Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu zbog dugotrajnog nesprovođenja izvršenja protiv dužnika u restrukturiranju. Podnositeljki je utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete u visini neisplaćenog potraživanja iz budžetskih sredstava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5929/2015
07.07.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Jelisavete Radosavljević iz Mršinca kod Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. jula 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Jelisavete Radosavljević i utvrđuje da je u izvršn im postupcima koji se vod e pred Osnovnim sudom u Čačku u predmet ima I. 60/12 i I. 386/14 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjima o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 60/12 od 1. marta 2012. godine i I. 386/14 od 19. februara 2014. godine, koji nije isplaćen. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Jelisaveta Radosavljević iz Mršinca kod Čačka izjavila je Ustavnom sudu, 22. septembra 201 5. godine, preko punomoćnika Snežane Jokić, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije, u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetima I. 60/12 i I. 386/14.

Rešenjem Višeg suda u Čačku R4 I. 296/15 od 6. novembra 2015. godine, koje je podositeljka dostavila podneskom od 31. maja 2016. godine, usvojen je zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnim postupcima koji se vod e pred Osnovnim sudom u Čačku u predmet ima I. 60/12 i I. 386/14 podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjima Osnovnog suda u Čačku I. 60/12 od 1. marta 2012. godine i I. 386/14 od 19. februara 2014. godine usvojeni su predlo zi za izvršenje ovde podnositeljke ustavne žalbe na osnovu prav nosnažne presude Osnovnog suda u Čačku P1. 52/11 od 13. maja 2011. godine , kojom je obavezana Kompanija "Sloboda" a.d. -a.d. "Sloboda-aparati", u restrukturiranju , iz Čačka, kao izvršni dužnik, da tužilji, kao izvršnom poveriocu, isplati na ime neisplaćene zarade iznose bliže opredeljene izrekom navedene presude sa zakonskom zateznom kamatom, troškovima parničnog postupka i troškovima izvršenja, plenidbom i prenosom novčanih sredstava sa tekućeg računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca.

Rešenjem Višeg suda u Čačku R4 I. 296/15 od 6. decembra 2015. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača Jelisavete Radosavljević za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetima I. 60/12 i I. 386/14 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. U stavu drugom izreke ovog rešenja naloženo je Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se navedeni izvršni postupak okončao u najkraćem roku , u stavu trećem izreke je određeno da se predlagaču dosuđuje novčana naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu NBS na dan isplate, a u stavu četvrtom izreke odbijen je zahtev predlagača za naknadu nematerijalne štete preko dosuđene naknade iz stava trećeg izreke, dok je stavom petim izreke predlagaču su dosuđeni troškovi postupka u iznosu od 6.000,00 dinara.

Rešenje Višeg suda u Čačku R4 I. 296/15 od 6. decembra 2015. godine postalo je pravnosnažno 1. decembra 2015. godine.

U obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je nakon uvida u spise Osnovnog suda u Čačku I. 60/12 i I. 386/14 utvrđeno da su izvršni postup ci u konkretnom slučaju započeli 21. januara 2012. godine i 14. februara 2014. godine , podnošenjem predloga za izvršenje, da su predlozi usvojeni rešenjima o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 60/12 od 1. marta 2012. godine i I. 386/14 od 19. februara 2014. godine, te da izvršni postupci još uvek nisu okončan i, a poverilja nije naplatila svoja potraživanja; da je sud analizirajući dužinu trajanja postupka ispitivao ispunjenost kriterijuma za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku i našao da je osnovni razlog neprimereno dugom trajanju postupka neažurno postupa nje Osnovnog suda u Čačku; da u smislu odredaba čl. 8a i 8b Zakona o uređenju sudova, izrečena mera ubrzanja postupka i iznos od 200 evra u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu NBS na dan isplate na ime naknade predstavljaju primerenu satisfakciju za povredu prava na suđenje u razumnom roku; da iz sadržine odredbe člana 8b stav 1. istog zakona proizilazi da se radi o specifičnoj vrsti postupka koji ima za cilj ubrzanje i okončanje postupka, te da primerena naknada ne predstavlja naknadu štete već , uz izricanje mere za ubrzanje postupka , predstavlja satisfakciju za utvrđenu povredu prava.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13), kojima je propisano: da s tranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8a); da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.); da se na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak (član 8v).

5. Analizirajući navode ustavne žalbe kojom je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetima I. 60/12 i I. 386/14, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine, doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa sudskom praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust izvršnog suda da izvrši presudu, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u predmetu Už-5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je , saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosi teljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjima o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 60/12 od 1. marta 2012. godine i I. 386/14 od 19. februara 2014. godine, koji nije isplaćen. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopunama Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti