Ustavna žalba zbog proizvoljne primene prava u postupku restitucije

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući da je presudom Vrhovnog kasacionog suda povređeno pravo na pravično suđenje. Sud je poništio osporenu presudu jer organ nije po službenoj dužnosti pribavio dokaze koje podnositeljka nije mogla sama obezbediti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik Vesna Ilić Prelić i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tam ás), Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, u postupku po ustavnoj žalbi Biljane Šušić-Simić iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa član om 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 20. septembra 201 7. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Biljane Šušić-Simić i utvrđuje da je presudom Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 327 /15 od 5. juna 2015. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 327/15 od 5. juna 2015. godine i određuje se da isti sud donese novu odluku o zahtevu podnositeljke ustavne žalbe za preispitivanje pravnosnažne presude Upravnog suda U. 1867/15 od 1 2. marta 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Biljana Šušić-Simić iz Beograda podnela je Ustavnom sudu , 23. septembra 201 5. godine, ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 327/15 od 5. juna 2015. godine, zbog povrede prava na sudsku zaštitu, na pravično suđenje, na jednaku zaštitu prava, kao i prava na obaveštenost, zajemčenih odredbama člana 22. stav 1, član a 32. stav 1 , člana 3 6. stav 1. i član a 51 . stav 2. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi: da je podnositeljka 28. februara 201 4. godine podnela Agenciji za restituciju zahtev za vraćanje imovine koja je oduzeta njenom dedi; da je uz zahtev priložila podnesak upućen 28. januara 2014. godine Osnovno m sud u u Bačkoj Palanci - Sudska jedinica Bač; da je tim podneskom tražila da joj sud dostavi dokument na osnovu koga je Sreski sud u Odžacima doneo rešenje Dn. 87/52 od 5. marta 1952. godine, kojim je sporn a k.p. broj 2185/5, KO Vajska , uknjižena kao opštenarodna imovina; da je punomoćniku podnositeljke u tom sudu odgovoreno da se dokumentacija „nesređena i u gomilama nalazi u podrumu zgrade i da će biti vrlo teško naći traženi akt “, a da punomoćnik sam ne može to da učini ; da su Istorijski arhiv u Petrovaradinu i Somboru, kao i Osnovni sud u Somboru obavestili podnositeljku da ne raspolažu traženim podacima.

Prema navodima ustavne žalbe, činjenica da se u Osnovnom sudu u Bačkoj Palanci, sudska jedinica Bač nalazi glavna zemljišna knjiga za KO Vajska, ukazuje na to da se, po prirodi stvari, u istom sudu nalazi i rešenje Sreskog suda u Odžacima Dn. 87/52 od 5. marta 1952. godine, kao i odluka o podržavljenju sporne nepokretnosti.

Pozivajući se na član 13. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, podnositeljka zaključuje da odgovornost za to što nije pribavila ispravu o podržavljenju oduzete imovine leži na Osnovnom sudu u Bačkoj Palanci, sudska jedinica Bač, odnosno na Republici Srbiji, koja je obveznik vraćanja nepokretnosti, odnosno isplate obeštećenja.

Ustavnom žalbom se predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu označenih prava i poništi osporeni akt.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u osporeni akt i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Zaključkom Agencije za restituciju – Područna jedinica Beograd (dalje u tekstu: Agencija) broj 46-0 31861/2014 od 2 4. decembra 2014. godine odbačen je kao neuredan zahtev Biljane Šušić-Simić, ovde podnositeljke ustavne žalbe, za vraćanje imovine oduzete od bivšeg vlasnika Marka Šušića iz Beograda, podnet 28. februara 2014. godine. U obrazloženju zaključka je konstatovano da je podnositeljka uz zahtev dostavila, pored ostalog, podnesak upućen 28. januara 2014. godine Osnovnom sudu u Bačkoj Palanci - Sudska jedinica Bač za dostavu dokumentacije iz zbirke isprava. Agencija je dalje navela d a uz zahtev za vraćanje imovine nije podneta isprava o podržavljenju imovine, niti je naveden naziv, broj i godina službenog glasila u kome je objavljen akt o podržavljenju, uz navođenje predmeta oduzimanja u smislu člana 42. stav 4. tačka 3) Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, da će se zahtev koji ne sadrži navedene podatke odbaciti, saglasno odredbi člana 42. stav 7. istog zakona, što je i učinjeno primenom odredbe člana 43. stav 1. Zakona.

Presudom Upravnog suda U. 1867/15 od 12. marta 2015. godine odbijena je kao neosnovana tužba podnositeljke podneta protiv zaključka Agencije od 2 4. decembra 2014. godine. Upravni sud je u obrazloženju presude ocenio da nisu ispunjeni uslovi iz člana 42. stav 7. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju za meritorno odlučivanje i da su neosnovani navodi tužbe da je tuženi trebalo da podnositeljki vrati zahtev na uređenje, saglasno odredbama člana 58. Zakona o opštem upravnom postupku, jer, po nalaženju tog a suda, Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju takva mogućnost nije propisana, već se neuredan zahtev „odmah“ odbacuje, saglasno odredbi člana 43. stav 1. Zakona.

Osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 327/15 od 5. juna 2015. godine odbijen je zahtev podnositeljke ustavne žalbe za preispitivanje navedene presude Upravnog suda. Vrhovni kasacioni sud je našao da su pobijanom presudom ocenjena sva pitanja i okolnosti koje su mogle biti od uticaja na zakonitost odluke o predmetnoj upravnoj stvari, a da obrazloženje sadrži jasne i određene razloge koje je taj sud u svemu prihvatio. Ocenjujući navode zahteva da je Upravni sud prenebregao odredbu člana 13. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, Vrhovni kasacioni sud je našao da su isti neosnovani, jer je odredbom člana 43. tog zakona propisano da će se zahtev koji ne sadrži podatke iz člana 42. stav 7. tog zakona i uz koji nisu priloženi dokazi iz tog stava odbaciti kao neuredan.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu podnositeljka ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale. (član 22. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.); da svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, u skladu sa zakonom (član 51 . stav 1.).

Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju („ Službeni glasnik RS“ , br. 72/11 i 108/13 ) propisano je: da se p ostupak po zahtevu sprovodi po odredbama ovog zakona, a da će se na pitanja koja nisu uređena ovim zakonom primenjivati odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak (član 11. stav 1.); da su s vi organi Republike Srbije, organi autonomne pokrajine, organi jedinice lokalne samouprave i drugi organi i organizacije, dužni da u okviru svojih nadležnosti i bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje, izdaju svu potrebnu dokumentaciju i podatke iz člana 42. st. 3. do 6. ovog zakona kojima raspolažu (član 13.); da se zahtev za vraćanje imovine podnosi u roku od dve godine od dana objavljivanja javnog poziva Agencije na veb sajtu ministarstva nadležnog za poslove finansija (član 42. stav 1.); da se uz zahtev prilaže, pored ostalog, isprava o podržavljenju imovine ili naziv, broj i godina službenog glasila u kome je objavljen akt, uz konkretno navođenje predmeta oduzimanja i sl (član 42. stav 4 . tačka 3)) ; da se u z zahtev obavezno prilaže dokaz iz stava 4. tačka 3) ovog člana (član 42. stav 7.); da će se zahtev koji ne sadrži podatke iz člana 42. stav 7. ovog zakona i uz koji nisu priloženi dokazi iz tog stava odbaciti kao neuredan (član 43. stav 1.); da l ice čiji je zahtev odbačen u smislu stava 1. ovog člana ima pravo da novi zahtev podnese do isteka roka iz člana 42. stav 1. ovog zakona ( član 43. stav 2.) .

Zakonom o opštem upravnom postupku („ Službeni list SRJ“, br. 33/97, 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10) bilo je propisano: da su po ovom zakonu dužni da postupaju državni organi kad u upravnim stvarima, neposredno primenjujući propise, rešavaju o pravima, obavezama ili pravnim interesima fizičkog lica, pravnog lica ili druge stranke, kao i kad obavljaju druge poslove utvrđene ovim zakonom (član 1.); da o dredbe zakona kojima se, zbog specifične prirode upravnih stvari u pojedinim upravnim oblastima, propisuju neophodna odstupanja od pravila opšteg upravnog postupka, moraju biti u saglasnosti sa osnovnim načelima utvrđenim ovim zakonom (član 3.); da su p ri vođenju postupka i rešavanju u upravnim stvarima, organi dužni da strankama omoguće da što lakše zaštite i ostvare svoja prava i pravne interese, vodeći računa da ostvarivanje njihovih prava i pravnih interesa ne bude na štetu prava i pravnih interesa drugih lica, niti u suprotnosti sa zakonom utvrđenim javnim interesima (član 6 .); da se u postupku moraju utvrditi pravilno i potpuno sve činjenice i okolnosti koje su od značaja za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 8.); da će se organ koji vodi postupak starati da neznanje i neukost stranke i drugih učesnika u postupku ne budu na štetu prava koja im po zakonu pripadaju (član 15.); da a ko podnesak sadrži neki formalni nedostatak koji sprečava postupanje po podnesku ili ako je nerazumljiv ili nepotpun, organ koji je primio takav podnesak učiniće sve što treba da se nedostaci otklone i odrediće podnosiocu rok u kom je dužan da to učini (član 58. stav 1.); da a ko podnosilac ne otkloni nedostatke u određenom roku, pa se usled toga ne može postupati po podnesku, organ će zaključkom odbaciti takav podnesak, a na tu posledicu će se podnosilac naročito upozoriti u pozivu za ispravku podneska (član 58. stav 2.); da se p re donošenja rešenja moraju utvrditi sve odlučne činjenice i okolnosti koje su od značaja za donošenje rešenja i strankama omogućiti da ostvare i zaštite svoja prava i pravne interese (član 125. stav 1.); da službeno lice koje vodi postupak može u toku celog postupka upotpunjavati činjenično stanje i izvoditi dokaze radi utvrđivanja i onih činjenica koje u postupku nisu bile iznete ili nisu utvrđene (član 126. stav 1.); da će službeno lice koje vodi postupak narediti po službenoj dužnosti izvođenje svakog dokaza ako nađe da je to potrebno radi razjašnjenja stvari (član 126. stav 2.); da će sl užbeno lice koje vodi postupak pribaviti po službenoj dužnosti podatke o činjenicama o kojima službenu evidenciju vodi organ nadležan za rešavanje u upravnoj stvari ili drugi organ (član 126. stav 3.) ; da ako se ne radi o činjenicama koje su opštepoznate, stranka je dužna da za svoje navode predloži dokaze i da ih po mogućnosti podnese, da ako sama stranka tako ne postupi, službeno lice koje vodi postupak pozvaće je da to učini, pri čemu se od stranke neće tražiti da pribavi i podnese dokaze koje brže i lakše može pribaviti organ koji vodi postupak (član 127. stav 2.); da ako se isprava koju treba upotrebiti kao dokaz u postupku nalazi kod organa, a stranka koja se pozvala na tu ispravu nije uspela da je pribavi, organ koji vodi postupak pribaviće tu ispravu po službenoj dužnosti (član 158.) .

5. Podnositeljka ustavne žalbe smatra pogrešnim stanovište Vrhovnog kasacion og sud a izraženo u osporenoj presudi, iz koga proizlazi da postupanje organa i organizacija protivno odredbi člana 13. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju nije od uticaja na ostvarivanje prava pred Agencijom u postupku po zahtev u za vraćanje imovine.

Ispitujući ove navode ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje, garantovanog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je imao u vidu stav Evropskog suda za ljudska prava da pravo na pravično suđenje, između ostalog, garantuje „pravo na pristup sudu“, pri čemu ovo pravo nije apsolutno pravo – ono može biti predmet ograničenja, ali ne može da ograniči ili umanji pristup pojedincu na takav način ili u tolikoj meri da se sama suština prava ošteti (videti De Geouffre de la Pradelle protiv Francuske, presuda Evropskog suda za ljudska prava od 16. decembra 1992. god ine, Serija A, br. 253-B, p. 41, stav 28.). Ustavni sud, takođe, ukazuje da ustavna garancija prava na pravično suđenje podrazumeva, pored ostalog, da sudska odluka o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom merodavnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u suprotnom mogla smatrati rezultatom arbitrernog postupanja i odlučivanja nadležnog suda.

Polazeći od navedenih odredaba Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju i Zakona o opštem upravnom postupku, Ustavni sud je konstatovao: da su svi organi Republike Srbije i drugi organi i organizacije dužni da najkasnije u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, izdaju svu potrebnu dokumentaciju i podatke neophodne za odlučivanje o zahtevu za vraćanje imovine, kojima raspolažu; da su pri vođenju postupka i rešavanju u upravnim stvarima, organi dužni da strankama omoguće da što lakše zaštite i ostvare svoja prava i pravne interese, vodeći računa da ostvarivanje njihovih prava i pravnih interesa ne bude na štetu prava i pravnih interesa drugih lica, niti u suprotnosti sa zakonom utvrđenim javnim interesima; da se, saglasno načelu materijalne istine, p re donošenja rešenja moraju utvrditi sve odlučne činjenice i okolnosti koje su od značaja za donošenje rešenja; da je organ koj i vodi postupak dužan da po službenoj dužnosti pribavi podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencij a, kao i ispravu koja se nalazi kod organa ili organizacije , koju stranka nije uspela da pribavi.

Ustavni sud konstatuje da su u obrazloženju presude Upravnog suda, čija je zakonitost ispitana osporenim aktom, oce njeni kao neosnovani navodi podnositeljke da je Agencija trebalo da joj vrati zahtev na uređenje, saglasno odredbama člana 58. Zakona o opštem upravnom postupku, a da nisu ocenjeni navodi tužbe da podnositeljka, uprkos brojnim obraćanjima, nije uspela da pribavi ispravu o podržavljenju imovine. Ovaj sud, takođe, konstatuje da je Vrhovni kasacioni sud u osporenoj presudi ocenio neosnovanim navode zahteva da je u predmetnom upravnom sporu „zanemaren“ član 13. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, ističući da je navedenim zakonom propisano da će se zahtev uz koji nisu priloženi dokazi iz člana 42. stav 7. odbaciti kao neuredan. Iz navedene ocene, po nalaženju Ustavnog suda, proizlazi da je Vrhovni kasacioni sud na stanovištu da propuštanje organa ili organizacije da u roku propisanom članom 13. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju izda traženu ispravu, ne obavezuje Agenciju da sama pribavi tu ispravu, niti je sprečava da odbaci podneti zahtev kao neuredan.

Ocenjujući da li obrazloženje osporene presude Vrhovnog kasacionog suda ispunjava zahteve pravičnog suđenja, Ustavni sud je najpre razmatrao da li odredba člana 43. stav 1. Zakona o vraćanju oduzete oduzete imovine i obeštećenju sprečava primenu odredbe člana 158. Zakona o opštem upravnom postupku . Ovaj sud je, pri tome, imao u vidu da stranka može već prilikom podnošenja zahteva obavestiti nadležni organ da nije u mogućnosti da pribavi potrebnu dokumentaciju, ali da to može učiniti i po prijemu poziva organa da uredi zahtev.

Ustavni sud konstatuje da je članom 13. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju propisana obaveza svih organa Republike Srbije i drugih organa i organizacija da , najkasnije u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, izdaju svu potrebnu dokumentaciju i podatke neophodne za odlučivanje o zahtevu za vraćanje imovine, kojima raspolažu. Po oceni ovog suda, nepostupanjem tih organa i organizacija u roku određenom zakonom stvaraju se uslovi za primenu člana 158. Zakona o opštem upravnom postupku, jer bi, u protivnom, podnosioci zahteva za vraćanje imovine snosili posledice neblagovremenog postupanja organa kod kojih se nalaze isprave potrebne za odlučivanje o zahtevu – imajući u vidu prekluzivnost roka za podnošenje zahteva za vraćanje imovine.

Imajući u vidu da u upravnom postupku koji je vođen po predmetnom zahtevu za vraćanje imovine, nakon pisanog obaveštenja podnositeljke ustavne žalbe da nije u mogućnosti da pribavi potrebne dokaze, Agencija nije pribavila dokaze po službenoj dužnosti, a da navedena povreda pravila postupka ni je otklonjen a ni u upravnom sporu koji je okončan presudom Upravnog suda U. 1867/15 od 12. marta 2015. godine, Ustavni sud nalazi da je podnositeljki uskraćeno pravo da njen zahtev za vraćanje imovine bude suštinski razmotren. Ustavni sud, takođe ocenjuje da nije ustavnopravno prihvatljivo stanovište Vrhovnog kasacion og sud a o odnosu odredaba čl. 13. i 43. Zakona o vraćanju imovine i obeštećenju, iz koga proizlazi da postupanje organa i organizacija protivno odredbi člana 13. Zakona o vraćanju imovine i obeštećenju nije od uticaja na ostvarenje prava u postupku po zahtevu za vraćanje imovine.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud nalazi da je osporen a presud a Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 327/15 od 5. juna 2015. godine doneta proizvoljnom prime nom materijalno g i procesno g prava na štetu podnositeljke ustavne žalbe, zbog čega je utvrdio povredu prava podnositeljke na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava i, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15 -dr. zakon i 103/15), u ovom delu usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao tački 1. izreke.

6. Imajući u vidu prirodu učinjene povrede prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio presudu Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 327/15 od 5. juna 2015. godine i odredio da se u ponovnom postupku donese nova odluka po zahtevu podnositeljke ustavne žalbe podnetom protiv presude Upravnog suda U. 1867/15 od 12. marta 2015. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

Imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje, Ustavni sud nije posebno razmatrao istaknute povrede prava na sudsku zaštitu i na jednaku zaštitu prava, zajemčenih članom 22. stav 1. i članom 36. stav 1. Ustava. Ustavni sud, takođe, nije razmatrao ustavnu žalbu sa stanovišta prava na obaveštenost iz člana 51. stav 2. Ustava, jer je ocenio da podnositeljka, ističući povredu tog a prava, u suštini ukazuje na to da je zbog uskraćivanja tražene isprave od strane nadležnog suda onemogućena da podnese zahtev za vraćanje imovine u skladu sa zakonom.

7. Na osnovu svega izloženog i odredaba 42a stav 1. tačka 5), člana 45. tačka 9) i člana 4 6. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 8 9. Poslovnika o radu Ustavnog suda ( „Službeni glasnik RS “, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

Vesna Ilić Prelić

Slični dokumenti

• Už 5984/2015: Povreda prava na pravično suđenje zbog odbacivanja neurednog zahteva za restituciju
• Už 5930/2015: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u postupku restitucije
• Už 5939/2015: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u postupku restitucije
• Už 8241/2015: Odluka Ustavnog suda o neurednom zahtevu za restituciju imovine
• Už 5893/2015: Usvajanje žalbe zbog formalističkog odbacivanja zahteva za restituciju
• Už 6037/2015: Povreda prava na pravično suđenje odbacivanjem zahteva za restituciju bez poziva na uređenje
• Už 8334/2015: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u postupku restitucije