Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Poništava se rešenje Višeg suda u Vranju jer je sud proizvoljno zaključio da je dug izmiren uplatom na račun advokata koji nije bio punomoćnik za prijem ispunjenja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Lidija Đukić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi J . P . iz Vranja , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. septembra 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba J. P . i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Vranju Gž. 4605/18 od 18. marta 2019. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Vranju Gž. 4605/18 od 18. marta 2019. godine i određuje da navedeni sud donese novu odluku o žalbi izvršnog dužnika izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Vranju II. 1300/2018 od 1. juna 2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. J. P . iz Vranja je , 6. juna 2019. godine, preko punomoćnika T . M, advokata iz Vranja, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu (koja je uređena podneskom od 26. novembra 2020. godine) protiv rešenja Višeg suda u Vranju Gž. 4605/18 od 18. marta 2019. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na jednaku zaštitu prava i pravno sredstvo iz člana 36. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je prvostepenim rešenjem određeno izvršenje protiv izvršnog dužnika na osnovu sudskog poravnanja kao izvršne isprave, pa da je Osnovni sud u Vranju propustio da mu dostavi žalbu izvršnog dužnika na odgovor. Ističe da je Viši sud u Vranju doneo osporeno rešenje kojim je obustavio predmetni izvršni postupak i da je proizvoljan zaključak drugostepenog suda da je izvršni dužnik izmirio dug prema podnosiocu ustavne žalbe uplatom novca na tekući račun advokata Gorana Stošića, koji nije bio punomoćnik podnosiocu u predmetu u kome je zaključeno sudsko poravnanje. Podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud usvoji ovu žalbu, utvrdi povredu pomenutih ustavnih prava i pravo podnosioca na naknadu troškova postupka za sastavljanje ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Vranju II. 1300/2018, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Izvršni poverilac J. P, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 31. maja 2018. godine Osnovnom sudu u Vranju predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Grada Vranja, na osnovu sudskog poravnanja koje je zaključeno 26. aprila 2018. godine pred istim sudom u predmetu P. 1964/17, a kojim se izvršni dužnik obavezao da na ime naknade nematerijalne štete zbog ujeda psa lutalice isplati izvršnom poveriocu iznos od 28.500,00 dinara, kao i troškove parničnog postupka u iznosu od 24.220,00 dinara. Izvršni poverilac je podneo predlog za izvršenje preko punomoćnika iz reda advokata T. M . iz Vranja. Prvostepeni sud je 1. juna 2018. godine doneo rešenje II. 1300/2018, kojim je usvojio taj predlog i odredio izvršenje u ovoj pravnoj stvari.

Izvršni dužnik je 15. juna 2018. godine podneo žalbu protiv prvostepenog rešenja, ističući da je izmirio potraživanje u celini prema izvršnom poveriocu i dostavljajući izvod iz stanja na računu izvršnog dužnika od 24. maja 2018. godine. Ustavni sud je uvidom u taj izvod utvrdio da je izvršni dužnik izvršio dve uplate u iznosima od 28.500,00 dinara i 24.220,00 dinara na račun advokata Gorana Stošića iz Vranja.

Osnovni sud u Vranju je 26. juna 2018. godine dostavio punomoćniku izvršnog poverioca žalbu izvršnog dužnika na odgovor. Imajući u vidu da izvršni poverilac nije odgovorio na žalbu izvršnog dužnika, prvostepeni sud je 2. avgusta 2018. godine dostavio spise predmeta Višem sudu u Vranju, radi odlučivanja o žalbi.

Viši sud u Vranju je 18. marta 2019. godine doneo osporeno rešenje Gž. 4605/18, kojim je usvojio žalbu izvršnog dužnika, pa je obustavio izvršni postupak, preinačio prvostepeno rešenje i odbio kao neosnovan predlog za izvršenje izvršnog poverioca, ukidajući i sve sprovedene izvršne radnje. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da se po nalaženju drugostepenog suda, osnovano žalbom ističe da je izvršni dužnik ispunio obavezu po sudskom poravnanju kojim je obavezan da isplati poveriocu naknadu nematerijalne štete i troškove parničnog postupka, što je utvrđeno iz izvoda sa računa izvršnog dužnika koji je podnet uz žalbu; da je odredbom člana 74. tačka 6) Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine propisano da izvršni dužnik može žalbom da pobija rešenje o izvršenju ako je potraživanje prestalo na osnovu činjenice koja je nastala u vreme kad izvršni dužnik više nije mogao da je istakne u postupku iz koga potiče izvršna isprava ili posle zaključenja sudskog ili upravnog poravnanja ili javnobeležničkog zapisnika o poravnanju; da je imajući u vidu da je izvršni dužnik izvršio uplatu nakon zaključenog sudskog poravnanja, drugostepeni sud ocenio da je neosnovan predlog za izvršenje izvršnog poverioca, zbog čega je odlučeno kao u izreci, primenom odredaba člana 80. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju (“Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16 i 113/17), koje su od uticaja na odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari, je propisano: da izvršni dužnik može žalbom da pobija rešenje o izvršenju ako je potraživanje prestalo na osnovu činjenice koja je nastala u vreme kada izvršni dužnik više nije mogao da je istakne u postupku iz koga potiče izvršna isprava ili posle zaključenja sudskog ili upravnog poravnanja ili javnobeležničkog zapisnika o poravnanju (član 74. tačka 6)); da prvostepeni sud koji ne odbaci žalbu protiv rešenja o izvršenju dostavlja žalbu na odgovor izvršnom poveriocu, u roku od pet dana od dana prijema žalbe i da rok za odgovor na žalbu jeste osam dana od dostavljanja žalbe izvršnom poveriocu (član 77.); da drugostepeni sud ispituje prvostepeno rešenje u granicama razloga navedenih u žalbi, pazeći po službenoj dužnosti, pored ostalog, na pravilnu primenu materijalnog prava (član 78. stav 3.).

5. Ispitujući navode ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje u predmetnom izvršnom postupku, Ustavni sud je konstatovao da podnosilac svoje tvrdnje o povredi prava zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava zasniva na tome da Osnovni sud u Vranju nije dostavio njemu odgovor na žalbu koju je podneo izvršni dužnik protiv rešenja o izvršenju II. 1300/2018 od 1. juna 2018. godine, a da je Viši sud u Vranju doneo osporeno rešenje, kojim je obustavio izvršni postupak i preinačio pobijano rešenje. Takođe, podnosilac ustavne žalbe insistira na tome da je proizvoljan zaključak drugostepenog suda da je izvršni dužnik prema njemu ispunio obavezu iz izvršne isprave, imajući u vidu da iz izvoda stanja na računu izvršnog dužnika, a u kome je žalbeni sud našao uporište za izneti pravni stav, proizlazi da je uplata novčanih sredstava izvršena na račun advokata G. S, odnosno lica koje nije bilo punomoćnik podnosiocu.

Polazeći od toga, Ustavni sud je zaključio da se jedan od navoda ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje svodi na tezu podnosioca da je propustom izvršnog suda da se dostavi odgovor na žalbu izvršnog dužnika, onemogućen da se izjasni da li je ispunjena obaveza iz izvršne isprave, tj. da li u konkretnom slučaju postoje razlozi koji sprečavaju izvršenje. U navedenom kontekstu, Ustavni sud ukazuje da pravo na jednakost oružja, koje predstavlja sastavni deo prava na pravično suđenje, ima za cilj da obezbedi suštinsku procesnu jednakost stranaka u postupku, pod uslovima koji jednu stranu ne stavljaju u suštinski nepovoljniji položaj naspram protivne strane. Dakle, sud koji vodi postupak ima dužnost da omogući stranci da predstavi svoj slučaj, odnosno da iznese argumente i navode u cilju zaštite svojih prava i interesa, kao i da joj da priliku da se izjasni na navode i dokaze koje je prezentovala suprotna stranka, nakon čega sud rešava o zahtevima stranaka primenjujući merodavne odredbe zakona na činjenično stanje koje je utvrđeno uz učešće obe stranke. Uzimajući u obzir specifičnosti u ovoj pravnoj stvari koje se ogledaju u tome da je osporeno rešenje doneto u izvršnom postupku, Ustavni sud je ocenio da se pravo na jednakost oružja, u odnosu na podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog poverioca, ne iscrpljuje podnošenjem predloga za izvršenje u cilju prinudne naplate potraživanja utvrđenog izvršnom ispravom, već i dostavljanjem žalbe izvršnog dužnika na odgovor, kako bi mu se omogućilo da se izjasni na navode izvršnog dužnika o postojanju razloga koji sprečavaju izvršenje.

Razmatrajući da li je princip jednakosti oružja prekršen na štetu podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je uvidom u spise predmeta utvrdio da je predmetni izvršni postupak pokrenut na osnovu sudskog poravnanja koje je 26. aprila 2018. godine zaključeno pred Osnovnim sudom u Vranju P. 1964/17, a kojim se Grad Vranje kao dužnik obavezao da će isplatiti podnosiocu kao poveriocu naknadu nematerijalne štete zbog ujeda psa lutalice u iznosu od 28.500,00 dinara i troškove parničnog postupka u iznosu od 24.220,00 dinara . Advokat T. M . je u ime i za račun podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog poverioca podnela 31. maja 2018. godine Osnovnom sudu u Vranju predlog za izvršenje, radi prinudne naplate pomenutih potraživanja, pa je prvostepeni sud doneo rešenje II. 1300/2018 od 1. juna 2018. godine, kojim je odredio izvršenje protiv izvršnog dužnika Grada Vranja. Izvršni dužnik je 15. juna 2018. godine podneo žalbu protiv prvostepenog rešenja. Ustavni sud je konstatovao da je Osnovni sud u Vranju, nakon prijema žalbe izvršnog dužnika, dostavio istu na odgovor advokatu T . M . kao punomoćniku podnosioca ustavne žalbe, koja je primila tu žalbu 26. juna 2018. godine. Budući da nije dostavljen odgovor na žalbu u zakonom propisanom roku, prvostepeni sud je 2. avgusta 2018. godine dostavio spise predmeta Višem sudu u Vranju, radi odlučivanja o pomenutom redovnom pravnom leku.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da su neosnovani navodi podnosioca ustavne žalbe da je Osnovni sud u Vranju propustio da mu dostavi žalbu izvršnog dužnika na odgovor. Suprotno tome, Ustavni sud je zaključio da je prvostepeni sud ispunio svoju dužnost utvrđenu odredbama člana 77. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine , omogućivši podnosiocu ustavne žalbe da se izjasni o navodima izvršnog dužnika iznetim u žalbi protiv rešenja o izvršenju. Stoga Ustavni sud smatra da u predmetnom izvršnom postupku nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na jednakost oružja.

S obzirom na to da se navodi ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje zasnivaju i na tvrdnji podnosioca da je Viši sud u Vranju proizvoljno primenio merodavno pravo na njegovu štetu, Ustavni sud najpre ističe da je drugostepeni sud u izvršnom postupku dužan da na pravilnu primenu materijalnog prava pazi po službenoj dužnosti, pa da nije od odlučujućeg uticaja činjenica da li je podnosilac kao stranka dostavio odgovor na žalbu i u njemu ukazivao na to da ne postoje razlozi koji sprečavaju izvršenje. Viši sud u Vranju je osporenim rešenjem Gž. 4605/18 od 18. marta 2019. godine usvojio žalbu izvršnog dužnika, te je obustavio izvršni postupak, preinačivši prvostepeno rešenje i odbivši predlog za izvršenje podnosioca ustavne žalbe. U konkretnom slučaju, postupajući drugostepeni sud je ocenio da je izvršni dužnik ispunio obavezu iz sudskog poravnanja, odnosno da je potraživanje podnosioca ustavne žalbe prestalo na osnovu činjenice koja je nastala nakon zaključenog poravnanja, u smislu tada važeće odredbe člana 74. tačka 6) Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine. Viši sud u Vranju je svoju odluku zasnovao na utvrđenju da postoje razlozi koji sprečavaju izvršenje, jer je ocenom izvoda iz stanja na računu izvršnog dužnika podnetim uz žalbu, utvrdio da je dug izmiren.

Prema navedenom izvodu izvršni dužnik je 24. maja 2018. godine na račun G. S . izvršio dve uplate koje se po iznosima podudaraju sa iznosima na čije plaćanje je obavezan sudskim poravnanjem sa podnosiocem ustavne žalbe na ime nematerijalne štete zbog ujeda pasa lutalica i troškova postupka, sa pozivom na broj predmeta u kome je sklopljeno sudsko poravnanje.

Uzimajući u obzir navedeno, Ustavni sud uočava da postupajući drugostepeni sud prilikom donošenja osporenog rešenja nije cenio da su navedene uplate izvršene na račun G. S, koji nije izvršni poverilac po sudskom poravnanju, niti je od strane izvršnog poverioca ovlašćen da primi izvršenje obaveze po poravnanju. Činjenica da je G . S . advokat, koji je po zameničkom punomoćju, datom od advokata podnosioca u parnici – T . M, zastupao podnosioca na ročištu na kome je zaključeno sudsko poravnanje, ne čini ga ovlašćenim da primi ispunjenje obaveze, pa se stoga ne može smatrati da je uplatama izvršenim na njegov račun izvršni dužnik izvršio punovažno ispunjenje obaveze izvršnom poveriocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud nalazi da je Viši sud u Vranju izveo ustavnopravno neprihvatljiv zaključak da je izvršni dužnik ispunio obavezu iz izvršne isprave prema podnosiocu ustavne žalbe. Stoga Ustavni sud smatra da je smatra da je pravno neutemeljen zaključak drugostepenog suda o punovažnom ispunjenju duga posledično doveo i do proizvoljne primene procesnog prava na štetu podnosioca ustavne žalbe. Iz svih iznetih razloga, Ustavni sud je zaključio da je osporenim rešenjem povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, te je usvojio ustavnu žalbu u ovom delu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud je utvrdio da se štetne posledice utvrđene povrede prava na pravično suđenje mogu otkloniti jedino poništajem osporenog rešenja Višeg suda u Vranju Gž. 4605/18 od 18. marta 2019. godine i određivanjem da taj sud donese novu odluku o žalbi izvršnog dužnika izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Vranju II. 1300/2018 od 1. juna 2018. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

Budući da je Ustavni sud poništio osporeno drugostepeno rešenje u ovoj ustavnopravnoj stvari i da će žalba izvršnog dužnika biti predmet ponovnog preispitivanja pred Višim sudom u Vranju, to Ustavni sud nije posebno ispitivao tvrdnje podnosioca o povredi drugih ustavnih prava u predmetnom izvršnom postupku.

U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už - 633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na www.ustavni.sud.rs).

6. Saglasno svemu izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti