Odbacivanje ustavne žalbe maloletnika zbog osporavanja činjeničnog stanja i ocene dokaza

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu maloletnika kojom se osporavaju rešenja kojima mu je izrečena vaspitna mera. Sud je utvrdio da se žalbom pretežno osporava utvrđeno činjenično stanje i ocena dokaza, što je u nadležnosti redovnih sudova.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-593/2009
22.09.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dejana Dimovića iz Hajdukova, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. septembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dejana Dimovića izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Subotici Km. 66/08 od 11. decembra 2008. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Kžm. 7/09 od 9. februara 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Viktor Juhas Đurić, advokat iz Subotice, u ime Dejana Dimovića iz Hajdukova, podneo je Ustavnom sudu 21. aprila 2009. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Okružnog suda u Subotici Km. 66/08 od 11. decembra 2008. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Kžm. 7/09 od 9. februara 2009. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije utvrđenog odredbom člana 21. stav 1. Ustava Republike Srbije i povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava. Podnosilac ustavne žalbe je bio maloletan u vreme njenog izjavljivanja.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je osporenim prvostepenim rešenjem utvrđeno da je maloletni Dejan Dimović, ovde podnosilac ustavne žalbe, počinio krivično delo opisano u predlogu Opštinskog javnog tužilaštva u Subotici i izrečena mu je vaspitna mera pojačanog nadzora od strane organa starateljstva u trajanju od šest meseci do dve godine; da se „presuda“ u pogledu utvrđivanja činjenice identiteta izvršioca krivičnog dela ne zasniva na dokazima koji su izvedeni na glavnom pretresu, što je dovelo do povrede prava na pravično suđenje; da nije izveden nijedan dokaz iz koga bi bilo moguće utvrditi identitet izvršioca ovog krivičnog dela, jer nije bilo prepoznavanja koje član 104. ZKP propisuje, niti je bilo ko od saslušanih svedoka tvrdio da je Dejan Dimović osoba koju su videli da krade ili uhvatili u bekstvu; da ni iz jednog dokaza koji je izveden na glavnom pretresu ne proizlazi da je podnosilac ustavne žalbe osoba o kojoj svedoci i oštećena svedoče; da je to što je oštećena nekoga prepoznala na ulici kada su ga uhvatila dva svedoka irelevantno, jer to nije procesna radnja prepoznavanja; da činjenica da je podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim za izvršenje ovog krivičnog dela, iako nije izveden nijedan dokaz iz koga bi bilo moguće utvrditi da je upravo on osoba o kojoj svedoci i oštećena govore, predstavlja povredu prava na pravično suđenje; da predlog Opštinskog javnog tužilaštva u Subotici nije sadržavao sve elemente bića krivičnog dela, odnosno nije sadržavao krivicu, a da je drugostepeni sud ignorisao ovaj žalbeni navod, čime je podnosiocu ustavne žalbe povredio i pravo na pravično suđenje i pravo na žalbu; da prvostepeni sud nije ovlašćen da dodaje elemenat bića krivičnog dela kojeg nije bilo u optužnom aktu, jer time vrši prekoračenje optužbe, što se desilo u konkretnom slučaju. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud utvrdi povredu označenih ustavnih prava, poništi osporena rešenja, utvrdi da iz činjenica navedenih u predlogu Opštinskog javnog tužilaštva u Subotici za izricanje krivične sankcije ne proizlaze elementi bića krivičnog dela, te da je bilo neophodno primeniti član 355. stav 1. ZKP i maloletnog Dejana Dimovića osloboditi od optužbe, jer delo koje je predmet optužbe nije krivično delo.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je Okružno javno tužilaštvo u Subotici 26. septembra 2008. godine Okružnom sudu u Subotici podnelo predlog za izricanje krivične sankcije prema maloletniku, ovde podnosiocu ustavne žalbe; da je osporenim prvostepenim rešenjem Okružnog suda u Subotici Km. 66/08 od 11. decembra 2008. godine prema maloletniku izrečena vaspitna mera – pojačani nadzor od strane organa starateljstva zbog izvršenja krivičnog dela teške krađe iz člana 204. stav 1. tačka 3) Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) (u daljem tekstu: KZ); da je u obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja, pored ostalog navedeno i da je „na glavnom pretresu 11. decembra 2008. godine zamenik Okružnog javnog tužioca u svojoj završnoj reči ostala kod predloga za izricanje krivične sankcije prema maloletniku ... i smatrala je ... da je dokazano da je delo izvršio i da za isto postoji njegova krivica...“; da je osporenim drugostepenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Kžm. 7/09 od 9. februara 2009. godine odbijena kao neosnovana žalba branioca maloletnika, a prvostepeno rešenje potvrđeno; da je u obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja, pored ostalog, navedeno i da „po nalaženju ovoga suda, u postupku prema maloletnicima prvostepeni sud ima ovlašćenja da, dajući pravnu kvalifikaciju krivičnog dela, u razlozima donete odluke predstavi činjenično stanje do koga dođe tokom prvostepenog postupka, a to ne mora uneti u izreku rešenja (član 78. stav 3. ZM), već se u istoj samo navodi koja se mera izriče maloletniku, dok se u obrazloženju rešenja daje opis krivičnog dela i okolnosti koje opravdavaju izricanje vaspitne mere, zbog čega optužba u prvostepenom rešenju suprotno žalbenim navodima branioca maloletnika nije prekoračena“.

4. Odredbama Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica („Službeni glasnik RS“, broj 85/05) (u daljem tekstu: ZM) propisano je: da se odredbe Krivičnog zakonika, Zakonika o krivičnom postupku, Zakona o izvršenju krivičnih sankcija i drugi opšti propisi primenjuju ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom (član 4); da veće donosi rešenje i kad izriče vaspitnu meru maloletniku, da se u izreci ovog rešenja navodi samo koja se mera izriče, ali se maloletnik neće oglašavati krivim za krivično delo koje mu se stavlja na teret, kao i da će se u obrazloženju rešenja navesti opis dela i okolnosti koje opravdavaju izricanje vaspitne mere (član 78. stav 3.).

Odredbama člana 18. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je da izvedene dokaze koji su od značaja za donošenje sudske odluke sud ocenjuje po slobodnom sudijskom uverenju i da presudu ili rešenje koje odgovara presudi sud može zasnovati samo na činjenicama u čiju je izvesnost potpuno uveren (stav 1.).

5. Ustavni sud je utvrdio da se podnosilac ustavne žalbe, ovom sudu obraća kao maloletnik kome je osporenim rešenjima izrečena i potvrđena vaspitna mera u krivičnom postupku prema maloletnicima, a kojom odlukom on nije zadovoljan. Podnosilac ustavne žalbe, u pretežnom delu, osporava činjenično stanje utvrđeno u osporenim rešenjima i postupak izvođenja i ocene dokaza sproveden od strane krivičnih sudova, zahtevajući od ovog suda da umesto i nakon postupajućih sudova ceni dokaze izvedene u predmetnom postupku i da presudi u njegovu korist. Ustavni sud ukazuje na odredbu člana 18. ZKP kojom je propisano da izvedene dokaze koji su od značaja za donošenje sudske odluke sud ocenjuje po slobodnom sudijskom uverenju, što su u konkretnom slučaju sudovi i učinili i svoje odluke detaljno obrazložili. Navedene tvrdnje podnosioca ustavne žalbe, prema oceni Ustavnog suda, ne ukazuju da je osporenim presudama i krivičnim postupkom prema maloletniku u kome su one donete, podnosiocu povređeno označeno ustavno pravo, već predstavljaju izraz njegovog nezadovoljstva sudskom ocenom pojedinih dokaza sadržanom u osporenim rešenjima i izrečenom vaspitnom merom. Ustavni sud ističe da nije nadležan da ocenjuje dokaze predložene ili izvedene u sudskom postupku, niti da preispituje pravilnost zaključaka redovnih sudova o pojedinim izvedenim dokazima.

U odnosu na tvrdnje podnosioca ustavne žalbe „da predlog Opštinskog javnog tužilaštva u Subotici nije sadržavao sve elemente bića krivičnog dela, odnosno nije sadržavao krivicu, a da je drugostepeni sud ignorisao ovaj žalbeni navod, čime je podnosiocu ustavne žalbe povredio i pravo na pravično suđenje i pravo na žalbu“, kao i da „prvostepeni sud nije ovlašćen da dodaje elemenat bića krivičnog dela kojeg nije bilo u optužnom aktu, jer time vrši prekoračenje optužbe“, Ustavni sud ukazuje da su ove tvrdnje u očiglednoj protivrečnosti i sa sadržinom osporenih rešenja, iz kojih proizlazi upravo suprotno, kao i sa odredbama relevantnih zakona. Naime, Ustavni sud je utvrdio da iz obrazloženja osporenog prvostepenog rešenja proizlazi da je zastupnik optužbe u svojoj završnoj reči ostala pri predlogu za izricanje krivične sankcije protiv maloletnika izričito navodeći da smatra „da je dokazano da je delo izvršio i da za isto postoji njegova krivica“. Takođe, iz obrazloženja osporenog drugostepenog rešenja proizlazi da je Vrhovni sud Srbije upravo ceneći, a ne, kako to navodi podnosilac ustavne žalbe, ignorišući žalbene navode njegovog branioca, obrazložio zašto izreka prvostepenog rešenja ne sadrži pravnu kvalifikaciju krivičnog dela i činjenično stanje koje se na to delo odnosi. Imajući u vidu odredbu člana 78. stav 3. ZM, kojom je propisano da se u izreci rešenja o izricanju vaspitne mere maloletniku navodi samo koja se mera izriče, ali se maloletnik neće oglašavati krivim za krivično delo koje mu se stavlja na teret, kao i da će se u obrazloženju rešenja navesti opis dela i okolnosti koje opravdavaju izricanje vaspitne mere, Ustavni sud je ocenio da je Vrhovni sud Srbije svoju odluku obrazložio na ustavnopravno prihvatljiv, a ne arbitraran način, kako to tvrdi podnosilac ustavne žalbe. Kako su navedene tvrdnje podnosioca ustavne žalbe činjenično neutemeljene i protivrečne sadržini osporenih rešenja, Ustavni sud ih ne može prihvatiti kao ustavnopravne razloge za navode o povredi prava zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

6. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe maloletnika zbog osporavanja činjeničnog stanja i ocene dokaza

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti