Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog propusta države da izvrši pravnosnažnu presudu protiv dužnika sa pretežnim društvenim kapitalom. Podnosiocu se utvrđuje pravo na naknadu materijalne štete u visini dosuđenog potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5903/2015
18.05.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Miloša Krgovića iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. maja 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Miloša Krgovića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi o pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 9659/10 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Leskovcu I. 9659/10 od 29. oktobra 2010. godine, umanjenog za iznos koji je po tom osnovu eventualno već isplaćen . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba Miloša Krgovića izjavljena protiv protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu R4i. 53/15 od 18. marta 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž.g. 444/15 od 20. maja 2015. godine, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi o pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 9659/10.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miloš Krgović iz Leskovca podneo je Ustavnom sudu, 21. septembra 2015. godine, preko punomoćnika Jasmine Mitić, advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu R4i. 53/15 od 18. marta 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž.g. 444/15 od 20. maja 2015. godine, zbog povrede prava prava na imovinu, zajemčenog članom članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije , kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i povrede prava na imovinu , zajemčen ih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava , u izvršnom postupku koji se vodi o pred Osnovnim sudom u Leskovcu u pred metu I. 9659/10.

Podnosilac ustavne žalbe rešenja Višeg suda u Leskovcu R4i. 53/15 od 18. marta 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž.g. 444/15 od 20. maja 2015. godine osporava u delu kojim je odlučeno o visini naknade nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku , kao i troškovima postupka. Istakao je zahtev za naknadu nematerijalne štete, kao i materijalne štete u visini utvrđenoj rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Leskovcu I. 9659/10 od 29. oktobra 2010. godine .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podneo je 26. oktobra 2010. godine Osnovnom sudu u Leskovcu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika HI „Nevena“ AD iz Leskovca. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 1550/07 od 7. novembra 2007. godine, kojom je obavezan tuženi HI „Nevena“ AD iz Les kovca da tužiocu Milošu Krgoviću na ime neisplaćene zarade isplati određeni novčani iznos.

Osnovni sud u Leskovcu je rešenjem I. 9659/10 od 29. oktobra 2010. godine usvojio predloženo izvršenje.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Leskovcu R4i. 53/15 od 18. marta 2015. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe, i utvrđeno da mu je u izvršnom postupku koji se vodi o pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 9659/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, kao i i pravo na imovinu; u stavu drugom izreke naloženo je nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da osporeni izvršni postupak okonča u najkraćem roku ; u stavu trećem izreke utvrđeno je pravo predlagača na pravičnu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 20.000,00 dinara, dok je zahtev predlagača da mu se isplati iznos naknade preko dosuđenog do traženog iznosa od 90.000,00 dinara odbijen, kao neosnovan ; u stavu četvrtom izreke predlagaču je na ime troškova postupka dosuđen iznos od 6.780,00 dinara. Predlagač je protiv navedenog rešenja izjavio žalbu.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž.g. 444/15 od 20. maja 2015. godine odbio žalbu predlagača i potvrdio ožalbeno prvostepeno rešenje.

4. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanje utvrđeno pravnosnažnom presudom podnosioca ustavne žalbe , a protiv dužnika HI „Nevena“ AD iz Leskovca, koji ima pretežan društveni kapital , u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15 ), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog , a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog pravnosnažnom presudom (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Leskovcu I. 9659/10 od 29. oktobra 2010. godine, umanjenog za iznos koji je po tom osnovu eventualno već isplaćen . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („ Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

5. Ispitujući pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalbi u delu kojim se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 9659/10 , Ustavni sud konstatuje da je nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („ Službeni glasnik RS“, broj 101/13) kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud. Ustavni sud, dalje, ukazuje da je stupanjem na snagu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („ Službeni glasnik RS“, broj 40/15), a koji je počeo da se primenjuje od 1. januara 2016. godine, prestao da važi član 82. stav 2. Zakona o ustavnom sudu („ Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US i 40/15 -dr. zakon), kojim je bilo propisano da se ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Prema tome, Ustavni sud ističe da ne postoji više nadležnost ovoga suda da odlučuje o ustavnim žalbama kojima se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji nisu pravnosnažno okončani. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da su u konkretnom slučaju o povredi navedenog ustavnog prava odlučivali redovni sudovi upravo osporenim rešenjima.

Razmatrajući ustavnu žalbu podnosioca u delu kojim su osporeni rešenje Višeg suda u Leskovcu R4i. 53/15 od 18. marta 2015. godine i rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rž.g. 444/15 od 20. maja 2015. godine, u delu kojim je odlučeno o visini naknade nematerijalne štete i troškovima postupka, Ustavni sud ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karkter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Pored toga, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u predmetnom slučaju podnosiocu dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete, kao i o visini troškova postupka po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove. Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo i u Odluci Už-4340/2015 od 29. septembra 2016. godine. Konačno, Ustavni sud je imao u vidu da je svojom odlukom podnosiocu dosudio materijalnu štetu, čime je suštinski dobio potpuno obeštećenje.

S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentova eventualna povreda ustavn og prava, već da se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom preispita odluke redovnih sudova. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te rešio kao u tački 3. izreke.

6. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ( „Službeni glasnik RS “, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti