Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o pritvoru i jemstvu

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu žalbu u delu koji se odnosi na produženje pritvora, smatrajući ga opravdanim zbog opasnosti od bekstva. Žalba protiv rešenja o odbijanju jemstva odbačena je jer taj akt nije podložan ustavnosudskoj kontroli.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Sn ežana Marković, dr Dragana Kolarić, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi E. H . iz Zvornika, Bosna i Hercegovina , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. februara 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba E. H . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K. 995/14 – Kv. 2159/16 od 7. jula 2016. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž 2. 1202/2016 od 19. jula 2016. godine u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Odbacuje se ustavna žalba E. H . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K. 995/14 od 6. jula 2016. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2. 1201/ 2016 od 19. jula 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. E. H . iz Zvornika, Bosna i Hercegovina , podneo je Ustavnom sudu, 26. jula 201 6. godine, preko punomoćnika S . I , advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K. 995/14 od 6. jula 2016. godine, rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž 2. 1201/2016 od 19. jula 2016. godine, rešenja Višeg suda u Beogradu K. 995/14 – Kv. 2159/16 od 7. jula 2016. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž 2. 1202/2016 od 19. jula 2016. godine, zbog povrede prava iz člana 31, člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno:

- da je „odbijajući predlog podnosioca ustavne žalbe za zamenu pritvora jemstvom od 20.000 evra i da se podnosiocu, nakon polaganja navedenog iznosa novca u depozit suda, pritvor ukine i pusti na slobodu,..., sud povredio zakon na štetu podnosioca “;

- da je „podnosiocu u dva navrata, na osnovu člana 211. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku nezakonito produžavan pritvor u trajanju od po šezdeset dana, drugi put rešenjem Višeg suda u Beogradu K. 995 /14 – Kv. 769/16 od 14. marta 2016. godine, što je suprotno odredbi člana 498. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku, jer obzirom da mu se na teret stavlja krivično delo za koje se postupak ima sprovoditi po odredbama koje reguliše skraćeni postupak, pritvor može biti produžen za najviše trideset dana, čime su na štetu podnosioca povređene odredbe člana 211. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku i člana 498. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku “;

- da „pravni stav suda izražen u pobijanim rešenjima ukazuje na proizvoljnu primenu materijalnog prava u pogledu produžavanja pritvora podnosiocu ustavne žalbe i odbijanju predloga za zamenu pritvora jemstvom i povredu principa pravne sigurnosti i stvaranja kod podnosioca pravne nesigurnosti. Ovo stoga što je pritvor od strane sudova u sličnim situacijama u skraćenom postupku određivan u znatno kraćem trajanju u odnosu na pritvor podnosiocu koji već traje tri godine“.

Predloženo je da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji, utvrdi povredu označenih prava i poništi osporena rešenja .

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, iz dostavljene dokumentacije, utvrdio:

3.1. Činjenice i okolnosti koje se odnose na pritvor:

- da je rešenjem Okružnog suda u Beogradu Ki. P. 64/06 od 1. decembra 2006. godine okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, određen pritvor koji mu se računao od 28. novembra 2006. godine, kada je lišen slobode;

- da je optužnicom javnog tužioca OJT u Beogradu – Specijalnog tužilaštva Kts. 18/06 od 28. maja 2007. godine, okrivljenom E. H . stavljeno na teret izvršenje produženog krivičnog dela krijumčarenje u pomaganju iz člana 230. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) u vezi čl. 35. i 65. Krivičnog zakonika;

- da je rešenjem Okružnog suda u Beogradu K. P. 15/07 od 6. juna 2008. godine ukinut pritvor prema okrivljenom E. H . i određena mu je mera zabrane napuštanja boravišta, te je određe no i da se svakog ponedeljka javlja Policijskoj upravi – Policijska stanica u Novom Pazaru;

- da je podnosilac ekstradiran iz Republike Hrvatske, po međunarodnoj poternici;

- da je rešenjem Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po.1. 266/10- Kv. Po.1. 1201/10 od 10. juna 2010. godine prema okrivljenom određen pritvor po zakonskom osnovu iz člana 142. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10), a koji mu se računa od 30. januara 2015. godine, kada je lišen slobode;

- da se rešenjem Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po.1. 266/10 – Kv. Po.1. 1454/10 od 11. novembra 2010. godine, Viši sud u Beogradu – Posebno odeljenje oglasio funkcionalno nenadležnim za postupanje u krivičnom predmetu protiv okrivljenog E. H, zbog produženog krivičnog dela krijumčarenje u pomaganju iz člana 230. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika u vezi čl. 35. i 65. Krivičnog zakonika;

- da je javni tužilac VJT u Beogradu aktom Kt. 1187/10 od 21. decembra 2010. godine prihvatio na zastupanje optužnicu javnog tužioca OJT u Beogradu – Specijalnog tužilaštva Kts. 18/06 od 28. maja 2007. godine;

- da je osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu K. 995/14 – Kv. 2159/16 od 7. jula 2016. godine prema okrivljenom produžen pritvor, koji mu po ovom rešenju može trajati najduže 30 dana, a na osnovu člana 498. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13 ) u vezi člana 211. stav 1. tačka 1 . Zakonika o krivičnom postupku;

- da je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž2. 1202/2016 od 19. jula 2016. godine odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenog izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K. 995/14 – Kv. 2159/16 od 7. jula 2016. godine.

3.2. Činjenice i okolnosti koje se odnose na jemstvo:

- da je osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu K. 995/14 od 6. jula 2016. godine odbijen kao neosnovan predlog za polaganje jemstva branioca okrivljenog E. H;

- da je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž 2. 1202/2016 od 19. jula 2016. godine odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenog izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K. 995/14 od 6. jula 2016. godine.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca i da ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu ( član 31. stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom ( član 31. stav 2.); da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen ( član 31. stav 3.) ; da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima jevnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.).

Zakonikom o krivičnom postupku („ Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11,121/12, 32/13 i 45/13) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom ( član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen ( član 210. st. 1. do 3.) ; da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako se krije ili se ne može utvrditi njegova istovetnost ili u svojstvu optuženog očigledno izbegava da dođe na glavni pretres ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost ood bekstva (član 211. stav 1. tačka 1.); da se od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća ( član 216. stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca ( član 216. stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude ( član 216. stav 3.); da ako nakon potvrđivanja optužnice pritvor bude ukinut zbog toga što nema osnova za sumnju o postojanju krivičnog dela, sud će ispitati optužnicu u skladu sa članom 337. ovog zakonika ( član 216. stav 4 .); da protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora. Žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju se odmah veću. Žalba ne zadržava izvršenje rešenja ( član 216. stav 5.); da pritvor koji je određen ili produžen po odredbama st. 1. do 5. ovog člana može trajati do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, a najduže dok ne istekne vreme trajanja krivične sankcije izrečene u prvostepenoj presudi ( član 216. stav 6.) ; da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako postoji neki od razloga iz člana 211. stav 1. tač. 1. do 3. ovog Zakonika ili ako je okrivljenom izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna i ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela (član 498. stav 1.); da u pogledu pritvora od podnošenja optužbe do izricanja prvostepene presude, primenjuju se shodno odredbe člana 216. ovog Zakonika, s tim što je veće (član 21. stav 4.) dužno da svakih 30 dana ispita da li postoje razlozi za pritvor (član 498. stav 4.).

5. Ustavni sud ističe da postojanje osnovane sumnje na kojoj se zasniva lišenje slobode predstavlja suštinski deo garancija protiv proizvoljnog hapšenja i predstavlja conditio sine qua non kako za određivanje, tako i za produženje mere pritvora. Istoveremeno, Ustavni sud naglašava da nije u njegovoj nadležnosti da ceni da li na osnovu dokaza na kojima se zasniva rešenje o određivanju ili produženju mere pritvora proizlazi osnovana sumnja da je neko lice izvršilo krivično delo.

Ustavni sud je u više svojih odluka ( videti, pored ostalih, Odluku Už-4940/2010 od 31. marta 2011. godine, tačka 5. obrazloženja) zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31, podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Prilikom ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. Ustava, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu polazi od već zauzetog stava da ustavno jemstvo da sud trajanje pritvora svodi na najkraće vreme, imajući u vidu razloge pritvora, znači obavezu nadležnih sudova da u svojim odlukama navedu relevantne i dovoljne razloge kojima se opravdava trajanje mere pritvora, kao i da u vođenju postupka u kome se prema okrivljenom primenjuje mera pritvora pokažu primerenu hitnost.

Ustavni sud konstatuje da trajanje pritvora od podizanja optužnice do završetka krivičnog postupka Ustavom i Zakonikom o krivičnom postupku nije ograničeno, ali je nadležni sud, saglasno odredbama člana 31. stav 2. Ustava i člana 210. st. 2. i 3. i člana 216. Z akonika, dužan da trajanje pritvora svede na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom, i da u određenim vremenskim intervalima, po službenoj dužnosti i bez predloga stranaka, ispita da li još postoje razlozi za zadržavanje lica u pritvoru ili ne, odnosno da pažljivo ispita opravdanost produženja pritvora s obzirom na okolnosti svakog konkretnog slučaja i podrobno obrazloži razloge zbog kojih smatra da legalni i legitimni ciljevi pritvora i dalje postoje. Ukoliko takvi razlozi i dalje postoje, pritvor se rešenjem produžava do dalje odluke suda, a najduže dok ne istekne kazna zatvora izrečena prvostepenom presudom. Takođe, nadležni sud je dužan da sa naročitom hitnošću postupa u pritvorskim predmetima. Inače, podnosilac se u pritvoru nalazi počev od 30. januara 201 5. godine, tako da je do podnošenja ustavne žalbe u pritvoru boravio jednu godinu i šest meseci.

Ocenjujući u konkretnom slučaju navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31 . Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je nadležni sud, po službenoj dužnosti, blagovremeno i bez predloga okrivljenog ispitao opravdanost produženja pritvora, odnosno utvrdio i naveo dalje postojanje zakonskog osnova za pritvor, obrazlažući razloge zbog kojih je smatrao da je produženje pritvora opravdano . Nadležni sud je na ustavnopravno prihvatljiv način utvrdio da su ispunjeni zakonski uslovi i razlozi za dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru. Pri tome, Ustavni sud je na ročito imao u vidu da podnosilac ustavne žalbe, nakon ukidanja pritvora 6. juna 2008. godine rešenjem Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje K.P. 15/07, nije postupao po izrečenoj meri zabrane napuštanja boravišta, već je bez odobrenja suda napustio mesto boravišta, zbog čega mu je ponovo određen pritvor 10. juna 2010. godine. Podnosilac je lišen slobode 30. januara 2015. godine, odnosno nakon četiri i po godine bekstva. Stoga, Ustavni sud nalazi da su nadležni sudovi za svoju odluku da prema podnosiocu ustavne žalbe produže pritvor dali relevantne i dovoljne razloge. Tačnije, nadležni sudovi su opravdanost i zakonitost produženja mere pritvora obrazložili na ustavnopravno prihvatljiv način, koji, po oceni Ustavnog suda, nije posledica arbitrernog i proizvoljnog postupanja.

Kako je najkraće neophodno vreme trajanja pritvora relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, Ustavni sud je ocenio da se konkretno trajanje pritvora objektivno ne može smatrati nerazumno dugim. Stoga se ni navodi ustavne žalbe ne mogu smatrati osnovanim ustavnopravnim razlozim a za tvrdnju o povredi zajemčenog prava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da su neosnovane tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da mu je osporenim rešenjima Višeg suda u Beogradu K. 995/14 – Kv. 2159/16 od 7. jula 2016. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž2. 1202/2016 od 19. jula 2016. godine povređeno pravo zajemčeno odredbom člana 31 . Ustava.

Na osnovu izloženog i odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Podnosilac ustavne žalbe obrazlaže povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava time što mu je „u dva navrata, na osnovu člana 211. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku nezakonito produžavan pritvor u trajanju od po šezdeset dana, drugi put rešenjem Višeg suda u Beogradu K. 995/14 – Kv. 769/16 od 14. marta 2016. godine, što je suprotno odredbi člana 498. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku, jer obzirom da mu se na teret stavlja krivično delo za koje se postupak ima sprovoditi po odredbama koje reguliše skraćeni postupak, pritvor može biti produžen za najviše trideset dana, čime su na štetu podnosioca povređene odredbe člana 211. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku i člana 498. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku “.

Podnosilac ustavne žalbe kao dokaz za svoje tvrdnje dostavlja samo prvostepeno rešenje Višeg suda u Beogradu K. 995/14 – Kv. 769/16 od 14. marta 2016. godine. Tim rešenjem prema okrivljenom E. H . produžen je pritvor, po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku, a pritvor mu može trajati najduže 60 dana.

Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe, saglasno odredbi člana 216. stav 5. Zakonika o krivičnom postupku, imao pravo da protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K. 995/14 – Kv. 769/16 od 14. marta 2016. godine izjavi žalbu Apelacionom sudu u Beogradu u roku od tri dana od dana prijema rešenja, a o čemu je bio poučen u napred navedenom rešenju.

Kako iz navoda ustavne žalbe i dokumentacije koja je uz nju dostavljena proizlazi da podnosilac ustavne žalbe pre obraćanja Ustavnom sudu nije iskoristio Zakonikom o krivičnom postupku propisano pravno sredstvo za zaštitu svojih prava u redovnom postupku, to je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu , odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se tvrdnje podnosioca ustavne žalbe u vezi povrede prava iz člana 36. stav 1. Ustava isključivo zasnivaju na istaknutoj povredi prava iz člana 31. Ustava . S tim u vezi, Ustavni sud i ovog puta ukazuje da samo formalno pozivanje na povredu ili uskraćivanje pojedinih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, a bez navođenja ustavnopravnih razloga na kojima se te tvrdnje zasnivaju, ne čini ustavnu žalbu dopuštenom.

7. U odnosu na osporena rešenja Višeg suda u Beogradu K. 995/14 od 6. jula 2016. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž 2. 1201/2016 od 19. jula 2016. godine, a imajući u vidu pravnu prirodu i sadržinu osporenih ak ata, Ustavni sud je utvrdio da se ne radi o pojedinačnim aktima iz člana 170. Ustava, te je , stoga , ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7 ) Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o pritvoru i jemstvu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti