Odluka Ustavnog suda o ustavnosti određivanja pritvora u odvojenim postupcima

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu R. V. izjavljenu protiv rešenja o određivanju pritvora. Činjenica da je u jednom krivičnom postupku određeno jemstvo ne sprečava određivanje pritvora u drugom, odvojenom postupku protiv istog lica.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5907/2013
17.04.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. V. iz N. S, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. aprila 2014. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba R. V. izjavljena protiv rešenja sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje Ki.Po1. 23/13 od 25. juna 2013. godine i rešenja Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kv.Po1. 530/13 od 9. jula 2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. V. iz N. S. je 19. jula 2013. godine, preko punomoćnika S. D. S, advokata iz B, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje Ki.Po1. 23/13 od 25. juna 2013. godine i rešenja Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kv.Po1. 530/13 od 9. jula 2013. godine, zbog povrede prava na ograničeno trajanje pritvora, zajemčenog odredbama člana 31. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije, kao i člana 5. st. 3. i 4. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi:

- da je sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje, nakon saslušanja podnosioca po naredbi o proširenju istrage Tužilaštva za organizovani kriminal Kt. 22/12 od 11. juna 2013. godine, doneo osporeno rešenje Ki.Po1. 23/13 od 25. juna 2013. godine kojim mu je odredio pritvor na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač. 2) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, koji se ima računati od dana i časa lišenja slobode;

- da se prilikom donošenja osporenog rešenja podnosilac već sedam meseci nalazio u pritvoru, koji mu je nakon podizanja optužnice „u istom predmetu“ produžen po rešenju veća Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kv.Po1. 429/13 od 06. juna 2013. godine , te da u osporenom rešenju „nije navedeno da je prema R . V. već ranije, po činjenično i pravno istom događanju, u istom predmetu određen pritvor rešenjem istog sudije za prethodni postupak Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu Ki.Po1. 28/12 od 26. novembra 2012. godine, koji mu se računa od 24. novembra 2012. godine, kada je lišen slobode, i da je krivični postupak pokrenut naredbom za sprovođenje istrage Tužilaštva za organizovani kriminal Kti. 22/12 od 24. novembra 2012. godine;

- da je Tužilaštvo za organizovani kriminal „da bi održalo rok i izdejstvovalo produženje pritvora i nakon što se okrivljeni R. V. već šest meseci nalazio u pritvoru, podelilo predmet, pa je pod istim Kti. brojem nastavljeno sprovoćenje istrage, dok je u drugom delu istog predmeta podignuta optužnica“;

- da je „ovo nezakonito vođenje dva krivična postupka protiv jednog lica, pred istim sudom, za isto krivično delo u produženom trajanju, pod jednim Kti. brojem deljenja predmeta kod suda stvorilo osnov za donošenje protivustavnih i protivzakonitih rešenja o određivanju pritvora“;

- da je „u istom predmetu Tužilaštva za organizovani kriminal, koji ima broj Kti. 22/12, pokrenuta istraga 24. novembra 2012. godine protiv R. V. zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234 stav 3. u vezi sa stavom 1. u vezi sa čl. 33. i 61. Krivičnog zakonika, pa je dana 21. maja 2013. godine podignuta optužnica za deo predmeta, dok je u delu nastavljena istraga“;

- da je „dakle u istom predmetu određen pritvor koji se računa od 24. novembra 2012. godine i koji je tokom istrage trajao svih šest meseci (maksimum trajanja po Zakonu i Ustavu), a zatim je nakon podizanja optužnice o pritvoru nastavilo da odlučuje nadležno veće po zakonu“;

- da „u konkretnom slučaju, u delu predmeta koji je zaostao (nepropisno) u istrazi, više nije moglo da se odlučuje o određivanju ili produženju pritvora od strane sudije za prethodni postupak, jer je R. V . već po istom predmetu proveo tokom istrage maksimalnih šest meseci u pritvoru“;

- da je „postupajući po žalbi odbrane R. V, veće Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu donelo rešenje Kv.Po1. 530/13 od 9. jula 2013. godine, koje se takođe osporava, jer je odlučujući o žalbi (samo je delimično uvažena i otklonjen je zakonski osnov iz člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku) potvrdilo protivustavno i nezakonito rešenje sudije za prethodni postupak“, ne odredivši se prema delu žalbe kojim se ukazuje na povredu Zakona i kršenje Ustavom zagarantovanog prava na slobodu podnosioca da u toku istrage pritvor može da traje najviše 6 meseci“;

- da je „istovremeno, postupajući po delu predmeta u kome je podignuta optužnica, veće Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu donelo rešenje Kv.Po1. 451/13 od 18. juna 2013. godine, kojim je određeno jemstvo i koje je potvrđeno rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž2.Po1. 278/13 od 08. jula 2013. godine“; da je „nakon što su pruženi dokazi sudu da je izvršen upis hipoteka i položen novac u depozit suda, čime je u potpunosti položeno jemstvo za okrivljenog R. V, on morao biti pušten na slobodu 15. jula 2013. godine“, ali da je „međutim, pre nego je izašao na slobodu, zadržan u pritvoru“ po protivustavnim i protivzakonitim osporenim rešenjima;

Iz svega iznetog, podnosilac ustavne žalbe zaključuje da su mu osporenim rešenjima povređena prava zajemčena odredbama člana 31. Ustava, jer nije poštovana ustavna odredba da pritvor u istrazi može trajati najduže šest meseci. Smatra da pritvor „nije mogao biti ponovo određen od strane sudije za prethodni postupak po predlogu Tužioca za organizovani kriminal u toku istrage, koju vodi tužilac, po istom predmetu Kti. 22/12“, iz razloga „što je deo istrage po predmetu Kti. 22/12 okončan i što je podignuta optužnica 21. maja 2013. godine, čime je odlučivanje o pritvoru prešlo u nadležnost veća istog suda i Apelacionog suda u Beogradu“.

Predložio je da Ustavni sud utvrdi povredu označenog prava, poništi osporena rešenja i odloži njihovo izvršenje.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporena rešenja, drugu dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i odgovor Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje VIII Su. 52/13-184 od 23. oktobra 2013. godine, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

Protiv podnosioca su se u vreme podnošenja ustavne žalbe vodila dva postupka, i to: pred Višim sudom u Beogradu-Posebno odeljenje u predmetu K.Po1. 61/13, po optužnici Tužilaštva za organizovani kriminal Kto. 7/13 od 17. maja 2013. godine; u predmetu Tužilaštva za organizovani kriminal Kti. 22/12, po naredbi o proširenju istrage Tužilaštva za organizovani kriminal Kti. 22/12 od 11. juna 2013. godine .

A) Činjenice koje se odnose na krivični postupak u predmetu K.Po1. 61/13

Tužilaštvo za organizovani kriminal je 24. novembra 2012. godine donelo naredbu o sprovođenju istrage Kti. 22/12 protiv podnosioca ustavne žalbe (i drugih lica), zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja u produženom trajanju iz člana 359. stav 3. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 61. Krivičnog zakonika.

Sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje je 26. novembra 2012. godine doneo rešenje Ki.Po1. 28/12 kojim je prema podnosiocu ustavne žalbe odredio pritvor na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač. 1), 2) i 3) ZKP, a koji mu se računao od 24. novembra 2012. godine kada je lišen slobode.

Pritvor je određen i protiv drugih lica.

Tokom trajanja istražnog postupka pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe produžavan .

Tužilaštvo za organizovani kriminal je 14. maja 2013. godine donelo naredbu o završetku istrage, te je, svojim aktom Kto. 7/13 od 17. maja 2013. godine protiv podnosioca ustavne žalbe podiglo optužnicu zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršio produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi sa stavom 1. u vezi sa čl. 33. i 61. Krivičnog zakonika.

Pritvor je nakon podizanja optužnice prema podnosiocu ustavne žalbe produžavan na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kv.Po1. 451/13 od 18. juna 2013. godine je, pored ostalog, usvojen predlog branioca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, pa je određeno jemstvo radi obezbeđenja njegovog prisustva i nesmetanog vođenja krivičnog postupka i određeno je da se podnosilac ima pustiti na slobodu nakon pružanja dokaza sudu da je izvršen upis hipoteke kod nadležnog organa i položen novac u depozit suda. Tužilaštvo za organizovani kriminal je protiv navedenog rešenja izjavilo žalbu koja je odbijena kao neosnovana rešenjem Apelacionog suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kž2.Po1. 278/13 od 8. jula 2013. godine.

B) Činjenice koje se odnose na postupak u predmetu Kti. 22/13

Tužilaštvo za organizovani kriminal je 11. juna 2013. godine donelo naredbu o proširenju istrage Kti. 22/12 protiv podnosioca ustavne žalbe (i drugih lica), zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi sa stavom 1. u vezi sa čl. 33. i 61. Krivičnog zakonika.

Sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje je, nakon saslušanja podnosioca ustavne žalbe i uvida u dokaze koji su dostavljeni uz naredbu, 25. juna 2013. godine doneo osporeno rešenje Ki.Po1. 23/12 kojim je prema podnosiocu ustavne žalbe odredio pritvor na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač. 2) i 3) ZKP, koji će mu se računati od časa lišenja slobode. U obrazloženju osporenog rešenja je, pored ostalog, istaknuto da je sudija za prethodni postupak imao u vidu „da se osumnjičeni R. V. trenutno nalazi u pritvoru po rešenju sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu-Posebnog odeljenja Ki.Po1. 28/12 od 26. novembra 2012. godine, koji mu je poslednji put produžen rešenjem K.Po1. 61/13-Kv. 429/13 od 6. juna 2013. godine, na osnovu člana 211. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, ali smatra da ukoliko bi osumnjičeni bio pušten na slobodu, mogao ometati postupak uticanjem...“.

Branilac okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe je protiv rešenja o određivanju pritvora izjavio žalbu.

Veće Višeg sud a u Beogradu-Posebno odeljenje je 9. jula 2013. godine, osporenim rešenjem Kv.Po1. 530/13, delimično uvažilo žalbu, preinači lo rešenje sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje Ki.Po1. 23/13 od 25. juna 2013. godine tako što je otkloni lo zakonski osnov iz tačke 3) člana 211. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku za određivanje pritvora, dok je u preostalom delu žalbu odbilo kao neosnovanu.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe ukinut 13. avgusta 2013. godine rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje Ki.Po1. 23/13, s obirom da više nisu postojali razlozi predviđeni odredbom člana 211. stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku.

Nakon završetka istrage, Tužilaštvo za organizovani kriminal je 5. septembra 2013. godine svojim aktom Kto. 7/13 protiv podnosioca ustavne žalbe podiglo optužnicu i predmet je pred Višim sudom u Beogradu-Posebno odeljenje zaveden pod brojem K.Po1. 85/13.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kv.Po1. 44/14 od 30. januara 2014. godine spojeni su krivični postupci u predmetima tog suda K.Po1. 85/13 i K.Po1. 61/13 i odlučeno je da će se nadalje sprovesti jedinstveni postupak i doneti jedna odluka u predmetu K.Po1. 61/13.

4. Odredbama člana 31. Ustava je, pored ostalog, utvrđeno: da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca, kao i da se okrivljeni pušta na slobodu ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica (stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (stav 2.).

Odredbama člana 210. Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: ZKP) („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) , propisano je: da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom (stav 1.); da je d užnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru (stav 2.); da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (stav 3.).

Saglasno odredbi člana 211. stav 1. tačka 2) ZKP, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako postoje okolnosti koje ukazuju da će uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke, saučesnike ili prikrivače.

Trajanje pritvora u istrazi propisano je odredbama člana 215. ZKP prema kojima: na osnovu rešenja sudije za prethodni postupak, okrivljeni se može zadržati u pritvoru najviše tri meseca od dana lišenja slobode, a sudija za prethodni postupak dužan je da i bez predloga stranaka i branioca, po isteku svakih 30 dana ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora (stav 1.); v eće neposredno višeg suda (član 21. stav 4.) može, na obrazloženi predlog javnog tužioca, iz važnih razloga produžiti pritvor najviše za još tri meseca i p rotiv ovog rešenja dozvoljena je žalba koja ne zadržava izvršenje rešenja (stav 2.); a ko se do isteka roka iz st. 1. i 2. ovog člana ne podigne optužnica, okrivljeni će se pustiti na slobodu (stav 3.).

Članom 216. ZKP je, pored ostalog, propisano: da se od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (stav 3.).

Odredba člana 296. stav 1. ZKP propisuje da se istraga pokreće naredbom nadležnog javnog tužioca, dok će, saglasno odredbi člana 310. stav 1. ZKP, kada nađe da je stanje stvari u istrazi dovoljno razjašnjeno, javni tužilac doneti naredbu o završetku istrage koju će dostaviti osumnjičenom i njegovom braniocu, ako ga ima, i obavestiće oštećenog o završetku istrage. Prema odredbi člana 277. stav 2. ZKP, naredba je izvršna odmah po donošenju, osim ako organ koji je naredbu izdao ne odredi drugačije.

Prema odredbama člana 306. ZKP, istraga se sprovodi samo u pogledu osumnjičenog i krivičnog dela na koje se odnosi naredba o sprovođenju istrage (stav 1.), a ako se u toku istrage pokaže da postupak treba proširiti na koje drugo krivično delo ili protiv drugog lica, javni tužilac će naredbom proširiti istragu (stav 2.), u pogledu proširenja istrage važe odredbe čl. 296. i 297. ovog zakonika.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi, a polazeći od sadržine odredbe člana 31. Ustava, kojom se garantuje ograničeno trajanje pritvora u fazi istrage i posle podizanja optužnice, Ustavni sud smatra da sa aspekta zaštite ljudskih prava pritvor predstavlja posebno osetljivu meru ograničenja prava na slobodu. Zbog navedenog karaktera ove krivično-procesne mere, odredbom člana 31. stav 1. Ustava je utvrđeno da pritvor u fazi istrage može trajati najduže šest meseci, do kog roka optužnica mora biti podignuta, ili se okrivljeni pušta na slobodu, dok je odredbom člana 31. stav 2. Ustava utvrđeno da sud posle podizanja optužnice trajanje pritvora svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom.

Podnosilac smatra da osporenim rešenjima „u delu predmeta koji je zaostao (nepropisno) u istrazi, više nije moglo da se odlučuje o određivanju ili produženju pritvora od strane sudije za prethodni postupak, jer je već po istom predmetu proveo tokom istrage maksimalnih šest meseci u pritvoru“.

U konkretnom slučaju, postavlja se pitanje da li je osporenim rešenjima pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe mogao biti ponovo određen u fazi proširenja istrage u predmetu Kti. 22/12, s obzirom na to da je prethodno, u fazi optuženja u predmetu K.Po1. 61/13, prihvaćeno jemstvo radi obezbeđenja prisustva podnosioca i nesmetanog vođenja tog krivičnog postupka i određeno da će se podnosilac pustiti na slobodu nakon pružanja dokaza da je izvršen upis hipoteke kod nadležnog organa i položen novac u depozit suda.

Odlučujući o ustavnoj žalbi, Ustavni sud je pošao od nesporne činjenice da je istraga u predmetu Tužilaštva za organizovani kriminal Kti. 22/12 prethodno bila završena (naredbom o završetku istrage Tužilaštva za organizovani kriminal od 14. maja 2013. godine) i da je ovlašćeni tužilac 17. maja 2013. godine podigao optužnicu i predao je krivičnom sudu radi daljeg vođenja krivičnog postupka. Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe nakon podizanja navedene otužnice, u predmetu K.Po1. 61/13, produžen zbog postojanja opasnosti od bekstva (član 211. stav 1. tačka 1) ZKP). Viši sud u Beogradu-Posebno odeljenje je usvojio predlog branioca, ovde podnosioca ustavne žalbe i odredio jemstvo radi obezbeđenja njegovog prisustva i nesmetanog vođenja krivičnog postupka. Takođe, odredio je i da će se podnosilac pustiti na slobodu nakon pružanja dokaza sudu da je izvršen upis hipoteke kod nadležnog organa i položen novac u depozit suda. Po oceni nadležnog suda, bili su ispunjeni svi zakonom propisani uslovi za određivanje jemstva iz člana 202. ZKP.

Sa druge strane, osporenim rešenjima pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe pravnosnažno određen rešenjem Ki.Po1. 23/13 iz razloga propisanog odredbom člana 211. stav 1. tačka 2) ZKP, odnosno zbog postojanja osobitih okolnosti koje su, po nalaženju suda, ukazivale da će podnosilac ometati postupak uticanjem na svedoke, s tim što je određeno da se isti ima računati od dana i časa lišenja slobode, budući da je sudu bilo poznato da u trenutku donošenja navedenih rešenja podnosilac još uvek nije bio pušten na slobodu po rešenju o određivanju jemstva.

Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju, protiv podnosioca ustavne žalbe su se u vreme donošenja osporenih rešenja vodila dva odvojena postupka, i to – u predmetu K.Po1. 61/13 koji je bio u fazi nakon optuženja i predmetu Kti. 22/12 koji je bio u fazi istrage, pa u ovoj procesnoj situaciji, u postupku koji je bio u fazi istrage, a u kome su doneta osporena rešenja, u celini važi režim pritvora u istrazi kako u pogledu njegovog određivanja i ukupnog trajanja, tako i u pogledu rokova u kojima se mora ispitivati da li još postoje razlozi za pritvor i ko je nadležan da o tome odlučuje (čl. 213, 214. i 215. ZKP).

Polazeći od navedenog stanovišta Ustavnog suda, da su se protiv podnosioca ustavne žalbe vodila dva odvojena postupka, a imajući u vidu da je pritvor mera koja se preduzima prema okrivljenom za obezbeđenje njegovog prisustva i za nesmetano vođenje krivičnog postupka, Sud ocenjuje da činjenica da je u postupku K.Po1. 61/13 pritvor zamenjen blažom merom (jemstvom), ne znači da se u drugom postupku pritvor nije mogao ponovo odrediti. Naime, razlozi koji pritvaranje mogu činiti neophodnim radi vođenja redovnog krivičnog postupka propisani su u tač. 1) do 4) člana 211. stav 1. ZKP. U konkretnom slučaju, osporenim rešenjima Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje, pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe određen iz razloga dokazne opstrukcije, tačnije zbog postojanja osobitih okolnosti koje su, po nalaženju toga suda, ukazivale da će podnosilac ometati postupak u predmetu Kti. 22/12 uticanjem na svedoke tačka 2) člana 211. stav 1. Zakonika . Stoga, Ustavni sud zaključuje da se pritvor, kao mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog i nesmetanog vođenja krivičnog postupka, može (ponovo) odrediti u svakoj situaciji u kojoj nadležni sud nađe da se ista svrha (nesmetano vođenje krivičnog postupka) ne može ostvariti drugom, blažom, merom, a pod Ustavom i Zakonikom o krivičnom postupku utvrđenim uslovima. Pri tome, nije od uticaja što je Tužilaštvo donelo naredbu o „proširenju“ istrage, s obzirom na to da je ona prethodno vođena već bila okončana i da je rezultirala podnošenjem i potvrđivanjem optužnice.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je našao da osporenim rešenjima nisu povređena Ustavom zajemčena prava podnosioca na koja se pozvao, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

6. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o ustavnosti određivanja pritvora u odvojenim postupcima

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti