Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i poništava rešenje Vrhovnog kasacionog suda kojim je revizija odbačena kao nedozvoljena. Razlog odbacivanja je bio neodređena vrednost spora, ali Ustavni sud nalazi da stranka ne može snositi posledice propusta suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi Laza Pekeča iz Junkovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. septembra 201 3. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Laza Pekeča i utvrđuje da je rešenje m Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 485/11 od 29. juna 2011. godine povređeno pravo podnosioca u stavne žalbe na pravno sredstvo zajemčen o odredbom član a 36 stav 2. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 485/11 od 29. juna 2011. godine i određuje da Vrhovni kasacioni sud donese novu odluku o reviziji podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 211/10 od 16. februara 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Lazo Pekeč iz Junkovca je 21. novembra 2011. godine, preko punomoćnika Mirka Španovića, advokata iz Beograda, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 485/11 od 29. juna 2011. godine, zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava i prava na pravno sredstvo, zajemčenih članom 36. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda odbačena njegova revizija kao nedozvoljena. Takođe je naveo da je osporenim revizijskim rešenjem pogrešno primenjeno materijalno pravo na njegovu štetu. Predložio je da Ustavni sud utvrdi povredu označenih prava, poništi osporeno rešenje, te „da mu se nadoknadi šteta koju je imao prilikom donošenja nezakonitog akta“.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 485/11 od 29. juna 2011. godine odbačena kao nedozvoljena revizija tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 211/10 od 16. februara 2011. godine. U obrazloženju osporenog revizijskog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 401. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji se primenjuje na osnovu člana 55. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ , broj 111/09), a s obzirom na to da je revizija izjavljena posle 29. decembra 2009. godine, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena; da je tužba radi poništaja odluke o dodeli stana podneta 29. oktobra 2008. godine; da u tužbi nije označena vrednost predmeta spora, niti je određena ili plaćena sudska taksa; da je, u konkretnom slučaju, reč o imovinskopravnom sporu nastalom povodom raspodele stanova, koji nema karakter parnice iz radnih odnosa o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, u kojoj je, saglasno članu 439. Zakona o parničnom postupku, revizija uvek dozvoljena; da se, stoga, u toj parnici ima primeniti odredba člana 38. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, kojom je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100 000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe; da kako je, u konkretnom slučaju, revizija izjavljena 8. aprila 2011. godine, dakle posle stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, a tužilac nije odredio vrednost predmeta spora, niti se ona može utvrditi na osnovu plaćene sudske takse, to izjavljena revizija nije dozvoljena.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, bitne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbama člana 36. Ustava je utvrđeno: da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (stav 2.).

Odredbama člana 29. Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 28/94, 53/95, 16/97, 34/01, 9/02, 29/04, 61/05, 116/08 i 31/09) bilo je propisano: da kontrolu obračunate i naplaćene takse vrši sudija - predsednik veća koji vodi postupak, odnosno ovlašćeno lice koje preduzima radnje (stav 2.); da se kontrola iz stava 2. ovog člana vrši na taj način što je sud dužan da po prijemu tužbe na brz i pogodan način utvrdi vrednost spora, odnosno da proveri vrednost označenu u tužbi, kao i na osnovu nje određeni iznos takse, pri čemu će ispitivanje vrednosti spora sud preduzeti najkasnije na pripremnom ročištu, a ako ono nije održano, na prvom ročištu za glavnu raspravu, pre početka raspravljanja o glavnoj stvari, a ako utvrdi da u tužbi nije označena odgovarajuća vrednost spora ili ako utvrdi da taksa nije pravilno obračunata i naplaćena sud će rešenjem odrediti iznos takse koju je takseni obveznik dužan da plati (stav 3.).

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta povrede prava na pravno sredstvo, Ustavni sud je u postupku po ovoj ustavnoj žalbi ispitivao da li su razlozi zbog kojih je revizija podnosioca odbačena kao nedozvoljena prihvatljivi sa stanovišta prava zajemčenog odr edbom člana 36. stav 2. Ustava.

U konkretnom slučaju, Vrhovni kasacioni sud je odbacio reviziju podnosioca ustavne žalbe kao nedozvoljenu , sa obrazloženjem da podnosilac, kao tužilac, nije označi o vrednost predmeta spora, niti se ona može utvrditi na osnovu određene ili plaćene sudske takse

Prema stavu Ustavnog suda utvrđenom na sednici Suda održanoj 7. jula 2011. godine, ukoliko vrednost predmeta spora nije opredeljena u tužbi ni do zaključenja glavne rasprave, a ne može se utvrditi ni primenom odredaba čl. 28. do 33. Zakona o parničnom postupku, niti odredaba čl. 21. do 28. Zakona o sudskim taksama, ili ako do zaključenja glavne rasprave tužilac nije označio vrednost predmeta spora ili je sud nije utvrdio, revizija se smatra dozvoljenom, jer stranka ne može da snosi posledice zbog propusta suda da pozove tužioca da u primerenom roku opredeli vrednost predmeta spora. Pri tome, Ustavni sud podseća da je članom 29. Zakona o sudskim taksama, pored ostalog, utvrđena obaveza suda da po prijemu tužbe na brz i pogodan način utvrdi vrednost predmeta spora u postupku kontrole obračunate i naplaćene sudske takse.

Polazeći od navedenog, kao i činjenice da, u konkretnom slučaju, vrednost predmeta spora kao radno-stambenog nije bila opredeljena u tužbi ni do zaključenja glavne rasprave, a nije se mogla utvrditi ni primenom odredaba čl. 28. do 33. Zakona o parničnom postupku, niti odredaba čl. 21. do 28. Zakona o sudskim taksama, Ustavni sud nalazi da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda proizvoljno primenjeno procesno pravo na štetu podnosioca ustavne žalbe. Načelan stav o tome da podnosilac ne bi trebalo trpi nikakvu štetu zbog propusta suda da mu naloži plaćanje iznosa na ime razlike sudske takse koja odgovara utvrđenoj vrednosti predmeta spora, izražen je i u presudi Evropskog suda za ljudska prava „Garzičić protiv Crne Gore“ od 21. septembra 2010. godine.

Na temelju svega izloženog, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 485/11 od 29. juna 2011. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo iz člana 3 6. stav 2. Ustava. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US), u ovom delu usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

S obzirom na to da podnosilac ustavne žalbe nije dostavio dokaze da je Vrhovni kasacioni sud u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji donosio drugačije odluke od odluke koja se osporava ustavnom žalbom, to je Ustavni sud ocenio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge kojima bi bila potkrepljena tvrdnja o uskraćivanju jednake zaštite prava podnosiocu ustavne žalbe. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava podnosioca mogu otkloniti jedino poništajem osporenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 485/11 od 29. juna 2011. godine. Stoga je Sud, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke poništio rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 485/11 od 29. juna 2011. godine i odre dio da Vrhovni kasacioni sud donese n ovu odluku o reviziji podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 211/10 od 16. februara 2011. godine.

U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe za naknadu štete, Ustavni sud je ocenio da je donošenje odluke kojom je usvojena ustavna žalba, poništen o osporen o rešenje i određeno da Vrhovni kasacioni sud donese novu odluku o reviziji podnosioca dovoljan vid zadovoljenja podnosi oca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava.

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti