Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u prekršajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i poništava rešenja prekršajnih sudova kojima je žalba branioca odbačena kao nedozvoljena. Utvrđeno je da su sudovi nisu na ustavopravno prihvatljiv način obrazložili zašto su žalbu odbacili zbog navodnog nedostatka punomoćja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-597/2018
13.02.2020.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Jovan Ćirić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Privrednog društva „F.“ d.o.o. B. i P. M . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. februara 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Privrednog društva „F.“ d.o.o. B. i P. M . izjavljena protiv rešenja Prekršajnog suda u Novom Pazaru Pr. 2951/16/70 od 12. oktobra 2017. godine i rešenja Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Kragujevcu I – 109 Prž. 21267/17 od 10. novembra 2017. godine i utvrđuje se da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništavaju se rešenje Prekršajnog suda u Novom Pazaru Pr. 2951/16/70 od 12. oktobra 2017. godine i rešenje Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Kragujevcu I – 109 Prž. 21267/17 od 10. novembra 2017. godine i određuje da Prekršajni apelacioni sud – Odeljenje u Kragujevcu donese novu odluku o žalbi advokata L. A . izjavljenoj protiv presude Prekršajnog suda u Novom Pazaru Pr. 2951/16-70 od 25. septembra 2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo „F.“ d.o.o. B. i P . M . iz Beograda podneli su Ustavnom sudu, 18. januara 2018. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Prekršajnog suda u Novom Pazaru Pr. 2951/16/70 od 12. oktobra 2017. godine i rešenja Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Kragujevcu I – 109 Prž. 21267/17 od 10. novembra 2017. godine, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1, člana 33. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno:

- da je u konkretnom slučaju nastupila apsolutna zastarelost vođenja prekršajnog postupka;

- da je okrivljenima, ovde podnosiocima ustavne žalbe, povređeno pravo na odbranu;

- da je „osporenim rešenjem Prekršajnog suda u Novom Pazaru Pr. 2951/16/70 od 12. oktobra 2017. godine sud odbacio žalbu okrivljenih jer navodno u spisima predmeta nije bilo punomoćja izdatog braniocu od strane okrivljenih, iako se branilac lično pojavio na saslušanju zakazanom za dan 27. decembra 2016. godine koji je trebala da obavi sudija B. Š . iz Prekršajnog suda u Beogradu, po zamolnici Prekršajnog suda u Novom Pazaru. Tog dana advokat A . L . je sudiji B . Š . predao uredno potpisana punomoćja za zastupanje u prekršajnom postupku, te mu je tom prilikom dozvoljena pisana odbrana i predata mu je kopija zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Na osnovu pisane odbrane koju je predao kao branilac okrivljenih dana 25. januara 2017. godine, Prekršajni sud u Novom Pazaru je i tražio da se inspektor izjašnjava na navode i njen sadržaj je unet u obrazloženje presude, pa se postavlja pitanje, kako je sve to moguće ako branilac nije imao uredna punomoćja. Očigledno je da su u nekom trenutku punomoćja naprasno nestala iz spisa predmeta, iz razloga koji prevazilazi našu maštu. Celokupno nezakonito ponašanje suda ukazuje na krajnju zlu nameru“.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenih prava, te da poništi osporena rešenja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, iz spisa predmeta Pr. 2951/16-70 Prekršajnog suda u Novom Pazaru utvrdio:

- da je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – Inspektorat za rad – Odeljenje inspekcije rada sa sedištem u Kraljevu za Raški upravni okrug podnelo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka br. 389-164-840/2015-02 od 23. novembra 2015. godine protiv okrivljenog privrednog društva „F.“ d.o.o. i P. M, ovde podnosilaca ustavne žalbe, zbog prekršaja iz člana 273. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09 , 32/13 i 75/14);

- da je prekršajni postupak pokrenut protiv podnosilaca rešenjem Prekršajnog suda u Novom Pazaru Pr. 2951/16 od 8. avgusta 2016. godine;

- da je Prekršajni sud u Novom Pazaru uputio zamolnicu za pružanje pravne pomoći radi saslušanja okrivljenih Prekršajnom sudu u Beogradu 22. avgusta 2016. godine;

- da je postupajući sud u Novom Pazaru 30. decembra 2016. i 6. marta 2017. godine uputio urgenciju Prekršajnom sudu u Beogradu radi pružanja pravne pomoći;

- da je Prekršajni sud u Beogradu aktom Pr. Pom. 220408/16 od 17. februara 2017. godine obavestio Prekršajni sud u Novom Pazaru da su postupajući po zamolnici saslušali okrivljene, te da sudu u Novom Pazaru dostavljaju zapisnike o saslušanju sa spisima predmeta ;

- da su podnosioci ustavne žalbe 25. januara 2017. godine dostavili pisanu odbranu Prekršajnom sudu u Beogradu , te da se na podnesku nalaze potpisi advokata L. A, A . B, predstavnika pravnog lica i P . M, odgovornog lica u pravnom licu ; u pisanoj odbrani je predloženo da se saslušaju u svojstvu svedoka P . G . iz Beograda i inspektor rada Š . L ;

- da je Prekršajni sud u Novom Pazaru 4. maja 2017. godine saslušao u svojstvu svedoka Š. L , te da je svedok izjavio da „obzirom da mi je prezentovana zajednička pisana odbrana okrivljenih, uz koju su dostavljeni dokazi to molim sud da mi ostavi rok od 15 dana da se upoznam sa navodima iz odbrane okrivljenih i potom dam svoj iskaz“;

- da je pisana izjava Š. L . data postupajućem sudu 2. avgusta 2017. godine;

- da su presudom Prekršajnog suda u Novom Pazaru Pr. 2951/16-70 od 25. septembra 2017. godine okrivljeni oglašeni odgovornim što „okrivljeno pravno lice sa G. P, kojeg je radno angažovalo na poslovima na izradi fasade na gradilištu D . centra N . P, kao licem koje je dana 6. oktobra 2015. godine u 12:30 časova, zatečeno na navedenom gradilištu, nije bilo zaključilo niti ugovor o radu niti bilo koji drugi ugovor u smislu Zakona o radu, što je vršenjem inspekcijskog nadzora zapisnički konstatovao republički inspektor rada dana 6. oktobra 2015. godine, sa početkom u 12:30 časova, čime su postupili protivno odredbi članova 30. do 33. i članova 197. do 202. Zakona o radu i na taj način je okrivljeno pravno lice učinilo prekršaj iz člana 273. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, dok je okrivljeno odgovorno lice u pravnom licu učinilo prekršaj iz člana 273. stav 3. u vezi stav 1. tačka 1. pomenutog Zakona“ , te su im posledično izrečene novčane kazne;

- da je napred navedena presuda dostavljena Inspekciji rada u Novom Pazaru 27. septembra 2017. godine, okrivljenom privrednom društvu„F.“ d.o.o. Beograd 28. septembra 2017. godine i okrivljenom P . M . takođe 28. septembra 2017. godine;

- da je advokat A. L . 6. oktobra 2017. godine poslao preporučeno poštom podnesak naslovljen kao „žalba branilaca okrivljenih“, ovde podnosilaca ustavne žalbe , Prekršajnom sudu u Novom Pazaru , i da je podnesak potpisan jedino od strane advokata;

- da je osporenim rešenjem Prekršajnog suda u Novom Pazaru Pr. 2951/16-70 od 12. oktobra 2017. godine odbačena žalba advokata L. A . izjavljena protiv presude Prekršajnog suda u Novom Pazaru Pr. 2951/16-70 od 25. septembra 2017. godine, iz razloga što je izjavljena od strane neovlašćenog lica ; da je u obrazloženju osporenog rešenja, između ostalog, navedeno „uvidom u spise predmeta sud je utvrdio d a u istim nema pisanog punomoćja, kojim bi advokat L. A . iz Beograda bio opunomoćen kao branilac okrivljenih sa svim pravima koji mu u tom slučaju pripadaju, tako da isti nije bio ovlašćen za izjavljivanje žalbe, odnosno žalba je u konkretnom slučaju izjavljena od neovlašćenog lica, pa je shodno članu 268. stav 1. Zakona o prekršajima, sud istu odbacio“;

- da su podnosioci ustavne žalbe 25. oktobra 2017. godine dostavili Prekršajnom sudu u Novom Pazaru podnesak kojim ukazuju da je u konkretnom slučaju, nastupila apsolutna zastarelost prekršajnog gonjenja i da postupak protiv okrivljenih treba obustaviti;

- da su okrivljeni 25. oktobra 2017. godine podneli žalbu na rešenje Prekršajnog suda u Novom Pazaru Pr. 2951/16-70 od 12. oktobra 2017. godine; žalba je potpisana od strane advokata L. A, A . B . (predstavnika okrivljenog pravnog lica) i P . M . (odgovornog lica u okrivljenom pravnom licu); uz žalbu su priloženi pozivi za okrivljene, punomoćja za advokata L . A . od 14. decembra 2016. godine koja su mu dali okrivljeni, kao i ovlašćenje za zastupanje koje je okrivljeno pravno lice dalo zaposlenoj Ani Božin da ga zastupa u svojstvu predstavnika u predmetu Pr. 65 652/16 Prekršajnog suda u Beogradu; u žalbi je, između ostalog, navedeno da su „14. decembra 2016. godine okrivljeni kao branioca angažovali advokata A . L . iz Beograda i tom prilikom potpisali punomoćja. Okrivljeni su se 27. decembra 20 16. godine odazvali pozivu, preko svog branioca advokata A. L, koji je u svojstvu branioca okrivlje nih pristupio u sudnicu broj 78. Prekršajnog suda u Beogradu, kojom prilikom mu je uručen zahtev za pokretanje prekršajnog gonjenja od dana 23. novembra 2015. godine i ostavljen rok za dostavljanje zajedničke pisane odbrane. Tom prilikom advokat A . L . se putem punomoćja legitimisao kao branilac okrivljenih i ista postupajućoj sudiji priložio u spi s predmeta Pr. Pom. 220408/16,… dakle nesporno je da je advokat A. L . iz Beograda pristupio umesto okrivljenih na saslušanje zakazano za dan 27. decembra 2016. godine u skladu da pozivom od dana 5. decembra 2016. godin e, te da mu je od strane postupajuće sudije ostavljen rok za dostavljanje pisane odbrane, koju je on uredno dostavio dana 25. januara 2017. godine…“;

- da je osporenim rešenjem Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Kragujevcu I – 109 Prž. 21267/17 od 10. novembra 2017. godine odbijena zajednička žalba okrivljenog pravnog lica, okrivljenog odgovornog lica u pravnom licu i advokata L. A . kao neosnovana, a rešenje Prekršajnog suda u Novom Pazaru Pr. 2951/16-70 od 12. oktobra 2017. godine je potvrđeno.

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno da „prema odredbama člana 119. stav 4. Zakona o prekršajima branilac je dužan da podnese pisano punomoćje sudu, a prema stavu 5 istog člana i zakona okrivljeni može braniocu dati punomoćje i usmeno na zapisnik kod suda, dok je odredbom člana 259. stav 1. Zakona o prekršajima propisano da žalbu mogu izjaviti okrivljeni, branilac i podnosilac zahteva. Uvidom u spise predmeta ovaj Sud utvrđuje da uz pisanu odbranu okrivljenih dostavljenu Prekršajnom sudu u Beogradu nema pisanog punomoćja kao dokaz da su okrivljeni u ovoj prekršajno pravnoj stvari angažovali advokata L. A . kao branioca, te je po nalaženju ovoga Suda prvostepeni prekršajni sud pravilno žalbu advokata L . A . iz Beograda izjavljenu na presudu Prekršajnog suda u Novom Pazaru Pr. 2951/16-70 od 25. septembra 2017. godine odbacio, jer je ista izjavljena od neovlašćenog lica, a shodno članu 268. stav 1. Zakona o prekršajima. Za svoju odluku prvostepeni sud je dao razloge koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj Sud. Bez obzira na drugačiju ocenu ožalbenog rešenja je prilaganje punomoćja uz žalbu izjavljenu na rešenje Prekršajnog suda u Novom Pazaru Pr. 2951/16-70 od 12. oktobra 2017. godine obzirom da punomoćja nisu priložena uz zajedničku pisanu odbranu okrivljenih, te ista nisu bila priložena spisima predmeta u trenutku izjavljivanja žalbe na presudu istog Suda. Takođe punomoćja nisu priložena ni uz žalbu izjavljenu na presudu Prekršajnog suda u Novom Pazaru Pr. 2951/16-7 0 od 25. septembra 2017. godine“.

4. Član 32. stav 1. Ustava utvrđuje da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Članom 33. stav 1. Ustava ustanovljeno je da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo da u najkraćem roku, u skladu sa zakonom, podrobno i na jeziku koji razume, bude obavešten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i o dokazima prikupljenim protiv njega.

Članom 36. stav 2. Ustava utvrđuje da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu .

Zakonom o prekršajima („Službeni glasnik RS“, br. 65/13, 13/16 i 98/16) propisnao je: da okrivljeni može uzeti za branioca advokata, a njega može, u skladu sa zakonom, zameniti advokatski pripravnik (član 119. stav 1.); da je branilac dužan da podnese pisano punomoćje sudu (član 119. stav 4.); da za okrivljeno pravno lice u prekršajnom postupku učestvuje njegov predstavnik, koji je ovlašćen da preduzima sve radnje koje može da preduzima okrivljeni (član 120.); da se zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, predlozi, pravni lekovi i druge izjave i saopštenja (u daljem tekstu: podnesci) podnose u pisanom obliku ili se daju usmeno na zapisnik (član 129. stav 1.); da ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti, sudija koji vodi prekršajni postupak naložiće podnosiocu podneska da u određenom roku, a najkasnije u roku od petnaest dana, podnesak ispravi odnosno dopuni, a ako to ne učini, podnesak će se odbaciti kao neuredan (član 129. stav 5.); da ako sud nađe da neposredno usmeno saslušanje nije potrebno s obzirom na značaj prekršaja i podatke kojima raspolaže, može u pozivu poučiti okrivljenog da svoju odbranu da u pisanoj formi, te da u takvom slučaju okrivljeni može svoju odbranu dati u pisanoj formi ili se lično javiti da usmeno bude saslušan (član 203.); da se protiv presude i rešenja prekršajnog suda može izjaviti žalba drugostepenom prekršajnom sudu i da se žalba predaje sudu koji je doneo prvostepenu odluku (član 258. stav 1.); da se žalba podnosi u roku od osam dana od dana dostavljanja presude ili rešenja (član 258. stav. 2.); da žalbu mogu izjaviti okrivljeni, branilac i podnosilac zahteva (član 259. stav 1.); da će drugostepeni prekršajni sud odbaciti žalbu rešenjem kao neblagovremenu, nedozvoljenu ili izjavljenu od str ane neovlašćenog lica, ako utvrdi da je sud koji je vodio postupak propustio da to učini (član 271.).

5. Ustavni sud najpre konstatuje da je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan samo da utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom, odnosno da načelno nije nadležan da ispituje zakonitost odluka redovnih sudova i vrši ocenu utvrđenih činjenica i izvedenih dokaza u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, a na kojima se zasniva osporena sudska odluka. Zadatak Ustavnog suda je da ispita da li je krivični postupak u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava.

Međutim, s obzirom na to da prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, treba istaći stav Evropskog suda za ljudska prava po kome samom sudskom odlukom može biti povređeno nečije pravo na pravično suđenje ukoliko postoji očigledna nelogičnost, nerazumnost ili samovoljnost u postupanju suda prilikom donošenja odluke (videti presudu u predmetu Canela Santiago protiv Španije, od 4. oktobra 2001. godine). U tom smislu, valja naglasiti da propust suda da razmotri argumente stranke u postupku takođe može dovesti do povrede prava na pravično suđenje (videti presudu u predmetu Quadrelli protiv Italije, od 11. januara 2000. godine). Ustavni sud napominje da je obaveza instancionih sudova da delotvorno ispitaju dokazne predloge stranaka i da ocene njihov značaj prilikom donošenja odluke (videti presudu u predmetu Kraska protiv Švajcarske, od 19. aprila 1993. godine). Zbog toga je jedan od bitnih elemenata prava na pravično suđenje i pravo na obrazloženu sudsku odluku (videti presudu u predmetu Ruiz Torija protiv Španije, od 9. decembra 1994. godine). Iako obaveza obrazloženja sudske odluke ne znači da se u odluci moraju dati detaljni odgovori na sve iznete argumente (videti presudu u predmetu Van de Hurk protiv Holandije, od 19. aprila 1994. godine), Ustavni sud ukazuje da povreda prava na pravično suđenje postoji ako u obrazloženju nisu sa dovoljnom preciznošću navedeni razlozi na kojima se odluka zasniva (videti presudu u predmetu Hadjianastassiou protiv Grčke).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud ukazuje da je jedan od elemenata prava na pravično suđenje i pravo na obrazloženu sudsku odluku, koje podrazumeva obavezu suda da navede jasne, dovoljne i razumljive razloge na kojima zasniva svoju odluku, čime se istovremeno daje garancija stranci da je sud razmotrio njene navode i dokaze koje je istakla u postupku, kao i da se takva odluka može ispitati po žalbi. Stoga, ovakva obaveza ne znači da je sud dužan da u odluci daje detaljne odgovore na sva postavljena pitanja i iznete argumente, a to naročito važi za obrazloženje odluka sudova po pravnom leku u kojima su prihvaćeni argumenti izneti u odlukama nižestepenog suda. Pri tome, drugostepeni sud, u skladu sa Ustavom zajemčenim pravom na pravično suđenje, ipak mora obrazložiti sva bitna pitanja koja su izneta u žalbi, a ne da paušalno prihvati ocenu prvostepenog suda, bez davanja konkretnog obrazloženja. Za ocenu da li su u takvim slučajevima ispunjeni standardi prava na pravično suđenje neophodno je sagledati da li su redovni sudovi obrazložili svoje zaključke o odlučnim pitanjima.

Ustavni sud je ocenio da Prekršajni sud u Novom Pazaru i Prekršajni apelacioni sud – Odeljenje u Kragujevcu u osporenim rešenjima nisu na nesumnjiv i ustavnopravno prihvatljiv način obrazložili zašto su odbacili žalbu advokata L . A . izjavljenu protiv presude Prekršajnog suda u Novom Pazaru Pr. 2951/16-70 od 25. septembra 2017. godine. U osporenom rešenju Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Kragujevcu I – 109 Prž. 21267/17 od 10. novembra 2017. godine je kao razlog za odbačaj navedeno da „uvidom u spise predmeta ovaj Sud utvrđuje da uz pisanu odbranu okrivljenih dostavljenu Prekršajnom sudu u Beogradu nema pisanog punomoćja kao dokaz da su okrivljeni u ovoj prekršajno pravnoj stvari angažovali advokata L. A . kao branioca, te je po nalaženju ovoga Suda prvostepeni prekršajni sud pravilno žalbu advokata L . A . i z Beograda izjavljenu na presudu Prekršajnog suda u Novom Pazaru Pr. 2951/16-70 od 25. septembra 2017. godine odbacio jer je ista izjavljena od neovlašćenog lica, a shodno članu 268. stav 1. Zakona o prekršajima. Za svoju odluku prvostepeni sud je dao razloge koje u sv emu kao pravilne prihvata i ovaj Sud“. Ustavni sud konstatuje da obrazloženje dato u osporenim rešenjima nije otklonilo sumnju u to da li su okrivljeni zaista angažovali branioca ili ne, te zašto je, u konkretnom slučaju, izostala primena odredbe člana 129. stav 5. Zakona o prekršajima, a čija primena bi definitivno otklon ila sumnju u postojanje punomoćja.

Naime, u konkretnom slučaju, u pisanoj odbrani od 25. januara 2017. godine je izričito navedeno da podnosioce brani advokat L. A, te je pisana odbrana potpisana od strane advokata L . A, predstavnika okrivljenog pravnog lica A . B . i okrivljenog P . M . Iz odredbe člana 129. stav 5. Zakona o prekršajima proizlazi, između ostalog, da prekršajni sud ima mogućnost da pošalje podnesak na uređenje ukoliko je potrebno da se podnesak dopuni i razjasni ako je nerazumljiv. Dakle, postupajući sud je imao na raspolaganju zakonsku mogućnost da razreši dilemu da li okrivljeni imaju branioca ili ne, a što sud u konkretnom slučaju nije na nesumnjiv i definitivan način utvrdio . Pri tome, pisana odbrana je prihvaćena od strane suda i razmatrana u presudi Prekršajnog suda u Novom Pazaru Pr. 2951/16-70 od 25. septembra 2017. godine. Takođe, Prekršajni sud u Novom Pazaru je saslušao svedoka – inspektora rada Š. L . na osnovu predloga iz zajedničke pisane odbrane od 25. januara 2017. godine.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da u osporenim rešenjima prekršajni sudovi nisu na ustavnopravno prihvatljiv, jasan i definitivan način odgovorili na suštinsko pitanje da li su podnosioci ustavne žalbe u konkretnom slučaju imali branioca ili ne, a čime su podnosiocima povredili pravo na obrazloženu sudsku odluku , kao el ement prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud ocenio da osporena rešenja Prekršajnog suda u Novom Pazaru Pr. 2951/16/70 od 12. oktobra 2017. godine i Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Kragujevcu I – 109 Prž. 21267/17 od 10. novembra 2017. godine ne zadovoljavaju standarde pravičnog suđenj a, uspostavljene sudskom praksom kako ovog, tako i Evropskog suda za ljudska prava , te da je osporenim rešenjima povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava .

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je u odnosu na označeno pravo iz člana 32. stav 1. Ustava usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede prava iz tačke 1. izreke mogu otkloniti ponovnim odlučivanjem o žalbi advokata L. A . izjavljenoj protiv presude Prekršajnog suda u Novom Pazaru Pr. 2951/16-70 od 25. septembra 2017. godine ,kako bi u ponovnom postupku bila doneta nova odluka po žalbi, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

7. Ustavni sud nije posebno razmatrao ostale navode ustavne žalbe kojima se obrazlaže povreda označenih ustavnih prava, s obzirom na to da je utvrdio povredu prava na prav ično suđenje i poništio osporena rešenja.

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42 b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u prekršajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti