Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
Kratak pregled
Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu okrivljenog zbog nerazumno dugog trajanja istražnog postupka, koji nije okončan ni nakon sedam i po godina. Utvrđena je povreda prava na suđenje u razumnom roku i dosuđena naknada nematerijalne štete zbog neefikasnosti nadležnog suda.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-5917/2011
17.04.2014.
Beograd
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi G. R. iz P, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. aprila 201 4. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba G. R. i utvrđuje da je u istražnom postupku koji se vodi pred Višim sudom u Pirotu u predmetu Ki. 24/10 (ranije pred Okružnim sudom u Pirotu u predmetu Ki. 16/07), povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, koje garantuje odredba člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Nalaže se Višem sudu u Pirotu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.
3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodna banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.
O b r a z l o ž e nj e
1. G. R. iz P. je 23. novembra 2011. godine, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i posebnog prava okrivljenog da mu se sudi bez odugovlačenja, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 33. stav 6. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodi pred Višim sudom u Pirotu u predmetu Ki. 24/10 (ranije se vodio pred Okružnim sudom u Pirotu u predmetu Ki. 16/07).
Podnosilac u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navodi: da je 15. oktobra 2007. godine istražni sudija Okružnog suda u Pirotu doneo rešenje da se protiv njega sprovede istraga zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. Krivičnog zakonika; da je nakon 1. januara 2010. godine istraga nastavljena pred Višim sudom u Pirotu u predmetu Ki. 24/10 i da nije okončana; da je u više navrata podnosio pritužbe ističući da se istraga nepotrebno odugovlači.
Predložio je da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji, utvrdi povredu označenih prava i prava na naknadu nematerijalne štete.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“ br. 109/07, 99/1 1 i 18/13 - Odluka US) je po sadržini identična odredbi člana 170. Ustava, dok je stavom 2. istog člana propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i odgovore Višeg suda u Pirotu Su. I broj 1-65 /11 od 27. decembra 2011. godine i od 14. marta 2014. godine, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Okružno javno tužilaštvo u Pirotu je 29. juna 2007. godine Okružnom sudu u Pirotu podnelo zahtev za sprovođenje istrage Kt. 24/07, a 13. jula i zahtev za proširenje istrage protiv okrivljenim lica, među kojima nije bio G . R, ovde podnosilac ustavne žalbe. Istražni sudija Okružnog suda u Pirotu je doneo rešenje Ki. 16/07 od 14. jula 2004. godine o sprovođenju istrage protiv okrivljenih lica iz navedenog zahteva za sprovođenje i proširenje istrage.
Nakon ovoga, Okružno javno tužilaštvo u Pirotu je 9. oktobra 2007. godine dostavilo Okružnom sudu u Pirotu zahtev za proširenje istrage kojim je obuhvaćen i podnosilac ustavne žalbe, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio jedno krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi sa st. 3. i 1. Krivičnog zakonika.
Istražni sudija je po ovom zahtevu, nakon salušanja podnosioca ustavne žalbe (i još jednog lica) doneo rešenje Ki. 16/07 od 15. oktobra 2007. godine o sprovođenju istrage protiv oba okrivljena lica.
Potom je istažni sudija 6. decembra 2007. godine doneo narebu kojom je određeno ekonomsko-finansijsko veštačenje.
Okružno javno tužilaštvo u Pirotu je 8. februara 2008. godine podnelo predlog za dopunu istrage, 15. aprila 2008. godine zahtev za proširenje istrage (kojim je obuhvaćeno još deset lica), a 29. maja iste godine i predlog za preduzimanje istražnih radnji.
Istražni sudija Okružnog suda u Pirotu je 4. juna 2008. godine doneo narebu kojom je određeno ekonomsko-finansijsko veštačenje, a koje je povereno Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu. Nalaz i mišljenje su dostavljeni Okružnom sudu u Pirotu 5. novembra 2008. godine.
Istražni sudija Okružnog suda u Pirotu je 4. jula 2008. godine doneo rešenje o proširenju istrage kojim je obuhvaćeno 15 lica, među kojima je i podnosilac ustavne žalbe.
Okružno javno tužilaštvo u Pirotu je 31. decembra 2008. godine podnelo nov predlog za dopunu istrage, nakon čega je istražni sudija Okružnog suda u Pirotu doneo novu naredbu kojom je određeno dopunsko ekonomsko-finansijsko veštačenje (koje je sudu dostavljeno 9. februara 2009. godine).
Okrivljeni i njihovi branioci su dostavili Okružnom sudu u Pirotu primedbe na nalaz i mišljenje veštaka.
Istražni postupak je nakon 1. januara 2010. godine nastavio da se vodi pod brojem Ki. 24/10 pred sada Višim sudom u Pirotu.
Iz odgovora Višeg suda u Pirtou od 14. marta 2014. godine proizlazi da se spisi predmeta tog suda Ki. 24/10 od 27. februara 2014. godine nalaze kod veštaka, te da iz tog razloga nisu u mogućnosti da se izjasne koje su sve radnje preduzete u periodu od 1. januara 2010. godine pa na dalje.
4. Odredbama Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja (član 33. stav 6.).
5. Polazeći od prakse Ustavnog suda, kao i prakse i kriterijuma međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ustavnopravnom ocenom sprovedenog postupka u ovoj krivičnoj stvari utvrdio da je u konkretnom slučaju podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
Naime, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni istražni postupak u odnosu na podnosioca ustavne žalbe pokrenut 15. oktobra 2007. godine donošenjem rešenja istražnog sudije Okružnog suda u Pirotu Ki. 16/07 da se protiv podnosioca sprovede istraga i da je nakon 1. januara 2010. godine postupak nastavljen pred Višim sudom u Pirotu u predmetu Ki. 24/10. Takođe, Ustavni sud je utvrdio da do 14. marta 2014. godine (kada je Sudu dostavljen drugi odgovor na navode ustavne žalbe) istražni postupak još uvek nije okončan.
U smislu prethodno navedenog, Ustavni sud je utvrdio da u konkretnom slučaju i posle ukupno sedam i po godina od donošenja rešenja o sprovođenju istrage , istražni postupak traje, što samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Stoga Ustavni sud nalazi da nijedan od činilaca koji objektivno može uticati na dužinu sudskog postupka ne može opravdati ovako dugo trajanje predmetnog istražnog postupka. Ovo posebno imajući u vidu da je Ustavni sud utvrdio da se istražni postupak neprekidno vodi pred ranije Okružnim, sada Višim sudom u Pirotu, da traje sedam godina i šest meseci i da za svo vreme trajanja postupka istraga nije okončana. Ovakvo postupanje se ni pod kojim uslovima i razlozima ne može smatrati delotvornim, budući da sud ima obavezu da propisno i blagovremeno postupa u predmetima koji su u njegovoj nadležnosti i ima posebnu odgovornost da osigura da do bilo kakvog nepotrebnog kašnjenja ne dođe. Pri ovakvom činjeničnom stanju, Ustavni sud ukazuje da nije potrebno posebno ocenjivati složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, niti značaj prava o kome se odlučuje za podnosioca. Za nerazumno trajanje postupka, po oceni Ustavnog suda, odgovoran je isključivo nadležni prvostepeni sud, koji je dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguje i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnih i pravnih pitanja, te radi sprečavanja zloupotreba procesnih prava od strane pojedinih učesnika u postupku. Stoga Ustavni sud nalazi da ni činjenica da je predmet istrage nesporno složen, u okolnostima konkretnog slučaja, nikako ne može predstavljati prihvatljivo opravdanje za ovako dugo trajanje postupka, koje za sobom povlači potpunu pravnu nesigurnost u kojoj se podnosilac kao okrivljeni nalazi. Ovo naročito kada se ima u vidu da ni nadležni sud u odgovoru Ustavnom sudu nije pružio bilo kakvo obrazloženje o tome da li su i koje radnje u postupku preduzimane od početka 2009. godine, kada su okrivljeni i njihovi branioci dostavili primedbe na nalaz i mišljenje veštaka dato u izvršenom dopunskom veštačenju, do danas.
Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te odlučio kao u tački 1. izreke, a u tački 2. izreke kao način otklanjanja štetnih posledica konstatovane povrede ustavnog prava naložio Višem sudu u Pirotu da preduzme sve neophodne mere kako bi se predmetni istražni postupak okončao u najkraćem roku.
Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.
Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosi lac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom postupku, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka , i to period od početka 2009. godine od kada se ne može utvrditi da je preduzeta bilo koja procesna radnja. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpe o zbog neažurnog postupanja nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu svoju postojeću praksu, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.
Budući da se pravom iz člana 33. stav 6. Ustava svakom kome se sudi za krivično delo jemči pravo da mu se sudi bez odugovlačenja, Ustavni sud nalazi da je navedeno pravo okrivljenog sastavni deo i prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, te stoga Sud smatra da nije neophodno da se osnovanost ustavne žalbe podnosioca u odnosu na pravo iz člana 33. stav 6. Ustava razmatra posebno.
6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić, s.r.