Odluka Ustavnog suda o pravu naslednika na vođenje upravnog spora radi usklađivanja penzije

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i poništava rešenje Upravnog suda kojim je odbačena tužba naslednice. Sud je utvrdio da pravo na usklađivanje penzije predstavlja prenosivo imovinsko pravo, te da naslednica ima pravni interes za vođenje spora.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragan Stojanović, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. B . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. septembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R . B . i utvrđuje da je rešenjem Upravnog suda U. 5904/13 od 12. maja 2014. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Upravnog suda U. 5904/13 od 12. maja 2014. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o tužbi podnositeljke ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Direkcija broj 01-02/181.6.3 5538/13 od 2. aprila 2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. B . iz Beograda je , 14. jula 2014. godine, preko punomoćnika Ž . B, advokata iz Beograda, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Upravnog suda U. 5904/13 od 12. maja 2014. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Podnositeljka ustavne žalbe se pozvala i na povredu prava na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i načela zabrane zloupotrebe prava iz člana 17. Evropske konvencije.

Podnositeljka je tražila da joj Sud naknadi troškove ustavnosudskog postupka.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u osporeno rešenje i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Sada pok. P.B. iz Beograda je 18. februara 2013. godine podneo Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje - Filijala za grad Beograd zahtev za usklađivanje penzije za 11,06%, počev od 1. januara 2008. godine.

Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Služba filijale za grad Beograd 1 broj 181.1-5-1588/2013 od 22. februara 2013. godine navedeni zahtev je odbijen kao neosnovan.

Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Direkcija broj 01-02/181.6.3 5538/13 od 2. aprila 2013. godine odbijena je žalba istog lica.

P.B. iz Beograda je preminuo 14. aprila 2013. godine.

Podnositeljka ustavne žalbe je podnela tužbu sudu protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Direkcija Fonda broj 01-02/181.6.3 5538/13 od 2. aprila 2013. godine.

Osporenim rešenjem Upravnog suda U. 5904/13 od 12. maja 2014. godine odbačena je kao nedozvoljena tužba podnositeljke ustavne žalbe. U obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno da iz sadržine drugostepenog rešenja ne proizlazi da je tužilja, ovde podnositeljka ustavne žalbe, bila stranka u postupku donošenja osporenog rešenja, niti je istim rešavano o nekom njenom pravu ili na zakonu zasnovanom interesu, već je rešavano o pravu na usklađivanje vojne penzije njenog supruga, a što predstavlja lično pravo koje se ne nasleđuje, saglasno članu 6. stav 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, te podnositeljka nije legitimisana za podnošenje tužbe u predmetnom upravnom sporu.

4. Ustavni sud još jednom ukazuje da je na sednici održanoj 4. decembra 2013. godine doneo Odluku Už-8405/2013 (objavljena na internet stranici Ustavnog suda - www.ustavni.sud.rs), kojom je, u tački 1. izreke, usvojio ustavnu žalbu Nikole Kneževića i utvrdio da su presudom Upravnog suda U. 10614/13 od 25. septembra 2013. godine podnosiocu ustavne žalbe povređena prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, dok je u preostalom delu ustavnu žalbu odbacio. U tački 2. izreke poništena je presuda Upravnog suda U. 10614/13 od 25. septembra 2013. godine i određeno je da Upravni sud donese novu odluku o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Direkcija Beograd broj 01-02/181.6.3 2114/13 od 28. maja 2013. godine.

U Odluci je, između ostalog, navedeno: da se ispunjenost zakonskih uslova za priznavanje prava na vanredno usklađivanje penzija nije mogla odvojeno ceniti u odnosu na vojne osiguranike, jer su penzije ostvarene do 1. januara 2008. godine, kao i one ostvarene posle tog datuma, morale biti usklađene na isti način, pod istim uslovima i u istoj visini kao i penzije korisnika u osiguranju zaposlenih; da činjenica da se vanredno usklađivanje penzija odnosilo na 2007. godinu u kojoj su vojni osiguranici bili u posebnom sistemu socijalnog osiguranja u okviru režima Zakona o Vojsci Jugoslavije, nije smela uticati na obavezu nadležnog Fonda da, po službenoj dužnosti, izvrši vanredno usklađivanje penzija vojnim osiguranicima u istom procentu kao i korisnicima penzija u osiguranju zaposlenih.

U Odluci je, takođe, ukazano da je pred sudovima u Republici Srbiji vođen, kao i da je u toku, veliki broj postupaka povodom zahteva vojnih osiguranika – korisnika vojnih penzija za vanredno usklađivanje penzija u visini od 11,06% počev od 1. januara 2008. godine, te da se sudska zaštita vojnih penzionera može ostvariti bilo u parničnom postupku pred sudovima opšte nadležnosti po tužbenim zahtevima za naknadu materijalne štete zbog manje isplaćenih mesečnih iznosa penzija u procentu od 11,06% počev od 1. januara 2008. godine, ili u upravnom sporu po tužbi protiv konačnog rešenja nadležne organizacije u kojoj se ostvaruju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, kojim je odbijen zahtev za usklađivanje penzije od 11,06% počev od 1. januara 2008. godine.

5. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnositeljka ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo na nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

6. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe u pogledu povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud, pre svega, naglašava da je njegova nadležnost u postupku po ustavnoj žalbi ograničena na utvrđivanje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja povređeno ili uskraćeno Ustavom zajemčeno pravo podnosioca. Ustavni sud nije nadležan da vrši proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su sudovi i drugi državni organi i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja tumačili pozitivnopravne propise. Ustavni sud ukazuje da je izvan njegove nadležnosti da procenjuje kvalitet zaključaka sudova ili drugih organa u pogledu ocene dokaza, osim ukoliko je ova ocena očigledno proizvoljna.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ispitivao da li obrazloženje osporenog rešenja Upravnog suda zadovoljava standarde pravičnog suđenja.

Rešenjem Upravnog suda je odbačena kao nedozvoljena tužba podnositeljke izjavljena protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Direkcija Fonda broj 01-02/181.6.3 5538/13 od 2. aprila 2013. godine, sa obrazloženjem da nije legitimisana za podnošenje tužbe.

Ustavni sud konstatuje da je u upravnom postupku odlučivano o zahtevu pok. P.B. za usklađivanje penzije , počev od 1. januara 2008. godine.

Odredbama člana 11. Zakona o upravnim sporovima ("Službeni glasnik RS", broj 111/09), regulisano je pitanje ovlašćenja za pokretanje upravnog spora, odnosno određeni su uslovi pod kojima razne kategorije pravnih subjekata mogu pokrenuti upravni spor. Sva ta lica imaju svojstvo tužioca u upravnom sporu. Aktivna legitimacija u upravnom sporu, kao procesno pravni uslov jeste u tome da je osporenim upravnim aktom rešavano o pravu, obavezi ili pravnom interesu pravnog subjekta koji podnosi tužbu. Tužilačka legitimacija u upravnom sporu je pravo da se bude stranka u njemu, u svojstvu tužioca, imajući u vidu njegovu pravno respektabilnu vezu sa onim o čemu se odlučuje. Saglasno odredbi člana 26. stav 1. tačka 4) navedenog Zakona, tužba se odbacuje ako se utvrdi da se upravnim aktom koji se tužbom osporava ne dira očigledno u pravo tužioca ili u njegov na zakonu zasnovan interes.

Ustavni sud konstatuje da je u obrazloženju osporenog rešenja navedeno da je u upravnom postupku koji je prethodio upravnom sporu rešavano o pravu na usklađivanje vojne penzije supruga podnositeljke ustavne žalbe, a što predstavlja lično pravo koje se ne nasleđuje, saglasno članu 6. stav 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, te da podnositeljka nije legitimisana za podnošenje tužbe u predmetnom upravnom sporu.

Međutim, po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju se ne radi o nekom ličnom pravu koje se ne nasleđuje, kao što je pravo na penziju. U konkretnom slučaju radi se o usklađivanju penzije, koje po zakonu pripada svim penzionerima, uz ispunjenje zakonom propisanih uslova. Dakle, radi se o imovinskim pravima koja se nasleđuju i koja su u trenutku smrti ostavioca ušla u njegova prava i obaveze. U konkretnom slučaju, Ustavni sud je konstatovao da se radi o prenosivim pravima, te je u upravnom postupku jedino bilo potrebno utvrditi da li je podnositeljka ustavne žalbe zakonski naslednik lica za koje je tražila predmetno pravo, odnosno da li je imala interes za podnošenje zahteva za ostvarivanje tog prava.

Nalazeći da je u osporenom rešenju Upravnog suda proizvoljno primenjeno pravo na štetu podnositeljke ustavne žalbe i da obrazloženje osporenog akta ne zadovoljava zahteve pravičnosti, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava , odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio rešenje Upravnog suda U. 5904/13 od 12. maja 2014. godine i odre dio da isti sud donese novu odluku o tužbi podnositeljke ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Direkcija broj 01-02/181.6.3 5538/13 od 2. aprila 2013. godine, a u skladu sa pravnim stavom Suda koji je izražen u napred navedenoj Odluci Už-8405/2013 od 4. decembra 2013. godine.

7. Ustavni sud nije razmatrao navod e podnosi teljke o povredi načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, s obzirom na to da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

8. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.