Odbijanje ustavne žalbe zbog nedozvoljenosti tužbe u upravnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Upravnog suda kojim je odbačena tužba zbog „ćutanja administracije“. Iako je Upravni sud pogrešno protumačio mogućnost pokretanja spora, tužba je bila nedozvoljena jer je žalba podneta nenadležnom organu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko već e, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. V. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. marta 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Z. V. izjavljena protiv rešenja Upravnog suda U. 27404/10 od 26. oktobra 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. V. iz Beograda, preko punomoćnika Z. L, advokata iz Beograda, podneo je, 28. novembra 20 11. godine, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Upravnog suda U. 27404/10 od 26. oktobra 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje , zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navodi: da je 11. juna 2009. godine podneo prigovor na dopunu zapisnika o izlaganju na javni uvid podataka o nepokretnostima i upisu prava na njima, sačinjen u postupku pred nadležnim prvostepenim organom; da se, po proteku roka od osam dana za odlučivanje o prigovoru, obratio nadležnoj komisiji 22. februara 2010. godine požurnicom za postupanje; da je 10. marta 2010. godine podneo žalbu zbog „ćutanja administracije“ u prvom stepenu; da je zbog nepostupanja drugostepenog organa po njegovoj žalbi, 10. septembra 2010. godine požurnicom tražio donošenje odluke, a potom je 1. oktobra 2010. godine podneo tužbu Upravnom sudu.

Podnosilac ustavne žalbe ističe da mu je osporenim aktom povređeno pravo na pravično suđenje, jer je Upravni sud odbacio njegovu tužbu sa obrazloženjem da se, u smislu odredbe člana 68. Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima iz 1992. godine, ne može pokrenuti upravni spor protiv rešenja donetog po žalbi, te da se isti ne može pokrenuti ni tužbom zbog ćutanja administracije. Po mišljenju podnosioca, Upravni sud je pogrešno primenio materijalno pravo, jer je Zakon o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima iz 1992. godine, osim odredaba člana 67. stav 1. i člana 105. stav 3, prestao da važi stupanjem na snagu Zakona iz 2009. godine, a novim zakonom je dozvoljeno vođenje upravnog spora protiv drugostepenih rešenja donetih u skladu sa odredbama tog zakona.

Ustavnom žalb om se predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu označenog ustavnog prava i poništi osporeno rešenje Upravnog suda.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postu pku, na osnovu uvida u osporeni akt i ostalu dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Osporenim rešenjem Upravnog suda U. 27404/10 od 26. oktobra 2011. godine odbačena je tužba Z. V, ovde podnosioca ustavne žalbe (stav 1. dispozitiva) i odbijen zahtev za naknadu troškova spora (stav 2. dispozitiva). Upravni sud je u obrazloženju osporenog rešenja najpre konstatovao da je podnosilac 1. oktobra 2010. godine podneo tužbu protiv Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja zbog nedonošenja rešenja o njegovoj žalbi, podnetoj Republičkom geodetskom zavodu – Centar za katastar nepokretnosti Beograd 10. marta 2010. godine, zbog nedonošenja rešenja o prigovoru koji je tom organu podnet 11. juna 2009. godine, na dopunu za pisnika o izlaganju na javni uvid podataka o nepokretnostima i upisu prava na njima od 9. juna 2009. godine. Dalje je konstatovano da je podnosilac u tužbi istakao da su protekli svi zakonski rokovi za odlučivanje o njegovoj žalbi podnetoj 10. marta 2010. godine, nakon čega je podneo požurnicu 10. septembra 2010. godine, ali da mu tuženi organ nije dostavio bilo kakvu odluku ni nakon proteka naknadnog roka za postupanje po žalbi. Upravni sud je u postupku prethodnog ispitivanja podnete tužbe , polazeći od odredaba čl. 66 , 67. i 68. Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima ("Službeni glasnik PC", br. 83/92....101/05), čiju je sadržinu naveo, našao da je tužba nedozvoljena. Imajući u vidu da je podnosilac tužbom pokrenuo upravni spor iz razloga što drugostepeni organ u zakonom propisanom roku nije doneo rešenje o njegovoj žalbi, a da je, prema odredbi člana 68. Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima, protiv rešenja donetog po žalbi u ovoj pravnoj stvari, isključen upravni spor, Upravni sud je našao da se isti ne može pokrenuti ni tužbom zbog „ćutanja administracije“, odnosno nedonošenja rešenja nadležnog organa po žalbi. Upravni sud je, polazeći od navedenog, primenom člana 26. stav 2, u vezi sa članom 26. stav 1. tačka 2) Zakona o upravnim sporovima , odlučio kao u stavu prvom dispozitiva ovog rešenja. Upravni s ud je odbio kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova spora, s obzirom na uspeh tužioca u ovoj pravnoj stvari, i odlučio kao u stavu drugom dispozitiva osporenog rešenja.

Republički geodetsk i zavod – Komisija za izlaganje na javni uvid podataka premera i katastarskog klasiranja zemljišta i utvrđivanje prava na nepokretnostima sačinila je 9. juna 2009. godine dopunu zapisnika o izlaganju, kojim je određeno da se u odgovarajući list nepokretnosti priv. broj 5, KO K. izvrše upisi zemljišta, objekata i prava korišćenja, označeni u dopuni zapisnika.

Podnosilac ustavne žalbe je 11. juna 2009. godine podneo prigovor na navedenu dopunu zapisnika Republičkom geodetskom zavodu – Centar za katastar nepokretnosti Beograd – za Komisiju za izlaganje na javni uvid podataka premera i katastarskog klasiranja zemljišta i utvrđivanje prava na nepokretnostima, a istom organu se 22. februara obratio požurnicom, kojom je zahtevao donošenje rešenja o prigovoru.

Podnosilac ustavne žalbe je 10. marta 2010. godine podneo žalbu zbog „ćutanja administracije“, „ Republičkom geodetskom zavodu – za katastar nepokretnosti Beograd – za Komisiju za izlaganje na javni uvid podataka premera i katastarskog klasiranja zemljišta i utvrđivanje prava na nepokretnostima“, u kojoj je tražio da drugostepeni organ donese rešenje o podnetom prigovoru.

Podnosilac ustavne žalbe se 10. septembra 2010. godine obratio požurnicom Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja , u kojoj je naveo da je 10. marta 2010. godine podneo žalbu zbog „ćutanja administracije“ u prvom stepenu i da, kako je protekao rok iz člana 237. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku, zahteva da taj organ donese rešenje o prigovoru.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava , na čiju povredu se podnosilac u ust avnoj žalbi poziva, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe sledećih z akona:

Zakonom o državnom premeru i katastru („ Službeni glasnik RS“, br. 72/09 i 18/ 10), koji je objavljen 3. septembra 2009. godine, propisano je: da u upravnim poslovima državnog premera, osnivanja i obnove katastra nepokretnosti, osnivanja katastra vodova, kao i njihovog održavanja, rešava u prvom stepenu Zavod (član 11. tačka 1)), a u drugom stepenu ministarstvo nadležno za poslove prostornog planiranja i urbanizma (član 11. tačka 2)); da se protiv drugostepenih rešenja donetih u skladu sa odredbama ovog zakona može voditi upravni spor (član 180. stav 1.).

Prelaznim i završnim odredbama Zakona o državnom premeru i katastru iz 2009. godine propisano je, pored ostalog, da d anom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima („Službeni glasnik RS“, br. 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 12/96, 15/96, 34/01, 25/02 i 101/05), da odredba čl ana 67. stav 1. ranije važećeg zakona prestaje da važ i 1. januara 2010. godine , od kada se prime njuje član 11. stav 1. tačka 2) ovog zakona (član 199. st. 1. i 3.); da o vaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“ (član 200.).

Zakonom o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima ( „Službeni glasnik RS“, br. 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 12/96, 15/96, 34/01, 25/02 i 101/05) bilo je propisano: da se p remer, izrada katastra nepokretnosti i upisi prava na nepokretnostima vrše po odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, ako ovim zakonom nije drukčije određeno (član 15.); da privremeno upisano lice može, na podatke sadržane u obrascu iz stava 1. ovog člana, podneti prigovor komisiji u roku od 15 dana od dana kada su mu ti podaci dostavljeni. (član 63. stav 2.); da p rivremeno upisano lice kome su na njegov zahtev usmeno saopšteni podaci premera i katastarskog klasiranja zemljišta i o pravima na nepokretnostima, pre dostavljanja podataka u smislu člana 63. st. 1. i 2. ovog zakona, odnosno kome ti podaci nisu dostavljeni u smislu pomenutih odredaba, može na te podatke staviti prigovor u roku od osam dana od dana kada su mu ti podaci usmeno saopšteni (član 65. stav 1.); da se prigovor podnosi komisiji za izlaganje (član 65. stav 3.); da je komisija za izlaganje dužna da razmotri prigovor iz čl. 63. i 65. ovog zakona i da rešenje po prigovoru donese u roku od osam dana (član 66. stav 1.); da se protiv rešenja donetog po prigovoru može izjaviti žalba Republičkom geodetskom zavodu u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja (č lan 67. stav 1.); da se ž alba podnosi preko komisije za izlaganje koja je donela rešenje (č lan 67. stav 2.); da se p rotiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda donetog po žalbi iz člana 67. ovog zakona ne može pokrenuti upravni spor (član 68.).

Članom 1. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano je da se o vim zakonom obezbeđuje sudska zaštita pojedinačnih prava i pravnih interesa i zakonitost rešavanja u upravnim i drugim Ustavom i zakonom predviđenim pojedinačnim stvarima.

Odredbama člana 3. ovog zakona predviđeno je: da u upravnom sporu sud odlučuje o zakonitosti konačnih upravnih akata, osim onih u pogledu kojih je predviđena drugačija sudska zaštita (stav 1.); da u upravnom sporu sud odlučuje i o zakonitosti konačnih pojedinačnih akata kojima se rešava o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu, u pogledu kojih u određenom slučaju zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita (stav 2.); da s ud u upravnom sporu odlučuje i o zakonitosti drugih konačnih pojedinačnih akata kada je to zakonom predviđeno (stav 3.); da se o dredbe ovog zakona koje se odnose na upravni akt, primenjuju i na druge akte protiv kojih se može voditi upravni spor (stav 4.).

Članom 19. Zakona propisano je da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta.

Saglasno odredbi člana 26. stav 1. Zakona, sudija pojedinac će rešenjem odbaciti tužbu i ako utvrdi da akt koji se tužbom osporava ne predstavlja akt o čijoj zakonitosti se odlučuje u upravnom sporu – član 3. (tačka 2)). Ako sudija pojedinac propusti da odbaci tužbu iz razloga iz stava 1. ovoga člana, to će učiniti veće suda (stav 2.).

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 , 31/01 i 30/10) propisano je: da a ko organ protiv čijeg je rešenja dopuštena žalba ne donese rešenje i ne dostavi ga stranci u propisanom roku, stranka ima pravo na žalbu kao da je njen zahtev odbijen (član 208. stav 2.); ako je žalbu izjavila stranka zato što prvostepeni organ nije doneo rešenje u propisanom roku , drugostepeni organ će tražiti da mu prvostepeni organ saopšti razloge zbog kojih rešenje nije doneseno u roku (č lan 236. stav 1.).

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da je donosilac osporenog akta, primenjujući odredbe zakona koji je prestao da važi, nezakonito odbacio njegovu tužbu podnetu zbog „ćutanja administracije“, ocenjujući da se u toj u pravnoj stvari ne može pokrenuti upravni spor protiv rešenja donetog po žalbi, te da se isti ne može pokrenuti ni tužbom zbog „ćutanja administracije“. Podnosilac ističe da je Zakonom o državnom premeru i katastru iz 2009. godine, koji je, po njegovom mišljenju, merodavan za odlučivanje, dozvoljeno vođenje upravnog spora protiv drugostepenih rešenja donetih u skladu sa odredbama tog zakona.

Ispitujući ove navode ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje, Ustavni sud najpre ukazuje da je svrha ustavnog jemstva iz člana 32. stav 1. Ustava u tome da se svakome obezbedi pravo da od suda zatraži i dobije delotvornu sudsku zaštitu u vezi sa svojim pravima ili obavezama. Reč je o „pravu na sud“, čije je važan aspekt i pravo na pristup sudu. Kad su u pitanju prava i obaveze o kojima se odlučuje pojedinačnim aktima i radnjama državnih organa i nosilaca javnih ovlašćenja, Ustavom je posebno utvrđeno pravo na pristup sudu, tako što je predviđeno da zakonitost konačnih pojedinačnih akata kojima se odlučuje o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu podleže preispitivanju pred sudom u upravnom sporu, ako u određenom slučaju zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita (član 198. stav 2.).

Ustavni sud, takođe, ukazuje da navedeno pravo može biti predmet ograničenja, ali ne može da ograniči ili umanji pristup pojedincu na takav način ili u tolikoj meri da se sama suština prava ošteti ( videti De Geouffre de la Pradelle pritiv Francuske, presuda Evropskog suda za ljudska prava od 16. decembra 1992. god., Serija A, br. 253-B, p. 41, stav 28).

Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe u konkretnom slučaju imao pristup Upravnom sudu, ali samo do stepena utvrđenja da je njegova tužba nedozvoljena. Međutim, kako činjenica da je podnosilac imao pravnu mogućnost podnošenja tužbe sudu ne dovodi nužno, sama po sebi, do ispunjenja pretpostavki koje proizlaze iz člana 32. stav 1. Ustava, i dalje ostaje da se utvrdi da li je stepen tog pristupa dovoljan da stranci osigura „pravo na sud“ sa stanovišta načela vladavine prava u demokratskom društvu.

Iz sadržine obrazloženja osporenog akta proizlazi da je Upravni sud, polazeći od toga da je ranije važećim Zakonom o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima bio isključen upravni spor protiv drugostepenih rešenja kojima je konačno odlučeno o prigovoru na zapisnik Komisije, našao da se upravni spor ne može pokrenuti ni tužbom zbog „ćutanja uprave“, odnosno nedonošenja rešenja nadležnog organa po žalbi.

Ispitujući da li je navedeno stanovište Upravnog suda ustavnopravno prihvatljivo, Ustavni sud najpre ukazuje da se kod „ćutanja uprave“ tužbom napada sama činjenica „ćutanja“, u situaciji kada je organ, po tvrdnji tužioca, bio dužan da donese odgovarajući upravni akt. Stoga se prvenstveno mora zaštititi procesno pravo tužioca na rešavanje o njegovoj upravnoj stvari, jer je njegov neposredni cilj da sazna sadržinu konačne upravne odluke, odnosno da bude rešena ta upravna stvar. Tek posle toga, bude li nezadovoljan rešenjem, tužilac će biti u prilici da pokrene upravni spor o njegovoj zakonitosti. Ustavni sud, s tim u vezi, ukazuje da iz člana 1. Zakona o upravnim sporovima proizlazi da se tim zakonom obezbeđuje, ne samo zakonitost rešavanja u upravnim i drugim Ustavom i zakonom predviđenim pojedinačnim stvarima , već i sudska zaštita pojedinačnih prava i pravnih interesa u slučajevima kada je izostalo rešavanje upravnih organa, odnosno kada nije donet konačni upravni akt. Stoga bi uskraćivanje zaštite u upravnom sporu u takvoj situaciji, po oceni ovoga suda, imalo za posledicu da lice o čijem pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu nije odlučeno u upravnom postupku, ostane i bez mogućnosti da u postupku pred sudom izdejstvuje donošenje odluke o toj upravnoj stvari.

Ustavni sud, takođe, konstatuje da je stupanjem na snagu Zakona o državnom premeru i katastru , 11. septembra 2009. godine, prestao da važi Zakon o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima iz 1992. godine, a da je odredba člana 67. stav 1. tog zakona, kojom je bila ustanovljena nadležnost Republičkog geodetsko g zavoda za odlučivanje o žalbi protiv rešenja donetog po prigovoru Komisije, prestala da važi 1. januara 2010. godine. Počev od tog datuma, u upravnim poslovima državnog premera, osnivanja i obnove katastra nepokretnosti u drugom stepenu odlučuje ministarstvo nadležno za poslove prostornog planiranja i urbanizma, saglasno članu 11. tačka 2) Zakona o državnom premeru i katastru iz 2009. godine. Budući da se protiv drugostepenih rešenja donetih u skladu sa odredbama ovog zakona može voditi upravni spor (član 180. stav 1.) , Ustavni sud nalazi da je za odlučivanje o žalbama izjavljenim posle 1. januara 2010. godine bilo nadležno Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja. Iz toga dalje sledi da je podnosilac ustavne žalbe mogao podneti tužbu u upravnom sporu, ne samo protiv upravnog akta kojim je odlučeno o njegovoj žalbi, već i zbog propuštanja nadležnog ministarstva da odluči o njegovoj žalbi podnetoj 10. marta 2010. godine.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud nalazi da sa ustavnopravnog stanovišta nije prihvatljivo obrazloženje osporenog akta da se u konkretnom slučaju ne može pokrenuti upravni spor zbog „ćutanja administracije“. Ispitujući da li je time, istovremeno, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pristup sudu, kao sastavni deo prava na pravično suđenje, Ustavni sud je konstatovao da iz sadržine obrazloženja osporenog akta proizlazi da je podnosilac ustavne žalbe 10. marta 2010. godine podneo Republičkom geodetskom zavodu – Centar za katastar nepokretnosti Beograd žalbu zbog nedonošenja rešenja Komisije o prigovoru na dopunu zapisnika o izlaganju, a da je 10. septembra 2010. godine Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja uputio požurnicu, zahtevajući donošenje rešenja o podnetom prigovoru na dopunu zapisnika.

Iz navedenih odredaba člana 208. stav 2. i člana 236. stav 1. Z akona o opštem upravnom postupku proizlazi da stranka ima pravo da izjavi žalbu drugostepenom organu kao da je njen zahtev odbijen , u slučaju da organ protiv čijeg je rešenja dopuštena žalba ne donese rešenje i ne dostavi ga u propisanom roku, nakon čega je prvostepeni organ dužan da se izjasni o razlozima zbog kojih rešenje nije doneseno u roku . Ako drugostepeni organ u zakonom određenom roku ne d onese rešenje po žalbi stranke, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu , stranka može podneti tužbu zbog „ćutanja uprave“, saglasno članu 19. Zakona o upravnim sporovima. Primenjujući navedene odredbe zakona na konkretnu pravnu situaciju, Ustavni sud je utvrdio da se podnosilac ustavne žalbe zbog „ćutanja administracije“ obratio nenadležnom organu, jer je izjavio žalbu „Republičkom geodetskom zavodu – za katastar nepokretnosti Beograd – za Komisiju za izlaganje na javni uvid podataka premera i katastarskog klasiranja zemljišta i utvrđivanje prava na nepokretnostima“, umesto Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja. U takvoj situaciji, činjenica da je požurnica podneta organu koji je nadležan za odlučivanje o žalbi ne može uticati na dozvoljenost tužbe podnete zbog ćutanja administracije, jer naknadni rok ima za cilj da se organu kome je žalba izjavljena pruži još jedna prilika da odluči o žalbi pre podnošenja tužbe.

Podnošenjem žalbe organu koji nije bio nadležan da o njoj odlučuje, podnosilac ustavne žalbe je sebe onemogućio u ostvarenju ustavne garantije prava na pristup sudu – da u upravnom sporu izdejstvuje donošenje odluke o predmetnoj upravnoj stvari. Imajući u vidu da je pravna posledica podnošenja tužbe podnete zbog „ćutanja uprave“ uz koju nisu priloženi potrebni dokazi – njeno odbacivanje, Ustavni sud ocenjuje da nisu bili ispunjeni zakonski uslovi da Upravni sud odlučuje o tužbi podnosioca ustavne žalbe.

Ustavni sud je, polazeći od iznetog, ocenio da osporenim rešenjem Upravnog suda, kojim je tužba odbačena primenom člana 26. stav 2, u vezi sa članom 26. stav 1. tačka 2) Zakona o upravnim sporovima , podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na pristup sudu, kao sastavnog dela prava na pravično suđenje zajemčen og odredb om člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US), odlučujući kao u izreci.

Ustavni sud, takođe, ukazuje da donošenjem osporenog rešenja podnosilac ustavne žalbe nije izgubio pravo na podnošenje tužbe u upravnom sporu zbog „ćutanja uprave“, kada se ispune pretpostavke propisane članom 19. Zakona o upravnim sporovima. Podnosilac ustavne žalbe ima mogućnost da izjavi žalbu ministarstvu nadležnom za poslove prostornog planiranja i urbanizma za donošenje odluke o podnetom zahtevu, a ukoliko taj organ ne odluči u daljem roku od sedam dana po ponovljenom traženju, može da podnese Upravnom sudu tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta .

6. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odbijanje ustavne žalbe zbog nedozvoljenosti tužbe u upravnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti