Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao skoro 17 godina. Podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete zbog neefikasnog postupanja prvostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi A. M . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. aprila 201 8. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba A. M . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 11244/11 (inicijalno predmet Trećeg opštins kog suda u Beogradu P. 2860/95) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. A . M . iz Beograda podnela je Ustavnom sudu, 17. jula 2012 . godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom član a 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sud om u Beogradu u predmetu P1. 11244/11 (inicijalno predmet Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 2860/95 ), kao i protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 11244/11 od 19. juna 2012. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih odredbama čl. 32, 36. i 58. Ustava.

Podnositeljka ustavne žalbe je , između ostalog, navela : da je parnični postupak započet podnošenjem tužbe Trećem opštinskom sudu u Beogradu 21. avgusta 1995. godine, a da je okončan nakon skoro 17 godina , presudom na osnovu odricanja Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 11244/11 od 19. juna 2012. godine; da navedena dužina postupka sama po sebi ukazuje da postupak nije okončan u razumnom roku; da kao tužena strana nije ničim doprinela dužini trajanja postupka već je tome uzrok nedelotvorno postupanje suda; da je zbog dugog trajanja postupka pristala da tužilji isplati iznos od 14.000 evra, odnosno da je isplatila daleko veću sumu od one koja bi bila isplaćena da je suđenje sprovedeno u razumnom roku, te da su joj dugogodišnjim trajanjem predmetnog postupka i „proizvoljnim i arbitrernim tumačenjem procesnog i materijalnog prava“, povređena navedena Ustavom zagarantovana prava.

Od Ustavnog suda je traženo da utvrdi povredu označenih ustavnih prava i pravo podnositeljke na naknadu nematerijalne i materijalne štete .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupk u, izvr šio uvid u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P . 11244/11 (inicijalno predmet Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 2860/95 ), i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilja M. N. iz Beograda je 21. avgusta 1995. godine podnela Trećem opštinskom sudu u Beogradu tužbu pr otiv tužene A. M . iz Beograda, ovde podnositeljke ustavne žalbe i dr, radi utvrđenja suvlasništva na određenoj nepokretnosti – stanu. Podnetom tužbom tražila je i da sud odredi privremenu meru zabrane tuženima da raspolažu predmetnim stanom do pravnosnažnog okončanja spora. Povodom podnete tužbe formiran je predmet P. 2860/95.

Do donošenja prvostepene presude zakazano je 51 ročište za glavnu raspravu, od kojih nije održano čak 24 ročišta, i to šest ročišta zbog sprečenosti ili bolesti postupajućeg sudije i promene u sastavu sudskog veća , a preostalih 18 ročišta zbog razloga koji se ne mogu pripisati u krivicu suda. Naime, 18 ročišta nije održano zbog dostavljanja podnesaka punomoćnika tužilje i tuženih neposredno pred ročište, zbog česte odsutnosti punomoćnika stranaka ili nedolaska pozvanih svedoka, čemu se parnične stranke nisu protivile i jedno ročište zbog štrajka zaposlenih u pravosuđu. Prvostepeni sud je ročišta zakazivao u razmacima od po nekoliko meseci, s tim da u dva navrata, u periodu od po godinu dana od 20. februara 2008. do 17. marta 2009. godine nije zakazao ročište, kao ni nakon toga u periodu od 17. marta 2009. godine do 23. aprila 2010. godine. Tokom sprovedenog postupka, sud je dva puta određivao mirovanje postupka, zbog nedolaska punomoćnika tužilje na ročište, a jednom je doneto i rešenje da se tužba smatra povučenom, zato što stranke nisu pristupile na ročište, a izostanak nisu opravdale. Međutim, u sva tri slučaja, sud je odredio nastavak postupka. U sprovedenom dokaznom postupku sud je izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju, određene parnične i ostavinske spise predmeta, saslušao parnične stranke i osam svedoka. Nakon 1. januara 2010. godine i reforme u pravosuđu, nadležnost za odlučivanje je prešla na Prvi osnovni sud u Beogradu, a predmetu je dodeljen broj P. 55288/10.

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 55288/10 od 31. aprila 2010. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilje i utvrđeno da je pok. A. B. po osnovu sticanja u braku sa pok. B. B. stekla ½ idealnih delova prava vanknjižnog vlasništava na predmetnom stanu, što su tuženi, kao naslednici pok. B. B. dužni priznati tužilji M. N, kao testamentalnoj naslednici pok. A. B.

Tuženi su izjavili žalbu protiv prvostepene presude.

Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 14246/10 od 5. maja 2011. godine ukinuo presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 55288/10 od 31. aprila 2010. godine i predmet vratio istom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku predmetu je dodeljen broj P. 11244/11. Do donošenja druge prvostepene presude zakazano je šest ročišta za glavnu raspravu, od kojih je održano samo jedno. Ostala ročišta nisu održana zato što je dva puta neposredno pred ročište pun omoćnik tužilje dostavio precizirani tužbeni zahtev, jedno zato što je neposredno pred ročište združen podnesak tuženih i dva ročišta zbog pokušaja mirnog rešenja spora.

Na ročištu održanom 19. juna 2012. godine Prvi osnovni sud u Beogradu je doneo presudu P. 11244/11 na osnovu odricanja kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje za utvrđenje suvlasništva na predm etnom stanu i predaju u suposed i odredio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Punomoćnici stranaka su izjavili da ne traže pismeni otpravak presud e i da se odriču prava na žalbu, tako da je presuda postala pravnosnažna sa danom donošenja.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se podnositeljka u ustavnoj žalbi poziva, jemči se: pravo na pravično suđenje (član 32. stav 1.); pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sr edstvo (član 36.) i pravo na imovinu (član 58.).

5. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li je postupak vođen u okviru razumnog roka ili ne, uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije , kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu.

Analizirajući dužinu trajanja postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak započeo podnošenjem tužbe Trećem opštinskom sudu u Beogradu 21. avgusta 1995. godine, a da je pravnosnažno okončan donošenjem presude na osnovu odricanja P. 11244/11 od 19. juna 2012. godine, budući da su se parnične stranke odrekle prava na žalbu, iz čega proizlazi da je postupak trajao više od 16 i po godina.

Navedeno trajanje postupka, samo po sebi, ukazuje da postupak nije okončan u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da je razumna dužina trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja koje u sporu treba raspraviti, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i značaja prava o kome se raspravljalo za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je konstatovao da je predmet postupka bio od značaja za podnositeljku ustavne žalbe, imaj ući u vidu da je protiv nje i drugih tuženih vođena parnica za utvrđenje prava suvlasništava na stanu i predaju u suposed, kao i da je predmet spora bio u izvesnoj meri činjenično i pravno složen, imajući u vidu radnje koje je sud preduzeo u dokaznom postupku u cilju utvrđivanja i razjašnjenja činjenica bitnih za presuđenje.

Analizirajući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud konstatuje da postupanje nadležnog prvostepenog suda nije bilo efikasno, ni delotvorno. Naime, prvostepeni sud je ročišta za glavnu raspravu zakazivao u periodima od po nekoliko meseci i dva puta je bio neaktivan u periodu od po godinu dana, i to od 20. februara 2008. do 17. marta 2009. godine, kada nije zakazivao ročišta, kao ni nakon toga u periodu od 17. marta 2009. do 23. aprila 2010. godine. Osim toga, šest ročišta nije održano zbog sprečenosti ili bolesti postupajućeg sudije i li promene u sastavu sudskog veća , što je, imajući u vidu dinamiku zakazivanja ročišta pred prvostepenim sudom, dovelo do dužeg tra janja postupka. Tokom sprovedenog postupka nadležni drugostepeni sud je jednom odlučivao o žalbi protiv prvostene presude (P. 55288/10 od 31. aprila 2010. godine) i to u roku nešto dužem od godinu dana, rešenjem Gž. 14246/10 od 5. maja 2011. godine.

Ispitujući ponašanje ostalih učesnika u postupku, pa i podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud konstatuje da do donošenja prvostepene presude nije održano 18 ročišta, zbog dostavljanja podnesaka punomoćnika tužilje i tuženih neposredno pred ročište, zbog česte odsutnosti punomoćnika stranaka ili nedolaska pozvanih svedoka. Pored toga, Sud ima u vidu da je tokom prvostepenog postupka dva puta određiva no mirovanje postupka i jednom je doneto rešenje da se tužba smatra povučenom, zbog nedolaska uredno pozvanih parničnih stranaka, što sve ukazuje na nepoštovanje procesne discipline stranaka i istovremeno na neminovno produženje tr ajanja postupka. U ponovnom prvostepenom postupku pet ročišta nije održano zbog dostavljanja podnesaka neposredno pred ročište i na traženje parničnih stranaka, zbog pokušaja mirnog rešenja spora. Imajući u vidu da je parnica okončana presudom na o snovu odricanja proizlazi da su stranke postigle neku vrstu poravnanja , zbog čega j e tužilja odustala od tužbenog zahteva, a što upućuje na zaključak da su parnične stranke imale mogućnost da međusobno „poravnanje“ postignu i ranije.

Ustavni sud ukazuje da pravu stranke na suđenje u razumnom roku odgovara dužnost suda da iskoristi sva svoja procesna ovlašćenja i mere upravljanja postupkom da bi se postupak sproveo efikasno i bez odugovlačenja. Međutim, to podrazumeva da i stranke budu revnosne u preduzimanju procesnih radnji, tako što će se uzdržati od taktike razvlačenja postupka i odlaganja, kao i što će nastojati da preduzimaju one procesne radnje kojima se može postići ubrzanje i skraćenje trajanja postupka.

Imajući u vidu sve navedeno, ali i da je sud organ koji rukovodi postupkom i čija je dužnost da se stara da se postupak okonča u razumnom roku, bez nepotrebnog odlaganja i odugovlačenja postupka, Ustavni sud je ocenio da u konkretnom slučaju parnica nije zadovoljila standard suđenja u razumnom roku, što je prvenstveno posledica neefikasnog i nedelotvornog postupanja nadležnog prvostepenog suda.

Stoga je Ustavni sud utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 11244/11 (inicijalno predmet Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 2860/95).

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu n ematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde u roku od č etiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka, postupanje nadležnih sudova , ali i ponašanje podnositeljke ustavne žalbe. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu kompenzaciju za po vredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog neažurnog postupanja prvostepenog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu praksu , tako i ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenim licima treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

7. U pogledu zahteva za naknadu materijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud ukazuje da se kao vid pravičnog zadovoljenja zbog utvrđene povrede navedenog prava može utvrditi pravo na naknadu nematerijalne štete, ukoliko je takav zahtev postavljen, a koja predstavlja satisfakciju zbog stanja nesigurnosti i neizvesnosti u kome se podnosilac nalazio u dužem periodu u pogledu svojih građanskih prava i obaveza.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da istaknuti zahtev za naknadu materijalne štete nije spojiv za svrhom naknade štete koja se priznaje oštećenom u slučaju utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, odlučujući kao u tački 3. izreke.

8. U odnosu na povredu ostalih označen ih Ustavom garantovanih prava na pravično suđenje (član 32. stav 1.) , prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo (član 36.) i prava na imovinu (član 58. ), Ustavn i sud je ocenio da se podnositeljka us tavne žalbe samo formalno pozvala na povredu označenih prava, a da pri tome nije navela argumentovane ustavnopravne razloge kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine tih pra va, potkrepljuju tvrdnje o njihovoj povredi il i uskraćivanju. Naime, podnositeljka povredu označenih prava vezuje za po vredu prava na suđenje u razumnom roku.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u delu kojim se ističe povreda prava iz člana 32. stav 1, čl . 36. i 58 . Ustava, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

9. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti