Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje skoro šest godina. Sud je utvrdio trogodišnji period potpune neaktivnosti suda, ali i nezainteresovanost podnositeljke, te dosuđuje naknadu nematerijalne štete od 100 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Sabahudin Tahirović, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. M . iz N, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. februara 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. M . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu Iv. 799/2008 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Privrednom sudu u Nišu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo M. M . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 100 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. M . iz N . izjavila je 25. novembra 2011. godine, preko punomoćnika M . P, advokata iz N, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, odnosno član om 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i povrede prava na naknadu štete zajemčenog odredbama člana 35. st. 2. i 3. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu Iv. 799/2008.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je podnositeljka ustavne žalbe 12. marta 2008. godine pokrenula izvršni postupak pred Trgovinskim sudom u Nišu, ali da je nakon tri godine izvršni postupak obustavljen jer je nad izvršnim dužnikom otvoren i zaključen stečajni postupak; da sud za tri godine „nije hteo da preduzme ništa i pored molbi izvršnog poverioca“; da zbog takvog postupanja suda podnositeljka smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, kao i Ustavom zajemčeno pravo na naknadu štete. Predložila je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, ujedno ističući i zahtev za naknadu štete i naknadu advokatskih troškova za zastupanje pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Privrednog suda u Nišu Iv. 799/2008, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Izvršni poverilac, ovde podnositeljka ustavne žalbe, kao vlasnica TR „M.“ N, podnela je 12. marta 2008. godine Trgovinskom sudu u Nišu (u daljem tekstu: Trgovinski sud) predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave (više računa) na novčanim sredstvima na računu izvršnog dužnika „K.“ d.o.o. P. Izvršni poverilac je predložio da ukoliko izvršenje ne bude sprovedeno na opisani način, da se isto sprovede popisom, plenidbom i prodajom pokretne imovine izvršnog dužnika. Postupajući po navedenom predlogu, Trgovinski sud je 13. marta 2008. godine doneo rešenje I. 799/08, kojim je odredio predloženo izvršenje.

Posle više bezuspešnih pokušaja dostavljanja rešenja o izvršenju izvršnom dužniku, sudski izvršitelj je 8. septembra 2008. godine izvršio popis i procenu pokretnih stvari izvršnog dužnika (trgovačke robe).

Rešenjem Privrednog suda u Nišu (u daljem tekstu: Privredni sud) Iv. 799/08 od 9. novembra 2011. godine obustavljen je postupak izvršenja, jer je rešenjem istog suda St. 200/2011 od 9. juna 2011. godine nad izvršnim dužnikom otvoren i istovremeno zaključen stečajni postupak.

Izvršni poverilac je podneskom od 8. marta 2013. godine ukazao sudu da je rešenjem Privrednog suda od 25. januara 2013. godine ukinuta klauzula pravnosnažnosti rešenja St. 200/2011 od 9. juna 2011. godine, te da je obustavljen prethodni stečajni postupak nad stečajnim dužnikom - „K.“ d.o.o. P. Istim podneskom poverilac je predložio da se postupak izvršenja nastavi.

Postupajući po predlogu poverioca, Privredni sud je rešenjem Iv. 799/08 od 13. marta 2013. godine ukinuo svoje rešenje Iv. 799/08 od 15. septembra 2011. godine i nastavio postupak izvršenja.

Privredni sud se 8. aprila 2013. godine obratio Ministarstvu unutrašnjih poslova – Policijskoj upravi Niš, radi dostavljanja adresa zakonskih zastupnika izvršnog dužnika.

Ministarstvo unutrašnjih poslova – Policijska uprava Niš je 26. aprila 2013. godine dostavila sudu tražene podatke.

Izvršni poverilac je podneskom od 16. jula 2013. godine predložio da sud obaveže izvršnog dužnika na davanje pismene izjave o imovini, kao i da sud zatraži izveštaj od nadležne Policijske uprave da li dužnik ima na svoje ime registrovano neko motorno vozilo, te da se proveri da li je dužnik nosilac prava besplatnih akcija.

Postupajući po predlogu izvršnog poverioca, Privredni sud je 17. jula 2013. godine uputio dopise Centralnom registru hartija od vrednost i Ministarstvu unutrašnjih poslova – Policijskoj upravi Prokuplje. Istoga dana rešenjem Iv. 799/2008 naloženo je zakonskom zastupniku izvršnog dužnika da pristupi u sud radi davanja izjave o imovini.

Ministarstvo unutrašnjih poslova – Policijska uprava Prokuplje dostavilo je 24. jula 2013. godine Privrednom sudu spisak vozila registrovanih na V. Č. i M. Č. – zakonske zastupnike izvršnog dužnika.

Izvršni poverilac je 6. septembra 2013. godine predložio da se izvrši popis vozila bliže navedenih u dopisu Ministarstva unutrašnjih poslova.

Privredni sud je zaključkom od 16. oktobra 2013. godine obavestio izvršnog poverioca da je za 20. novembar 2013. godine zakazao sprovođenje izvršenja popisom i procenom pokretnih stvari.

Sudski izvršitelj je 20. novembra 2013. godine izašao na adresu sedišta izvršnog dužnika, ali nije našao predmetna motorna vozila, niti druge pokretne stvari podobne za popis i procenu.

Privredni sud je 5. decembra 2013. godine naložio izvršnom poveriocu da se u roku od 45 dana izjasni da li ostaje pri istom sredstvu izvršenja, imajući u vidu sadržinu zapisnika sudskog izvršitelja od 20. novembra 2013. godine.

Izvršni poverilac je podneskom od 16. decembra 2013. godine predložio da Privredni sud „odmah“ izvrši popis, procenu i plenidbu četiri predmetna motorna vozila čiji je vlasnik izvršni dužnik.

Privredni sud je dopisom od 18. decembra 2013. godine zatražio od Ministarstva unutrašnjih poslova – Policijske uprave Prokuplje da ponovnim pregledom evidencije utvrdi da li su predmetna vozila registrovana na ime privrednog društva „K.“ d.o.o. P, ili na ime fizičkih lica kao što je to navedeno u dopisu od 24. jula 2013. godine.

4. Ustavna žalba je podneta zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na naknadu štete, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 35. st. 2. i 3. Ustava Republike Srbije, odnosno povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. S obzirom na to da se odredba člana 32. stav 1. Ustava sadržinski ne razlikuju od navedene odredbe Konvencije, Ustavni sud je postojanje povrede prava na suđenje u razumnom roku cenio u odnosu na odredbu člana 32, stav 1. Ustava.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega, dok je odredbama člana 35. st. 2. i 3. Ustava utvrđeno da svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave, kao i da zakon određuje uslove pod kojima oštećeni ima pravo da zahteva naknadu štete neposredno od lica koje je štetu prouzrokovalo.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnositeljka ustavne žalbe poziva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak pokrenut 12. marta 2008. godine, podnošenjem predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave Trgovinskom sudu, ali da ni nakon pet godina i deset meseci još uvek nije pravnosnažno okončan.

Iako na ocenu razumne dužine trajanja konkretnog sudskog postupka, pored vremenskog trajanja utiče i niz drugih činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja se mogu pojaviti tokom postupka, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke tokom trajanja postupka, postupanje sudova koji vode postupak i priroda, odnosno značaj zahteva o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da nijedan od ovih činilaca, ne može biti opravdanje za dugo trajanje izvršnog postupka u konkretnom slučaju. Naime, Trgovinski sud nakon 8. septembra 2008. godine, kada je izvršen popis i procena pokretnih stvari izvršnog dužnika, pa do 9. novembra 2011. godine, dakle skoro pune tri godine, nije preduzeo nijednu radnju u postupku. Ustavni sud i u ovoj odluci ističe da odgovornost za efikasno sprovođenje svakog postupka snosi pre svega sud pred kojim se postupak vodi, te okolnost da u konkretnom slučaju postupak nije u celini okončan ni posle skoro punih šest godina nesporno ukazuje na nedelotvorno postupanje sudova, posebno kada se ima u vidu da se izvršni postupak sprovodi u skladu sa načelom oficijelnosti.

Ipak, period od 9. novembra 2011. godine, kada je obustavljen postupak izvršenja jer je nad izvršnim dužnikom rešenjem Trgovinskog suda St. 200/2011 otvoren i istovremeno zaključen stečajni postupak, pa do 13. marta 2013. godine, kada je izvršni postupak nastavljen (nakon ukidanja klauzule pravnosnažnosti rešenja St. 200/2011 od 9. juna 2011. godine) , očigledno se ne može staviti na teret sudu.

Ustavni sud, pri tom, ukazuje da podnositeljka ustavne žalbe svojim ponašanjem nije doprinela neopravdano dugom trajanju postupka. Međutim, sama podnositeljka ustavne žalbe u periodu potpune i neopravdane neaktivnosti suda (od 8. septembra 2008. godine, do 9. novembra 2011. godine) nije ispoljila nikakvu zainteresovanost niti za tok, niti za okončanje izvršnog postupka.

6. S obzirom na izloženo, ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda i standardima Evropskog suda za ljudska prava potvrđuje da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

7. Saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Privrednom sudu u Nišu, da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku.

8. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada će se isplatiti na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, posebno dužinu trajanja izvršnog postupka, ali i ponašanje same podnositeljke ustavne žalbe. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji i suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

9. Ustavni sud smatra da ne postoje procesne pretpostavke za utvrđenje prava na naknadu štete iz člana 35. st. 2. i 3. Ustava, jer je predmetni izvršni postupak u toku, te podnositeljka ima mogućnost da namiri svoje potraživanje, pa je rešio kao u tački 4. izreke, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

10. Razmatrajući zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 45. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu (videti Odluku Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine).

11. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.