Odbacivanje neblagovremene ustavne žalbe u krivičnom postupku zbog isteka roka

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja krivičnih sudova kao neblagovremenu. Rok od 30 dana za podnošenje žalbe računa se od dana dostavljanja drugostepenog rešenja, a ne od obaveštenja tužilaštva o nepodizanju zahteva za zaštitu zakonitosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milene Petrović iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 4. juna 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Milene Petrović izjavljena protiv rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu K. 1866/07 od 21. maja 2008. godine i rešenja Okružnog suda u Beogradu Kž. 2865/08 od 12. novembra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milena Petrović iz Beograda podnela je 22. aprila 2009. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu K. 1866/07 od 21. maja 2008. godine i rešenja Okružnog suda u Beogradu Kž. 2865/08 od 12. novembra 2008. godine, zbog povrede prava na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti i prava na pravično suđenje, zajemčenih odredbama člana 23. i člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/2007), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporena rešenja i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:
Prvi opštinski sud u Beogradu je, rešenjem K. 1866/07 od 26. novembra 2008. godine, odbio privatnu krivičnu tužbu podnositeljke ustavne žalbe. Protiv navedenog rešenja podnositeljka je izjavila žalbu Okružnom sudu u Beogradu, koja je odbijena kao neosnovana rešenjem Kž. 2865/08 od 12. novembra 2008. godine. Nakon toga je 31. decembra 2008. godine uputila inicijativu Republičkom javnom tužilaštvu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, koji ju je aktom Ktz. 20/09 od 24. marta 2009. godine obavestio da nije našlo osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv osporenih rešenja.
Kako je saglasno odredbama čl. 419. i 421. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“ br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07), podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti u isključivoj nadležnosti javnog tužioca, to je Ustavni sud ocenio da se ovo vanredno pravno sredstvo u krivičnom postupku ne može smatrati pravnim sredstvom čijim iscrpljivanjem neko lice stiče pravo na podnošenje ustavne žalbe u skladu sa odredbama člana 170. Ustava i člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Ovo iz razloga što podnosilac inicijative ne može da utiče na odluku javnog tužioca da li će podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, bez obzira na lično podnetu inicijativu, niti ima zakonsku mogućnost da samostalno podnese navedeno vanredno pravno sredstvo, ako to ne učini javni tužilac. Po oceni Ustavnog suda, u krivičnom postupku pravna sredstva se iscrpljuju podnošenjem žalbe na prvostepenu odluku, odnosno žalbe na drugostepenu odluku, kada je ona u skladu sa zakonom dozvoljena.
Polazeći od navedenog, po oceni Ustavnog suda, zakonom propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe se u konkretnom slučaju računa od dana dostavljanja osporenog drugostepenog krivičnog rešenja podnositeljki ustavne žalbe, a ne od dana kada je podnositeljka primila akt Republičkog javnog tužilaštva. Imajući u vidu da je podnositeljka ustavne žalbe osporeno drugostepeno rešenje Okružnog suda u Beogradu Kž. 2865/08 primila najkasnije 31. decembra 2008. godine, kako to nesumnjivo proističe iz akta Republičkog javnog tužilaštva Ktz. 20/09, jer je toga dana podnela inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, a da je ustavnu žalbu izjavila 22. aprila 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neblagovremena, jer je podneta po isteku roka od 30 dana od dana dostavljanja drugostepenog rešenja kojim su iscrpljena pravna sredstva pre izjavljivanja ustavne žalbe, te da ustavnu žalbu treba odbaciti, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.
4. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić