Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao skoro 13 godina. Deo žalbe protiv prvostepene presude je odbačen jer nisu bila iscrpljena sva pravna sredstva.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. I. iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. maja 201 6. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. I. i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 8170/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Kragujevcu P. 1573/02) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odbacuje se ustavna žalba M. I. izjavljena protiv presude Osnovnog suda u Kragujevcu P. 282/11 od 12. maja 2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. I. iz Kragujevca je, 14. jula 2014. godine, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Osnovnog suda u Kragujevcu P. 282/11 od 12. maja 2014. godine zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 8170/10. Naveo je da mu je povređeno i pravo iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Podnosilac ustavne žalbe je detaljno obrazložio činjenično stanje, tok predmetnog postupka, kao i sadržinu sudskih odluka donetih tokom postupka, navodeći: da je osporenom presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P. 282/11 od 12. maja 2014. godine usvojen tužbeni zahtev tužilaca protiv podnosioca ustavne žalbe kao tuženog, radi činidbe; da Osnovni sud u Kragujevcu u osporenoj presudi nije utvrdio činjenice koje su mu naložene od strane drugostepenog suda kada je taj sud poništio prvu prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovno suđenje, te mu je iz navedenog razloga osporenom presudom povređeno pravo na pravično suđenje; da mu je zbog desetogodišnjeg trajanja postupka povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Naknadu štete nije tražio.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Iz odredbe člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su pre njenog podnošenja iskorišćena propisana pravna sredstva za zaštitu prava podnosioca ustavne žalbe.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Kragujevcu P. 282/11 (ranije P. 8170/10), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje o ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužioci D.J. i Z.J. su 25. juna 2002. godine podneli Opštinskom sudu u Kragujevcu tužbu protiv podnosioca ustavne žalbe, kao tuženog, radi činidbe. Predmet je dobio broj P. 1573/02.

Pred Opštinskim sudom u Kragujevcu je bilo održano 17 ročišta, dok 22 ročišta nije bilo održano, i to: tri zbog odsustva punomoćnika tuženog, šest zbog procesnih nedostataka, tri zbog sprečenosti postupajućeg sudije, pet zbog nedolaska veštaka, jedno na zahtev punomoćnika tužilaca, jedno na zahtev punomoćnika tuženog, dva zbog odsustva pozvanog svedoka, jedno zbog obustave rada u sudu.

Na održanim ročištima su saslušane parnične stranke, izvršeno je veštačenje od strane dva različita sudska veštaka hidroinženjera, kao i od strane G. fakulteta u N, saslušani su veštaci, izvršen je uvid u određenu dokumentaciju, saslušani su svedoci i izvršen je uviđaj suda na licu mesta.

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P. 8170/10 od 28. septembra 2010. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da izgradi betonski kanal - rigolu bliže označen u izreci, počev od sabirnog šahta na k.p. …, KO Korićani, u pravoj liniji prema ulici do kraja parcele i ovaj kanal poveže sa sabirnim šahtom, te da izgradi betonski potporni zid iznad nivoa parcele tuženog celom dužinom granične linije između k.p…. i k.p. …, u KO Korićani; u stavu drugom izreke obavezan je tuženi da tužiocima nadoknadi troškove postupka u iznosu od 316.440,00 dinara.

Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 20/11 od 11. januara 2011. godine ukinuta je ožalbena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P. 8170/10 od 28. septembra 2010. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom predmet je dobio broj P. 282/11 i održano je deset ročišta, dok šest ročišta nije bilo održano, i to: jedno zbog pokušaja mirnog rešenja spora, jedno zbog procesnih nedostataka, tri zbog odsustva veštaka, jedno zbog sprečenosti postupajućeg sudije.

Na održanim ročištima su pročitani celokupni spisi predmeta i saslušane su parnične stranke, ponovo su saslušani veštaci, izvršeno je usaglašavanje njihovih nalaza i mišljenja, izvršen je uviđaj suda na licu mesta.

Osporenom presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P. 282/11 od 12. maja 2014. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je tužbeni zahtev, pa je obavezan tuženi da izgradi betonski kanal-rigolu bliže opisan u izreci, počev od sabirnog šahta na k.p. …, KO Korićani, u pravoj liniji prema ulici do kraja parcele i ovaj kanal poveže sa sabirnim šahtom, te da izgradi betonski potporni zid iznad nivoa parcele tuženog celom dužinom granične linije između k.p. … i k.p. …, KO Korićani; u stavu drugom izreke obavezan je tuženi da tužiocima nadoknadi troškove postupka u iznosu od 594.040,00 dinara.

Podnosilac je 9. jula 2014. godine izjavio žalbu protiv navedene prvostepene presude i presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 3022/14 od 15. aprila 2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P. 282/11 od 12. maja 2014. godine.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe pozvao, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni list SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.); da je svaka stranka dužna da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim pobija navode i dokaze protivnika (član 219); da dokazivanje obuhvata sve činjenice koje su važne za donošenje odluke, a koji će se dokazi izvesti radi utvrđivanja odlučnih činjenica rešava sud (član 220.).

Takođe i Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Period ocene razumne dužine trajanja predmetnog parničnog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen četiri godine i pet meseci, tako je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u postupku relevantan ceo period, od dana podnošenja tužbe protiv podnosioca – 25. juna 2002. godine, pa do okončanja postupka.

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da nadležni sudovi u konkretnom parničnom postupku nisu delotvorno i efikasno postupali kako bi se osporeni parnični postupak okončao u što kraćem roku i da bi se o tužbi odlučilo bez nepotrebnog odugovlačenja.

Naime, za ukupno trajanje parničnog postupka od skoro 13 godina nema bilo kakvog opravdanja, te navedena dužina postupka predstavlja njegovo prekomerno trajanje, kako po praksi ovoga suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava i u značajnoj meri prekoračuje standard suđenja u razumnom roku.

Ustavni sud ukazuje da isključivu odgovornost za nerazumno dugo trajanje postupka snosi prvostepeni sud koji je prvi put odlučio nakon osam godina i tri meseca od podnete tužbe dok je nakon ukidanja prve prvostepene presude od strane drugostepenog suda, postupak pred prvostepenim sudom trajao tri godine i četiri meseca. Međutim, po oceni Suda, drugostepeni sud je postupao delotvorno i efikasno jer je postupak pred tim sudom prvi put trajao četiri meseca, a drugi put devet meseci.

Ustavni sud, i u ovom predmetu, konstatuje da je primarna dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju u vršenju svojih procesnih ovlašćenja i da blagovremeno preduzmu sve raspoložive zakonske mere u cilju okončanja svakog pokrenutog postupka. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje, a zatim i sprovođenje sudskih odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom zajemčenih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove kao organe državne vlasti.

Ustavni sud nalazi da je predmetni postupak bio u određenoj meri složen jer je postupajući sud tokom postupka morao da izvede veći broj dokaza, posebno veštačenjem, radi razjašnjenja većeg broja spornih činjeničnih i spornih pravnih pitanja.

U pogledu značaja predmeta spora, Ustavni sud nalazi da je podnosilac ustavne žalbe imao nesumnjiv i legitiman interes da sud odluči u okviru standarda razumnog roka. Međutim, Ustavni sud nalazi da je sam podnosilac doprineo dužini trajanja postupka jer tri ročišta nisu bila održana zbog odsustva njegovog punomoćnika, a jedno na zahtev njegovog punomoćnika.

Na osnovu svega navedenog, Ustavni sud nalazi da je nedelotvornim postupanjem parničnog suda u predmetnom postupku podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kragujevcu pod brojem P. 8170/10, te je, krećući se u granicama navoda i zahteva ustavne žalbe, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi u delu kojim se osporava presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P. 282/11 od 12. maja 2014. godine, Ustavni sud je utvrdio da je protiv navedene prvostepene presude podnosilac izjavio žalbu drugostepenom sudu koju je i dostavio uz ustavnu žalbu. Po oceni Ustavnog suda, iako je podnosilac izjavio žalbu protiv osporene prvostepene presude, pod iscrpljenošću pravnih sredstava ne podrazumeva se samo njihovo izjavljivanje, već donošenje odluke nadležnog suda o izjavljenom pravnom sredstvu. Ustavni sud konstatuje da je u međuvremenu doneta drugostepena presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 3022/14 od 15. aprila 2015. godine, ali da podnosilac ustavne žalbe nije proširio ustavnu žalbu i u odnosu na tu presudu.

Dakle, podnosilac ustavne žalbe pre obraćanja Ustavnom sudu nije iskoristio sva zakonom propisana pravna sredstva za zaštitu svojih prava u postupku pred redovnim sudom. Stoga je Ustavni sud u tački 2. izreke odbacio ustavnu žalbu u delu izjavljenom protiv presude Osnovnog suda u Kragujevcu P. 282/11 od 12. maja 2014. godine, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, zbog nepostojanja Ustavom utvrđenih pretpostavki za vođenje postupka i odlučivanje.

U vezi navoda podnosioca o povredi prava iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Ustavni sud ukazuje da se navedeno pravo sadržinski ne razlikuje od prava iz člana 32. stav 1. Ustava, te je navode o povredi tog prava cenio u odnosu na ustavne odredbe.

7. Saglasno iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti