživanje utvrđeno tim presudama. Podnosioci ustavne žalbe su pružili dokaze da im je neizvršenjem pravnosnažnih sudskih presuda pričinjena materijalna šteta, čije postojanje i visina su utvrđeni u ustavnosudskom postupku na osnovu činjenica i okolnosti ovog slučaja. Naime, zbog neažurnog postupanja nadležnih sudova u osporenom izvršnom postupku podnosioci nisu namirili svoja novčana potraživanja prema izršnom dužniku koji je u tim postupcima bilo preduzeće sa većinskim društvenim kapitalom. Polazeći od navedenog, Ustavni sud nalazi da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog povrede njihovog Ustavom zajemčenog prava , pored utvrđenja prava na naknadu nematerijalne štete , može u potpunosti ostvariti ako se podnosiocima utvrdi i pravo na naknadu pretrpljene materijalne štete. Imajući u vidu navedeno , Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, utvrdio pravo podnosilaca na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Babušnici I. 176/06 od 19. oktobra 2006. godine i I. 142/07 od 10. septembra 2007. godine.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti