Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na pravično suđenje u predmetu faktičke eksproprijacije

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu podnosioca utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Podnosilac je tražio naknadu za zemljište pretvoreno u ulicu. Sud je ocenio da promena namene zemljišta planskim aktom u javnu površinu obavezuje lokalnu samoupravu na isplatu naknade, bez obzira na prethodno stanje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5924/2020
28.05.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća i sudije dr Dobrosav Milovanović, dr Zoran Lončar, dr Ranka Vujović, Maja Popović, dr Nikola Banjac, dr Milan Rapajić i dr Atila Dudaš (Dudás Attila), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. K. iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. maja 2026. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. K. i utvrđuje da je presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. 4657/18 od 18. aprila 2019. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Vrhovnog kasacionog suda Rev. 4657/18 od 18. aprila 2019. godine i određuje da Vrhovni sud donese novu odluku o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 948/18 od 31. maja 2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. K. iz Novog Sada podneo je 23. juna 2020. godine, preko punomoćnika S. A. i M. T, advokata iz Novog Sada, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude navedene u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava revizijska presuda doneta u parničnom postupku vođenom radi naknade po osnovu faktičke eksproprijacije u kome je podnosilac ustavne žalbe imao svojstvo tužioca i sa kojom je njegov tužbeni zahtev konačno odbijen. Podnosilac ustavne žalbe ističe da je revizijska presuda doneta uz proizvoljnu primenu materijalnog prava, navodeći da se sporni deo njegove parcele koristi kao ulica, te da faktičku vlast na toj parceli vrši grad Novi Sad, tako što je taj deo njegove nepokretnosti asfaltirala i planskim aktom predvidela da je to saobraćajnica - ulica. Takođe, podnosilac ukazuje da su sudovi u istovetnim pravnim i činjeničnim situacijama određenim tužiocima dosuđivali naknadu na ime faktičke eksproprijacije. Polazeći od navedenog, podnosilac predlaže da se usvoji ustavna žalba, utvrdi povreda označenih prava i poništi osporena presuda.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u ustavnu žalbu i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P. 7554/17 od 12. decembra 2017. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi grad Novi Sad da tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, na ime naknade vrednosti oduzetog i eksproprisanog zemljišta upisanog u LN 1225 KO Novi Sad III i to parcele broj 2718/8 u površini od 145 m2 i broj 2718/14 u površini od od 150 m2, isplati iznos od 1.406.324,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 948/18 od 31. maja 2018. godine je usvojena žalba tuženog i preinačena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P. 7554/17 od 12. decembra 2017. godine, tako što je odbijen kao neosnovan navedeni tužbeni zahtev.

Osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. 4657/18 od 18. aprila 2019. godine je odbijena kao neosnovana revizija tužioca i potvrđena je presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 948/18 od 31. maja 2018. godine.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je, radi izgradnje, 2005- 2006. godine kupio idealne delove u Novom Sadu, M. i V, nakon čega je po njegovom zahtevu izvršena preparcelacija po detaljnom planu regulacije koju je doneo tuženi. Tim planom su dve od tako novoformiranih parcela, broj …/8 i …/14 KO Novi Sad predviđene za ulicu. Tužilac je u toku 2007. godine na predmetnim parcelama zatekao radnike J. „P.“ kako asfaltiraju put po nalogu mesne zajednice Vidovdansko naselje, nakon čega se nekoliko puta obraćao Mesnoj zajednici i J. Z, ali nikakav dogovor u vezi imovinskih odnosa i isplate naknade nije postignut. U vreme kada je tužilac kupio parcele, a pre asfaltiranja, na njima je već postojao put od zemlje, tucanika i šuta. Tužiočev pravni prethodnik je dozvolio prolaz tim putem licima koja su imala kuće okolo, a tužilac nikom nije branio da prolazi. Tužilac je upisan kao vlasnik spornog dela zemljišta - parcele broj …/8 i …/17 KO Novi Sad, ali na njima nema faktičku vlast, jer one u prirodi predstavljaju javnu površinu, ulicu D. i privedene su nameni. Ova ulica je opremljena strujnom mrežom, nelegalnom vodovodnom mrežom uvedenom od strane građana, kao i gasnom i telefonskom mrežom. Povodom predmetnih parcela nije vođen postupak eksproprijacije, ne postoji akt o oduzimanju zemljišta, a tužiocu nije isplaćena naknada. Vrednost parcele broj …/8 iznosi 691.244,00 dinara, a parcele …/14 iznosi 715.080,00

dinara, odnosno 4.767,20 dinara po metru kvadratnom.

Revizijski sud je naveo da prihvata kao pravilne razloge zbog kojih je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev kao neosnovan, a koji se odnose na to da je u vreme kupovine predmetnog zemljišta od strane tužioca na njemu već postojao zemljani put koji je korišćen od strane drugih lica, uz saglasnost pravnog prethodnika tužioca, a tužilac je nakon kupovine stupio u posed samo onog dela kupljene nepokretnosti koji nije korišćen kao ulica – put. Stoga, kako tužiocu nije oduzet posed spornih parcela 2007. godine od strane tuženog, kada je izvršio asfaltiranje puta, to je pravilno odlučio Apelacioni sud kada je preinačio prvostepenu presudu, jer nisu ispunjeni uslovi za naknadu predmetnih parcela.

4. Ustavom Republike Srbije je utvrđeno: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Odredbama Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“, broj 53/95, „Službeni list SRJ“, broj 16/01-Odluka SUS i „Službeni glasnik RS“, br. 23/01-Odluka SUS, 20/09, 55/13-Odluka US i 106/16-autentično tumačenje) propisano je: da se danom pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji menja sopstvenik na eksproprisanoj nepokretnosti (potpuna eksproprijacija) (član 4.); da se eksproprijacija može vršiti za potrebe Republike Srbije, autonomne pokrajine, grada, grada Beograda, opštine, javnih fondova, javnih preduzeća, privrednih društava koja su osnovana od strane javnih preduzeća, kao i za potrebe privrednih društava sa većinskim državnim kapitalom osnovanih od strane Republike Srbije, autonomne pokrajine, grada, grada Beograda, ili opštine, ako zakonom nije drukčije određeno (član 8. stav 1.); da se naknada za eksproprisano poljoprivredno zemljište i građevinsko zemljište određuje u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta, ako zakonom nije drukčije propisano i da procenu tržišne cene iz stava 1. ovog člana vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima (član 42.).

Odredbom člana 2. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09-ispravka, 64/10-Odluka US i 24/11, 121/12, 42/13-Odluka US, 50/13-Odluka US, 98/13-Odluka US, 132/14 i 145/14) propisano je da površina javne namene jeste prostor određen planskim dokumentom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene ili javnih površina za koje je predviđeno utvrđivanje javnog interesa, u skladu sa posebnim zakonom (ulice, trgovi, parkovi i dr.).

Odredbama člana 10. Zakona o javnoj svojini („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 88/11, 105/14 i 104/16-dr.zakon), pored ostalog, propisano je: da se dobrima u opštoj upotrebi u javnoj svojini, u smislu ovog zakona, smatraju one stvari koje su zbog svoje prirode namenjene korišćenju svih i koje su kao takve određene zakonom (javni putevi, javne pruge, most i tunel na javnom putu, pruzi ili ulici, ulice, trgovi, javni parkovi, granični prelazi i dr.) (stav 2.); da svako ima pravo da dobro u opštoj upotrebi koristi na način koji je radi ostvarivanja te namene propisan zakonom, odnosno odlukom organa ili pravnog lica kome su ta dobra data na upravljanje (stav 5.); da su dobra u opštoj upotrebi u svojini Republike Srbije, izuzev puteva II reda, koji su u svojini autonomne pokrajine na čijoj teritoriji se nalaze, kao i izuzev nekategorisanih puteva, opštinskih puteva i ulica (koje nisu deo autoputa ili državnog puta I i II reda) i trgova i javnih parkova, koji su u svojini jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalaze (stav 7.).

Zakonom o javnim putevima („Službeni glasnik RS“, br. 101/05, 123/07, 101/11, 93/12 i 104/13) je propisano: da se prema značaju saobraćajnog povezivanja javni putevi dele na ulice (saobraćajno povezuju delove naselja) (član 5. stav 1. tačka 4); da se prema položaju u prostoru i uslovima odvijanja saobraćaja javni putevi dele na: 1) javne puteve van naselja i 2) javne puteve u naselju, da se javni put u naselju određuje prostornim i urbanističkim planom (član 6. st. 1. i 2.).

5. Budući da podnosilac smatra da mu je pravo iz člana 32. stav 1. Ustava povređeno načinom na koji su sudovi tumačili merodavno materijalno pravo, Ustavni sud podseća na svoj stav da nije nadležan da u ustavnosudskom postupku ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog prava bila očigledno proizvoljna ili diskriminatorska na štetu podnosioca ustavne žalbe.

Ustavni sud konstatuje da je odluka o odbijanju tužbenog zahteva podnosioca ustavne žalbe zasnovana na zaključku da je u vreme kupovine predmetnih parcela od strane podnosioca ustavne žalbe - koji je u javnim evidencija upisan kao vlasnik tih parcela, na njima već postojao zemljani put koji je korišćen od strane drugih lica, uz saglasnost pravnog prethodnika podnosioca, a podnosilac je nakon kupovine stupio u posed samo onog dela kupljene nepokretnosti koji nije korišćen kao ulica - put.

S tim u vezi, Ustavni sud napominje da je suštinski istovetno pitanje koje se postavlja u ovom konkretnom slučaju, a koje se tiče nastanka obaveze za jedinicu lokalne samouprave da plati naknadu za zemljište koje u stvari predstavlja ulicu i koje je planskim aktima predviđeno za javnu površinu, već razmatrao u svojoj dosadašnjoj praksi. Naime, Ustavni sud je u većem broju svojih odluka (videti, pored ostalih, Už-3661/2011 od 5. marta 2014. godine, Už-5533/2011 od 3. jula 2014. godine, Už-206/2015 od 22. juna 2017. godine i Už-4230/2015 od 1. marta 2018. godine, Už - 206/2015 od 22. juna 2017. godine na: www.ustavni.sud.rs) isticao da faktička eksproprijacija nastaje kada se na zemljištu grade putevi, infrastruktura ili drugi objekti pro bono publico, iako ne postoji rešenje o oduzimanju zemljišta koje je planskim aktom određeno za javnu površinu i koje je izgradnjom ulice i promenom namene, izvršene upravo planskim aktom, privedeno nameni. U situaciji kada se takvo zemljište u javnim evidencijama o nepokretnostima i dalje vodi kao svojina fizičkih lica, to zemljište, kao ulicu, svako ima pravo da koristi na način koji je radi ostvarivanja te namene propisan zakonom i podzakonskim aktima, jer bi u suprotnom, fizička lica koja su upisana kao vlasnici mogla da određuju način i obim njegovog korišćenja tj. da uživaju sva ovlašćenja koja proizlaze iz prava svojine na stvari (usus, fructus, abusus) – javnog puta. Osim navedenog, Ustavni sud je u pomenutim odlukama isticao i da se takvo zemljište više ne može smatrati privatnim putem, već ulicom koja je po Zakonu o javnoj svojini dobro u opštoj upotrebi u svojini jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi.

Polazeći od toga da je u postupku koji je prethodio ustavnosudskom utvrđeno da prema Planu detaljne regulacije, sporni delovi predmetnih parcela sada čine ulicu koja ima svoj naziv, proizlazi da je, saglasno citiranim odredbama Zakona o javnoj svojini, sporno zemljište postalo dobro u opštoj upotrebi u javnoj svojini – svojini jedinice lokalne samouprave. Stoga, Ustavni sud smatra da promena namene spornog zemljišta izvršena planskim aktom, čije je donošenje u nadležnosti skupštine jedinice lokalne samouprave, ukazuje da je u ustavnopravnom smislu neprihvatljivo stanovište revizijskog suda da radnjama tužene nije oduzeta državina podnosioca ustavne žalbe na predmetnom zemljištu, budući da se regulacionim planom dela naselja utvrđuju i određuju javne površine koje predstavljaju prostor za izgradnju objekata od opšteg interesa, koje mogu svi da koriste, a kojim upravlja i koje održava jedinica lokalne samouprave preko svojih organa i javnih preduzeća čiji je osnivač. Pri tome su radnjama jedinice lokalne samouprave na spornim parcelama izgrađeni infrastrukturni objekti, tako što je postavljena strujna, telefonska i gasna mreža, a sporna parcela je asfaltirana.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud ne vidi nijedan razlog da odstupi od svoje dosadašnje prakse i iznetih shvatanja da vlasnik ili korisnik zemljišta, koje je privedeno nameni u skladu sa planskim aktom i koje je na osnovu zakona postalo javna svojina, ne može da trpi štetne posledice propusta nadležnog organa da sprovede upravni postupak i donese rešenje o eksproprijaciji ili izuzimanju zemljišta iz poseda koje bi bilo osnov za isplatu naknade.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 – dr.zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), u ovom delu usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je osporenom presudom podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, te je odlučio kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao meru otklanjanja štetnih posledica učinjene povrede navedenog ustavnog prava, poništio osporenu revizijsku presudu i odredio da Vrhovni sud ponovo odluči o reviziji podnosioca podnetoj protiv drugostepene presude, odlučujući kao u tački 2. izreke.

6. Kako će na osnovu Odluke Ustavnog suda revizijski sud ponovo odlučivati o reviziji podnosioca izjavljenoj protiv drugostepene presude, Ustavni sud nije posebno razmatrao njegove navode o povredi prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, na koje se poziva.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na pravično suđenje u predmetu faktičke eksproprijacije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti