Odbacivanje ustavne žalbe kao neblagovremene zbog propuštanja zakonskog roka

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Podnosilac je propustio zakonski rok od 30 dana za podnošenje žalbe, koji se računao od dana prijema drugostepene presude, a ne od dana obaveštenja tužioca o nepodnošenju zahteva za zaštitu zakonitosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milijana Lazarevića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 29. septembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Milijana Lazarevića izjavljena protiv presude Trgovinskog suda u Beogradu P. 4406/05 od 15. maja 2007. godine i presude Višeg trgovinskog suda Pž. 9192/07 od 25. novembra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milijan Lazarević iz Beograda podneo je Ustavnom sudu 22. aprila 2009. godine ustavnu žalbu, dopunjenu podnescima od 28. aprila 2009. godine i 3. juna 2009. godine, protiv presude Trgovinskog suda u Beogradu P. 4406/05 od 15. maja 2007. godine i presude Višeg trgovinskog suda Pž. 9192/07 od 25. novembra 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na imovinu i prava na rad, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i čl. 58. i 60. Ustava Republike Srbije. U podnesku od 3. juna 2009. godine navedeno je da podnosilac ustavne žalbe ima punomoćnika Tihomira Konstatinovića, advokata iz Beograda, i priloženo je posebno punomoćje za izjavljivanje ustavne žalbe u ime podnosioca, iako je i ustavnu žalbu i sve naknadne podneske potpisao samo podnosilac ustavne žalbe.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je osporena presuda Trgovinskog suda u Beogradu P. 4406/05 od 15. maja 2007. godine primljena 24. oktobra 2007. godine; da je osporena presuda Višeg trgovinskog suda Pž. 9192/07 od 25. novembra 2008. godine primljena 6. januara 2009. godine; da je protiv osporenih presuda tuženi, ovde podnosilac ustavne žalbe, „uložio zahtev za zaštitu zakonitosti ... ali je njegova molba odbijena sa obrazloženjem da ne postoje zakonski razlozi propisani odredbama čl. 414. i 417. ZPP zbog kojih javni tužilac može izjaviti ovaj vanredni pravni lek“.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je postupak u predmetu Trgovinskog suda u Beogradu P. 4406/05 pravnosnažno okončan osporenom presudom Višeg trgovinskog suda Pž. 9192/07 od 25. novembra 2008. godine kojom je odbijena žalba tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv prvostepene presude koja je i potvrđena; da prema vrsti i označenoj vrednosti spora u ovom postupku nije bila dozvoljena revizija; da je aktom Republičkog javnog tužilaštva Gt. I 535/09 od 2. aprila 2009. godine obavešten punomoćnik tuženog, a povodom njegovog predloga, da je Tužilaštvo ocenilo da ne postoje zakonski razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv prvostepene i drugostepene presude; da podnosilac ustavne žalbe nije naveo, niti je dostavio dokaz da je nakon obaveštenja Tužilaštva sam izjavio zahtev za zaštitu zakonitosti.

4. Odredbom člana 413. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) (u daljem tekstu: ZPP) propisano je da javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne sudske odluke po službenoj dužnosti ili na predlog stranke, dok je odredbom člana 418. istog zakona propisano da je u slučaju da javni tužilac ne podigne zahtev za zaštitu zakonitosti na predlog stranke, stranka koja je predlog podnela ovlašćena da, u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja da javni tužilac neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti, sama izjavi ovaj pravni lek.

5. Prema pravnom stavu Ustavnog suda, u slučaju da je podnosilac ustavne žalbe u parničnom postupku izjavio zahtev za zaštitu zakonitosti, rok za podnošenje ustavne žalbe računaće se u odnosu na dan dostavljanja odluke suda o tom pravnom sredstvu. Međutim, ako podnosilac ustavne žalbe nije koristio ovlašćenje iz člana 418. ZPP, već je podneo ustavnu žalbu posle prijema obaveštenja da javni tužilac neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitost, blagovremenost ustavne žalbe ceniće se u odnosu na dan dostavljanja odluke suda o žalbi protiv presude, odnosno odluke o reviziji ako je bila dozvoljena.

S obzirom na to da u ovom slučaju revizija nije bila dozvoljena i da podnosilac ustavne žalbe nije koristio ovlašćenje iz člana 418. ZPP, Ustavni sud je ocenio da je rok za podnošenje ustavne žalbe u konkretnom slučaju počeo da teče 9. januara 2009. godine, kada je podnosiocu, prema sopstvenim navodima, dostavljena drugostepena presuda Višeg trgovinskog suda Pž. 9192/07 od 25. novembra 2008. godine. Imajući u vidu da je ustavna žalba izjavljena 22. aprila 2009. godine, dakle nakon proteka roka od 30 dana iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) istog zakona, ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu.

6. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

• Už 1268/2008: Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi; nedozvoljenost zahteva za zaštitu zakonitosti
• Už 4337/2010: Ustavni sud o procesnim pretpostavkama za podnošenje ustavne žalbe
• Už 916/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe u parničnom postupku
• Už 1335/2009: Ustavni sud: odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti
• Už 1493/2008: Odbijanje i odbacivanje ustavne žalbe zbog nedozvoljenog i neblagovremenog pravnog leka
• Už 53/2009: Odbacivanje ustavne žalbe kao neblagovremene zbog propuštanja roka za izjavljivanje
• Už 1332/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe u trgovinskom sporu