Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu kupca u izvršnom postupku i utvrdio povredu prava na pravno sredstvo. Njegov prigovor protiv rešenja kojim mu je oduzeto pravo stečeno na javnoj prodaji odbačen je kao nedozvoljen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Mikana Vasilijevića iz Lučana, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. aprila 201 7. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba Mikana Vasilijevića i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Požegi IPV(I). 98/15 od 10. avgusta 2015. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo, zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mikan Vasilijević iz Lučana podneo je Ustavnom sudu, 23. septembra 2015. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja navedenog u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

Ustavnom žalbom osporava se rešenje Osnovn og sud a u Požegi IPV(I). 98/15 od 10. avgusta 2015. godine kojim je odbačen kao nedozvoljen prigovor podnosioca izjavljen protiv rešenja istog suda I. 466/14 od 2. juna 2015. godine, kojim je stavljeno van snage rešenje da se donese zaključak o dodeljivanju prodate nepokretnosti podnosiocu, kao najpovoljnijem ponuđaču – kupcu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Požegi I. 466/14 i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Osnovni sud u Požegi je rešenjem I. 466/14 od 2. juna 2015. godine stavio van snage rešenje da se donese zaključak o dodeljivanju prodate nepokretnosti najpovoljnijem ponuđaču – kupcu Mikanu Vasilijeviću, ovde podnosiocu ustavne žalbe, sa obrazloženjem da je pred tim sudom u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog poverioca M .M. protiv izvršnog dužnika M .Ć, da je zaključkom tog suda I. 466/14 od 17. marta 2015. godine određena druga prodaja nepokretnosti u vlasništvu izvršnog dužnika sa udelom od ½ idealnog dela ; da je na ročištu za prodaju navedene nepokretnosti sud doneo rešenje da će biti done t zaključak o dodeljivanju prodate nepokretnosti najpovoljnijem ponuđaču – kupcu Mikanu Vasilijeviću; da je učesnik u postupku S.Ć. podnela zahtev za otklanjanje nepravilnosti u postupku javne prodaje, iz razloga što je ona suvlasnik na preostaloj ½ prodate nepokretnosti i ima pravo preče kupovine, a nije joj bilo poznato da se vrši javna prodaja. U obrazloženju rešenja je dalje navedeno da je sud stavio van snage rešenje da se donese zaključak o dodeljivanju prodate nepokretnosti kupcu Mikanu Vasilijeviću, jer učesnik u postupku S.Ć. ima zakonsko pravo preče kupovine, s obzirom na to da je suvlasnik na predmetnoj nepokretnosti, da nije pozvana na ročište za prodaju nepokretnosti , te da se podnošenjem zahteva za otklanjanje nepravilnosti izjasnila da prihvata ponuđenu cenu po kojoj je nepokretnost prodata i istu odmah uplatila. U pouci o pravnom leku je konstatovano da je protiv rešenja dozvoljen prigovor veću tog suda, u roku od pet radnih dana od dana prijema rešenja .

Veće Osnovnog suda u Požegi je osporenim rešenjem IPV(I). 98/15 od 10. avgusta 2015. godine odbacilo kao nedozvoljen prigovor ponuđača – kupca Mikana Vasilijevića, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljen protiv rešenja istog suda I. 466/14 od 2. juna 2015. godine. U obrazloženju rešenja sudskog veća navedeno je da osporeno rešenje sudije pojedinca predstavlja odluku koja se tiče upravljanja postupkom sprovođenja izvršenja i da protiv ove procesne odluke nije dozvoljena posebna žalba, te da je bez uticaja na odluku sudskog veća to što osporeno rešenje sudije pojedinca sadrži pouku da se protiv istog može izjaviti prigovor.

Osnovni sud u Požegi je 2. juna 2015. godine doneo zaključke I. 466/14 o dodeljivanju i predaji ½ predmetne nepokretnosti učesniku u postupku S.Ć.

Osnovni sud u Požegi je 8. septembra 2015. godine zaključio izvršni postupak.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu podnosilac ustavne žalbe ukazuj e, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Odredbama člana 74. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Sl užbeni glasnik RS“, broj 31/11) (u daljem tekstu: ZIO) bilo je propisano: da se zaključkom suda određuje sprovođenje pojedinih radnji i upravlja postupkom (član 36. stav 3.); da stranka i učesnik mogu podneskom zahtevati od suda, odnosno izvršitelja da otklone nepravilnosti učinjene u toku i povodom sprovođenja izvršenja (stav 1.); da će se stranka ili učesnik u postupku obratiti nadležnom sudu ako izvršitelj ne postupi po zahtevu iz stava 1. ovog člana u roku od pet radnih dana, i da zahtev za otklanjanje nepravilnosti ne zadr žava sprovođenje izvršenja (stav 2.); da će, kada je podnet zahtev iz s tava 2. ovog člana, izvršitelj nadležnom sudu dostaviti original spisa predmeta i sprovođenje izvršenja nastaviti na osnovu kopije tih spisa (stav 3 .); da će sud, ako nađe da je zahtev iz stava 1. ovog člana osnovan, rešenjem utvrditi, a ako je to moguće otkloniti, odnosno naložiti otklanjanje nepravilnosti nastalih odlukama i radnjama sudskog izvršitelja ili izvršitelja (stav 5.).

5. Ustavni sud najpre ukazuje da je izvršni postupak dvostranački postupak – vodi se između izvršnog poverioca i izvršnog dužnika. Stoga je opšte pravilo da se aktima koji se donose u toj vrsti sudskog postupka prvenstveno odlučuje o pravima i obavezama izvršnog poverioca, a izuzetno i o pravima i obavezama izvršnog dužnika. Stoga izvršni poverilac, a izuzetno i izvršni dužnik, kao stranke u izvršnom postupku, imaju pravni interes da ustavnom žalbom osporavaju akte donete u ovoj vrsti sudskog postupka, odnosno oni su aktivno legimisani za podnošenje predmetnog pravnog sredstva. Ostali učesnici u izvršnom pos tupku imaju aktivnu legitimaciju da ustavnom žalbom osporavaju akte donete u izvršnom postupku samo ako se tim aktima odlučuje o njihovima pravima i pravnim interesima. Primenjujući navedeno na konkretni slučaj, rešenje veća izvršnog suda kojim je odbačen kao nedozvoljen podnosiočev prigovor koji je podnet protiv rešenja sudije pojedinca kojim je stavljeno van snage rešenje da se donese zaključak o dodeljivanju prodate nepokretnosti podnosiocu, kao najpovoljnijem ponuđaču – kupcu, očigledno predstavlja akt kojim je odlučeno o pravima podnosioca .

6. Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava , prema kojem g reška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane nacionalnog suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, broj predstavke 22251/08, od 5. februara 2015. godine, stav 62.).

Ustavni sud najpre konstatuje da se ustavnom žalbom osporava rešenje veća izvršnog suda kojim je odbačen kao nedozvoljen podnosiočev prigovor izjavljen protiv rešenja sudije pojedinca kojim je stavljeno van snage rešenje da se donese zaključak o dodeljivanju prodate nepokretnosti podnosiocu, kao najpovoljnijem ponuđaču – kupcu, a koje je doneto povo dom podnetog zahteva za otklanjanje nepravilnosti učesnika u postupku S .Ć. U obrazloženju osporenog rešenja veća izvršnog suda navedeno je da se protiv osporenog rešenj a sudije pojedinca , koje predstavlja odluku koja se tiče upravljanja postupkom , ne može izjaviti prigovor i da je bez uticaja to što isto sadrži pouku o dozvoljenosti prigovora . S tim u vezi , Ustavni sud ukazuje da je osnovni zahtev svakog pravnog poretka utemeljenog na načelu vladavine prava da sudovi poznaju propise koje primenjuju u konkretnim slučajevima i da daju zakonitu i p ravilnu pouku o pravnom sredstvu. Ne može se dozvoliti da sud, za koji stranka apsolutno polazi od uverenja da zna propise i da daje pravilnu i zakonitu pouku, pogrešno obaveštava stranke i da one zbog toga trpe štetu (vidi Odluku Ustavnog suda Už-8709/2014 od 9. juna 2016. godine).

U vezi sa delom obrazloženja osporenog rešenja u kojem je iznet stav da rešenj e kojim je stavljeno van snage rešenje da se donese zaključak o dodeljivanju prodate nepokretnosti podnosiocu, predstavlja odluku koja se tiče upravljanja postupkom, Ustavni sud najpre ukazuje na odredbu člana 36. stav 3. ZIO , prema kojoj se zaključkom suda upravlja postupkom, dok je navedena odluka sudije pojedinca doneta u formi rešenja i, p o oceni Ustavnog suda, u pravoj zakonskoj formi , s obzirom na to da je donet a povodom podnetog zahteva za otklanjanje nepravilnosti učesnika u postupku, iz člana 74. ZIO iz 2011. godine. Stoga rešenje doneto po navedenom pravnom sredstvu predstavlja akt kojim se odlučuje o pravima i obavezama učesnika u postupku.

Ustavni sud ukazuje da je zahtev za otklanjanje nepravilnosti, kao specifično pravno sredstvo u izvršnom postupku, postao univerzalni supstitut žalbe. Zamišljen kao mogućnost da se ospori (pobija) faktička radnja suda ili izvršitelja, postao je jedini zakonom dozvoljeni način na koji izvršni dužnik i izvršni poverilac , ali i drugi učesnici u postupku, mogu da izraze svoje protivljenje, odnosno nezadovoljstvo načinom na koji se odvija izvršni postupak . Njime se u sudskoj praksi pobijaju i rešenja i zaključci suda, kao i zaključci izvršitelja i faktičke izvršne radnje koje preduzimaju kako sud tako i izvršitelj. Sud u formi re šenja od lučuje o zahtevu za otklanjanje nepravilnosti, shodno članu 74. stav 5. ZIO. U navedenom članu ZIO ni je predviđena mogućnost izjavljivanja prigovora protiv donetog rešenja. Međutim, donetim rešenjem mo že biti nezadovoljan kako podnosilac zahteva, tako i suprotna strana, zbog čega je neophodno obezbediti kontrolu zakonitosti takvog rešenja, tako što će se dozvoliti prigovor. U suprot nom, postupak bi se sprovodio uz povredu prava na pravično suđenje i prava na pravni lek koja su garantovana članom 32. i članom 36. stav 2. Ustava (vidi i Odluku Ustavnog suda Už-1777/2013 od 17. decembra 2015. godine).

Takođe, rešenjem Ustavnog suda Už – 8869/2013 od 21. decembra 2015. godine odbačena je ustavna žalba izjavljena protiv rešenja donetog po zahtevu za otklanjanje nepravilnosti, jer podnositeljka ustavne žabe nije iskoristila pravno sredstvo za zaštitu svojih prava – prigovor u izvršnom postupku, ali je istovremeno konstatovao da podnositeljka nije poučen a o mogućnos ti izjavljivanja ovog pravnog sredstva, te da zbog toga ne sme da trpi štetne posledice i da, saglasno članu 39. ZIO, u rok u od pet radnih dana od dana prijema tog rešenja, može izjaviti prigovor protiv osporenog rešenja za otklanjanje nepravilnosti .

Polazeći od svega navedenog, rešenje izvršnog suda kojim se odlučuje o zahtevu za otklanjanje nepravilnosti ne može se podvesti pod kategoriju ak ta kojim se upravlja postupkom. Naprotiv, to je akt suda kojim se odlučuje o pravima i obavezama učesnika u izvršnom postupku. Sve ove pravne karakteristike rešenja o zahtevu za otklanjanje nepravilnosti predstavljaju osnov vezivanja za odredbu člana 36. sta v 2. Ustava, kojom je utvrđeno da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu. Ova ustavna norma se neposredno primenjuje i na akte izvršnog suda kojima se odlučuje o pravima i obavezama stranaka u postupku, u smislu člana 18. stav 1. Ustava , kojim je utvrđeno da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju.

Imajući u vidu da je rešenje sudije pojedinca, kojim je stavljeno van snage rešenje da se donese zaključak o dodeljivanju prodate nepokretnosti podnosiocu, doneto povodom zahteva za otklanjanje nepravilnosti iz člana 74. ZIO, to je podnosilac ustavne žalbe imao pravo na prigovor protiv takvog rešenja, a na koje pravo mu je ukazano i u pouci o pravnom leku, pa je Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Požegi IPV(I). 98/15 od 10. avgusta 2015. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravno sredstvo zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15).

6. Međutim, Ustavni sud konstatuje da se štetne posledice u konkretnom slučaju ne mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja Osnovnog suda u Požegi IPV(I). 98/15 od 10. avgusta 2015. godine , u smislu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, jer je ½ predmetne nepokretnosti dodeljna i predata učesniku u postupku S.Ć, te da je izvršni postupak zaključen (na ovaj način je Sud postupio i u ranij e donetoj Odluci Už–2944/2014 od 29. septembra 2016. godine, zatim kada je tokom izvršnog postupka otvoren stečaj nad izvršnim dužnikom – videti Odluku Už -503/2009 od 2. novembra 2011. godine, ili kad iz nekog drugog razloga nije bilo moguće poništiti rešenje izvršnog suda – videti Odluku Už-1947/2013 od 14. aprila 2016. godine).

7. S obzirom na to da je utvrdio povredu prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, to se Ustavni sud nije upuštao u razmatranje povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti