Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i imovinu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu bivših radnika, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku i imovinu u stečajnom postupku. Zbog višegodišnjeg odugovlačenja nakon unovčenja imovine, dosuđena je nematerijalna šteta i naloženo je hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5987/2011
21.05.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Gradibora Pavlovića iz Mijatovca, Milorada Nikolića iz Ćuprije, Slobodana Đukića iz Ćuprije, Vlastimira Stojiljkovića iz Gornjeg Gorbeša, Dragana Stošića iz Ćuprije, Ivanke Radosavljević iz Ćuprije, Svetlane Stanković iz Ćuprije, Milana Stankovića iz Ćuprije, Gordane Milošević iz Ćuprije, Dragana Srbulovića iz Ćuprije, Čedomira Miloradovića iz Ćuprije, Olivere Jovanović-Antić iz Ćuprije, Živice Totić iz Ćuprije, Dejana Jovanovića iz Supske, Valentine Milojević iz Ćuprije, Milana Jovanovića iz Ćuprije, Radivoja Nikolića iz Supske, Predraga Stojkovića iz Ćuprije, Milovana Nikolića iz Ćuprije, Dragana Radosavljevića iz Jovca, Blagoja Janjića iz Ćuprije, Maje Stanojević iz Ćuprije, Jugoslava Radovanovića iz Supske, Dragana Ilića iz Ćuprije, Radmile Milosavljević iz Ćuprije, Kaje Lazić iz Ćuprije, Ljubine Pantić iz Ćuprije, Slobodana Nestorovića iz Ćuprije, Slobodanke Veljković iz Mijatovca, Dragiše Petkovića iz Ćuprije, Gordane Trlaković iz Ćuprije, Željka Vujičića iz Ćuprije, Siniše Nešića iz Ćuprije, Ružice Nešić iz Ćuprije, Branislava Brkića iz Ćuprije, Milana Dimitrijevića iz Jovca, Milka Zdravkovića iz Ćuprije, Milosava Miloševića iz Ćuprije, Milorada Petričevića iz Ćuprije, Ljiljane Zdravković iz Ćuprije, Slavice Ljubenović iz Dobričeva, Desanke Jakovljević iz Ćuprije, Snežane Minić iz Ćuprije, Slađane Stojiljković iz Ćuprije, Zorana Stefanovića iz Aleksinca, Vesne Krstić iz Ćuprije, Srbijanke Stanković iz Ćuprije, Saše Markovića iz Ćuprije, Rade Milosavljević iz Ćuprije, Emilije Jevtić iz Ćuprije, Lepojke Đurđević iz Ćuprije, Dragana Markovića iz Ćuprije, Predraga Veljkovića iz Mijatovca, Milice Vojinović iz Ćuprije, Slavice Milenković iz Ćuprije, Slobodanke Terzić iz Ćuprije, Gordane Nikolić iz Ćuprije, Dragane Florić-Spasić iz Ćuprije, Slavoljuba Minića iz Ćuprije, Slavoljuba Arizanovića iz Ćuprije, Slavka Arizanovića iz Ćuprije, Miodraga Nestorovića iz Ćuprije, Dragane Dželatovića iz Supske, Milinke Dželatović iz Supske, Ljiljane Urošević iz Ćuprije, Radmile Ilić iz Ćuprije, Dragice Jović iz Ćuprije, Vladana Tomića iz Ćuprije, Dragana Repajića iz Ćuprije, Zorana Anđelkovića iz Ćuprije, Gordane Tomić iz Ćuprije, Siniše Đorđevića iz Ćuprije, Ankice Misaković iz Ćuprije, Zorice Ilić iz Ostrikovca, Rada Ilića iz Ćuprije, Dragutina Horvateka iz Ćuprije, Zorana Milenkovića iz Ćuprije, Miroslava Radovanovića iz Ostrikovca, Dragoljuba Zdravkovića iz Ćuprije, Mladena Erora iz Ćuprije, Antonija Tomića iz Ćuprije, Jugoslava Momčilovića iz Ćuprije, Zorice Stojanović iz Paraćina, Slavice Jocić iz Ćuprije, Mirjane Kostić iz Ćuprije, Novice Miladinovića iz Aleksinca, Predraga Todorovića iz Mijatovca, Pavla Ilića iz Ćuprije, Danila Ćurića iz Ćuprije, Tanje Todorović iz Paraćina, Danice Milovanović iz Ćuprije, Zorana Miloševića iz Ćuprije, Snežane Milošević iz Ćuprije i Nenada Markovića iz Kolara, Jagodina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. maja 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Gradibora Pavlovića, Milorada Nikolića, Slobodana Đukića, Vlastimira Stojiljkovića, Dragana Stošića, Ivanke Radosavljević, Svetlane Stanković, Milana Stankovića, Gordane Milošević, Dragana Srbulovića, Čedomira Miloradovića, Olivere Jovanović-Antić, Živice Totić, Dejana Jovanovića, Valentine Milojević, Milana Jovanovića, Radivoja Nikolića, Predraga Stojkovića, Milovana Nikolića, Dragana Radosavljevića, Blagoja Janjića, Maje Stanojević, Jugoslava Radovanovića, Dragana Ilića, Radmile Milosavljević, Kaje Lazić, Ljubine Pantić, Slobodana Nestorovića, Slobodanke Veljković, Dragiše Petkovića, Gordane Trlaković, Željka Vujičića, Siniše Nešića, Ružice Nešić, Branislava Brkića, Milana Dimitrijevića, Milka Zdravkovića, Milosava Miloševića, Milorada Petričevića, Ljiljane Zdravković, Slavice Ljubenović, Desanke Jakovljević, Snežane Minić, Slađane Stojiljković, Zorana Stefanovića, Vesne Krstić, Srbijanke Stanković, Saše Markovića, Rade Milosavljević, Emilije Jevtić, Lepojke Đurđević, Dragana Markovića, Predraga Veljkovića, Milice Vojinović, Slavice Milenković, Slobodanke Terzić, Gordane Nikolić, Dragane Florić-Spasić, Slavoljuba Minića, Slavoljuba Arizanovića, Slavka Arizanovića, Miodraga Nestorovića, Dragane Dželatovića, Milinke Dželatović, Ljiljane Urošević, Radmile Ilić, Dragice Jović, Vladana Tomića, Dragana Repajića, Zorana Anđelkovića, Gordane Tomić, Siniše Đorđevića, Ankice Misaković, Zorice Ilić, Rada Ilića, Dragutina Horvateka, Zorana Milenkovića, Miroslava Radovanovića, Dragoljuba Zdravkovića, Mladena Erora, Antonija Tomića, Jugoslava Momčilovića, Zorice Stojanović, Slavice Jocić, Mirjane Kostić, Novice Miladinovića, Predraga Todorovića, Pavla Ilića, Danila Ćurića, Tanje Todorović, Danice Milovanović, Zorana Miloševića, Snežane Milošević i Nenada Markovića i utvrđuje da su podnosiocima ustavne žalbe u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu St. 6/10 povređena prav a na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčen a odredb ama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se stečajni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakog u iznosu od po 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. Gradibor Pavlović iz Mijatovca i drugi podnosioci ustavne žalbe navedeni u uvodu i tački 1. izreke podneli su 25. novembra 2011. godine, preko punomoćnika Daliborke Marković, advokata iz Jagodine, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u postupku restrukturiranja subjekta privatizacije Indrustrije šećera i limunske kiseline „Šelk 911“ DD, Ćuprija i stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu St. 6/10, prava na imovinu zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, kao i povrede prava iz člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Podnosioci su u ustavnoj žalbi, između ostalog, istakli: da je Agencija za privatizaciju Republike Srbije svojom odlukom R 22/02-01 od 18. septembra 2002. godine pokrenula postupak restrukturiranja subjekta privatizacje Indrustrije šećera i limunske kiseline “Šelk 911” DD, Ćuprija; da je odluka Agencije za privatizacu Republike Srbije sprečavala podnosioce da pred sudom traže prinudno izvršenje pravnosnažnih sudskih odluka, prema tada subjektu restrukturiranja sve do 20. oktobra 2005. godine, kada je zaključeno da dalje sprovođenje restrukturiranja nije moguće; da je rešenjem Trgovinskog suda u Kragujevcu St. 5/06 od 20. februara 2006. godine pokrenut stečajni postupak nad Indrustrijom šećera i limunske kiseline “Šelk 911” DD, Ćuprija; da su podnosioci u stečajnom postupku prijavili svoja potraživanja utvrđena pravnosnažnim sudskim presudama i da je zaključkom Trgovinskog suda u Kragujevcu St. 5/06 od 10. jula 2006. godine usvojena konačna tabela i utvrđena lista priznatih i osporenih potraživanja; da su potraživanja podnosilaca delimično priznata, dok su jednim malim delom ista osporena, ali da nisu pokretali parnice radi utvrđenja osporenog potraživanja, s obzirom na to da su osporeni iznosi bili neznatni; da je u toku stečajnog postupka izvršena prodaja dela nepokretne imovine stečajnog dužnika, neposrednom pogodbom na osnovu saglasnosti odbora poverilaca; da se nakon prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, 3. aprila 2008. godine, nije pristupilo glavnoj deobi stečajne mase, kao i da parnice od kojih zavisi sprovođenje glavne deobe, još uvek nisu okončane; da je podnosiocima radnjama u postupku restrukturiranja subjekta privatizacije i radnjama u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu St. 6/10 u odnosu na stečajnu masu stečajnog dužnika povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava i pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava i da su se podnosioci više puta pismenim urgencijama obraćali Ministarstvu pravde, Privrednom sudu u Kragujevcu, Agenciji za privatizaciju Republike Srbije i Ministarstvu rada i socijalne politike i da smatraju da je pre svega nemogućnost naplate potraživanja uzrokovana radnjama Agencije za privatizaciju Republike Srbije i Privrednog suda u Kragujevcu. Predložili su da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, a istakli su i zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US ) je po svojoj sadržini istovetna sa odredbom člana 170. Ustava, a stavom 2. istog člana je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i izjašnjenje Privrednog suda u Kragujevcu St. 6/10 od 7. marta 2014. godine, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Uvidom u veb-sajt Agencije za privatizaciju Republike Srbije, utvređno je da je 3. februara 2003. godine, Agencija za privatizaciju pokrenula postupak restrukturiranja subjekta privatizacije nad Deoničkim društvom Indrustrija šećera i limunske kiseline „Šelk 911“ – „u restrukturiranju“, Ćuprija.

Iz izjašnjenja Privrednog suda u Kragujevcu St. 6/10 od 7. marta 2014. godine je utvrđeno: da je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom „Šelk 911“ AD, Ćuprija, pokrenut rešenjem Trgovinskog suda u Kragujevcu St. 5/06 od 20. februara 2006. godine; da su podnosioci ustavne žalbe podneli prijave potraživanja u stečajnom postupku i da su zaključcima utvrđena njihova potraživanja; da je stečajni dužnik prodat kao pravno lice 31. marta 2008. godine, a rešenjem Trgovinskog suda u Krgujevcu St. 5/06 od 18. aprila 2008. godine je obustavljen stečajni postupak prema stečajnom dužniku, a nastavljen je prema stečajnoj masi koju čine sredstva ostvarena prodajom, koj u zastupa stečajni upravnik Agencija za privatizaciju Republike Srbije - Centar za stečaj Beograd; da u trenutku podnošenja ustavne žalbe još uvek nije bila određena glavna deoba unovčene stečajne mase, iz razloga što su u tom trenutku u toku bili parnični postupci protiv privrednog društva „Sićevac eksport-import“, Ćuprija, čiji je predmet bio utvrđivanje razlučnog prava na nepokretnoj imovini stečajnog dužnika, te da se do okončanja parnica nije moglo pristupiti određivanju glavne deobe unovčene stečajne mase, a sredstva dobijena prodajom stečajnog dužnika kao pravnog lica bila su oročena u cilju uvećanja stečajne mase; da je po okončanju parnica stečajni upravnik dostavio nacrt rešenja o glavnoj deobi unovčene stečajne mase, a na ročištu održanom 16. oktobra 2012. godine je doneto rešenje St. 6/10 od 16. oktobra 2012. godine kojim je određena glavna deoba unovčene stečajne mase; da je rešenjem o glavnoj deobi od 16. oktobra 2012. godine predviđeno namirenje potraživanja stečajnih poverilaca u ukupnom inosu od 302.943.149,83 dinara, koji preostaje nakon rezervacije sredstava po osnovu nagrade stečajnog upravnika za isplatu razlučnih poverilaca i isplate neizmirenih troškova i realizacije sredstava po osnovu budućih troškova stečajnog postupka i nagrade stečajnog upravnika za namirenje stečajnih poverilaca; da je u toku stečajnog postupka Fond solidarnosti Republike Srbije isplatio deo potraživanja stečajnih poverilaca u drugom isplatnom redu, te da je za isplaćene iznose od 54.905.764,00 dinara, koji se odnose na minimalne zarade za period od devet meseci pre pokretanja stečajnog postupka, u rešenju o glavnoj deobi umesto stečajnih poverilaca kojima su isplaćeni navedeni iznosi, unet Fond solidarnosti Republike Srbije; da je zaključkom Privrednog suda u Kragujevcu od 15. marta 2012. godine ispravljena lista priznatih i osporenih potraživanja poverilaca stečajnog dužnika, tako što je odobreno stupanje Fondu solidarnosti Republike Srbije u prava stečajnih poverilaca , i to u drugom isplatnom redu za iznos od 35.033.994,00 dinara i četvrtom isplatnom redu za iznos od 7.493.388,00 dinara; da su u postupku glavne deobe stečajni poverioci trećeg isplatnog reda namireni u celosti, a da je za poverioce četvrtog isplatnog reda predviđena isplata iznosa od 245.462.900,83 dinara, pa su poverioci četvrtog isplatnog reda namireni u odgovarajućim iznosima koji predstavljaju 4,51% u odnosu na ukupno utvrđeno potraživanje u četvrtom isplatnom redu; da je navedeni procenat namirenja stečajnih poverilaca u drugom i četvrtom isplatnom redu uslovljen visinom utvrđenih potraživanja stečajnih i razlučnih poverilaca i vrednošću unovčene stečajne mase stečajnog dužnika; da je po pravnosnažnosti rešenja o glavnoj deobi od 16. oktobra 2012. godine, stečajni upravnik pristupio isplati poverilaca, uz prethodno dostavljanje zahteva za dostavu podataka na osnovu kojih je bilo moguće izvršiti isplatu sredstava; da prema izveštaju stečajnog upravnika 30. juna 2013. godine, usled nepostojanja potrebnih podataka ili nepostojanja poverilaca, nije isplaćeno šest poverilaca u drugom isplatnom redu i deset poverilaca pravnih lica u četvrtom isplatnom redu, kao i 37 fizičkih lica u četvrtom isplatnom redu; da ukoliko do zaključenja stečajnog postupka ne bude uslova za isplatu tih poverilaca , stečajni upravnik će predložiti da se sredstva za isplatu tih poverilaca prenesu na račun sudskog depozita; da prema izveštaju stečajnog upravnika postoje raspoloživa novčana sredstva za isplatu poverilaca za završnu deobu u iznosu od oko 5.000.000,00 dinara, s tim što se za potrebe održavanja završne deobe mora izvršiti preračun zakonske zatezne kamate proporcionalnom metodom obračuna, i izrada nove liste utvrđenih potraživanja i da će se uslovi za zaključenje stečajnog postupka nad stečajnom masom označenog stečajnog dužnika steći nakon određivanja završne deobe unovčene stečajne mase.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.) da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.) .

Zakonom o privatizaciji („Službeni glasnik RS", broj 38/01 od 29. juna 2001. godine) bilo je propisano: da se ovim zakonom uređuju uslovi i postupak promene vlasništva društvenog, odnosno državnog kapitala (u daljem tekstu: privatizacija) (član 1.); da je predmet privatizacije društveni, odnosno državni kapital (u daljem tekstu: kapital), u preduzećima i drugim pravnim licima (u daljem tekstu: subjekti privatizacije), ako posebnim propisima nije drugačije određeno, da je predmet privatizacije i državni kapital koji je iskazan u akcijama ili udelima, ako uslovi i postupak prodaje tog kapitala nisu drugačije uređeni posebnim propisom, kao i da se u postupku privatizacije može prodati imovina ili deo imovine subjekta privatizacije, odnosno pojedini delovi subjekta privatizacije (član 3. st. 1. do 3.); da je Agencija za privatizaciju (u daljem tekstu: Agencija) pravno lice koje prodaje kapital, odnosno imovinu i promoviše, inicira, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije, u skladu sa zakonom (član 5. stav 1.); da su s ubjekti privatizacije sa društvenim kapitalom dužni da sprovedu postupak privatizacije najkasnije u roku od četiri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona i da će pri vatizaciju subjekata privatizacije sa društvenim kapitalom koji se ne privatizuju u roku iz stava 1. ovog člana sprovesti Agencija, u skladu sa zakonom (član 14.).

Odredbama člana 20. Zakona o privatizaciji bilo je propisano da u okviru restrukturiranja subjekta privatizacije - 1) poverioci mogu, u celini ili delimično, otpisati glavnicu duga, pripadajuće kamate ili druga potraživanja, 2) poverioci sa većinskim državnim kapitalom mogu svoja novčana potraživanja u subjektu privatizacije konvertovati u kapital tog subjekta, da su pravni poslovi iz stava 1. ovog člana punovažni samo u slučaju da se restrukturiranje ostvari u potpunosti u skladu sa programom restrukturiranja koji se okončava prodajom kapitala, odnosno imovine subjekta privatizacije, da su subjekti privatizacije u kojima je sprovedeno restrukturiranje dužni da kapital, odnosno imovinu, uključujući i kapital konvertovan u skladu sa stavom 1. tačka 2) ovog člana, prodaju metodom javnog tendera ili javne aukcije, da u toku sprovođenja restrukturiranja poverioci ne mogu da preduzimaju radnje radi prinudne naplate svojih dospelih potraživanja, kao i da Vlada Republike Srbije bliže propisuje postupak i način restrukturiranja subjekta privatizacije.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS", broj 18/03, od 28. februara 2003. godine), koji je važio u vreme donošenja odluke o restrukturiranju subjekta privatizacije , bilo je propisano da se privatizacija društvenog kapitala sprovodi najkasnije u roku od četiri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona (član 14.) .

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji ("Službeni glasniku RS", broj 45/05, od 31. maja 2005. godine ) bilo je propisano da se protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, za koji je do dana stupanja na snagu ovog zakona doneta odluka o restrukturiranju, ne može odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja, radi namirenja potraživanja u roku od godinu dana od dana njegovog stupanja na snagu, da ako odluka o restrukturiranju subjekta privatizacije nije doneta do dana stupanja na snagu ovog zakona, protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, prinudno izvršenje ne može se odrediti ili sprovesti u roku od dve godine od dana donošenja odluke o restrukturiranju i da se postupak prinudnog izvršenja koji je u toku prekida (član 31.) .

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS", broj 123/07, od 26. decembra 2007. godine ) bilo je propisano da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, ne može protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja (član 20ž stav 1.).

Uredbom o postupku i načinu restrukturiranja preduzeća i drugih pravnih lica („Službeni glasnik PC“, broj 1/02) bilo je propisano: da se tom uredbom bliže uređuje postupak i način restrukturiranja preduzeća i drugih pravnih lica u postupku privatizacije (u daljem tekstu: preduzeće), odnosno statusne, ili organizacione promene, poravnanje iz dužničko-poverilačkog odnosa i druge promene koje se odnose na preduzeće, a koje omogućavaju prodaju njegovog kapitala ili imovine metodom javnog tendera ili javne aukcije, u skladu sa zakonom (član 1.); da Agencija za privatizaciju oglašava pokretanje postupka restrukturiranja u sredstvima javnih informisanja (štampa, internet ili televizija), u roku od petnaest dana od dana donošenja odluke o restrukturiranju, radi podnošenja dokaza o potraživanjima prema preduzeću, da javni oglas iz stava 1. ovog člana sadrži - 1. firmu i druge podatke o preduzeću, 2. mesto i vreme podnošenja dokaza o potraživanjima prema preduzeću (član 7.); da poverioci prijavljuju svoja potraživanja preduzeću koje se restrukturira na način propisan članom 7. ove uredbe, da prijava iz stava 1. ovog člana sadrži - 1. firmu i sedište poverioca, 2. pravni osnov potraživanja i njegovu visinu, 3. dokaze o postojanju potraživanja i njegovoj visini, te da se potraživanja prema preduzeću koja nisu prijavljena na način propisan čl. 8. i 9. ove uredbe ne mogu namiriti (član 8.);

Zakonom o stečaju ("Službeni glasnik RS", br. 104/09, 99/11 i 71/12-Odluka US) je propisano: da se stečajni postupak sprovodi tako da omogući ostvarivanje najveće moguće vrednosti imovine stečajnog dužnika i najvećeg mogućeg stepena namirenja poverilaca u što kraćem vremenu i sa što manje troškova (član 5.); da je stečajni postupak je hitan (član 8. stav 1.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u odnosu na osporeni stečajni postupak, Ustavni sud ukazuje na svoj stav da se pri ocenjivanju da li je vremenski rok za odlučivanje sudova o pravima i obavezama stranaka razuman, u svakom konkretnom slučaju, pored same dužine trajanja postupka, mora ceniti i složenost predmeta, ponašanje podnosioca ustavne žalbe, postupanje sudova, kao i značaj prava o kome se raspravljalo u spornom parničnom postupku.

Kada je reč o dužini trajanja osporenog stečajnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom „Šelk 911“ AD, Ćuprija, pokrenut rešenjem Trgovinskog suda u Kragujevcu St. 5/06 od 20. februara 2006. godine, a da je stečajni dužnik prodat kao pravno lice 31. marta 2008. godine, kao i da je rešenjem Trgovinskog suda u Krgujevcu St. 5/06 od 18. aprila 2008. godine obustavljen stečajni postupak prema stečajnom dužniku, a nastavljen prema stečajnoj masi koju čine sredstva ostvarena prodajom. Pored toga, Ustavni sud je utvrdio da do podnošenja ustavne žalbe nije bila određena glavna deoba unovče ne stečajne mase, iz razloga što su se u tom trenutku vodili parnični postupci protiv privrednog društva „Sićevac eksport-import“, Ćuprija, čiji je predmet bio utvrđivanje razlučnog prava na nepokretnoj imovini stečajnog dužnika, te da se do okončanja parnica nije moglo pristupiti određivanju glavne deobe unovčene stečajne mase, a sredstva dobijena prodajom stečajnog dužnika kao pravnog lica bila su oročena u cilju uvećanja stečajne mase. Po okončanju parnica, rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu St. 6/10 od 16. oktobra 2012. godine je određena glavna deoba unovčene stečajne mase.

U toku stečajnog postupka, poverioci stečajnog dužnika drugog isplatnog reda namireni su za minimalne zarade za period od devet meseci pre pokretanja stečajnog postupka, a za poverioce četvrtog isplatnog reda predviđena je isplata iznosa od 245.462.900,83 dinara, te da su ovi poverioci četvrtog isplatnog reda namireni u odgovarajućim iznosima koji predstavljaju 4,51% u odnosu na ukupno utvrđeno potraživanje u četvrtom isplatnom redu, odnosno da je navedeni procenat namirenja stečajnih poverilaca u drugom i četvrtom isplatnom redu uslovljen visinom utvrđenih potraživanja stečajnih i razlučnih poverilaca i vrednošću unovčene stečajne mase stečajnog dužnika.

Ustavni sud je iz priložene relevantne dokumentacije zaključio da je u stečajnom postupku bilo složenih pravnih i činjeničnih pitanja.

Međutim, podnosioci ustavne žalbe, u konkretnom slučaju nisu uspeli u celosti da namire svoja potraživanja u stečajnom postupku u drugom i četvrtom isplatnom redu ni nakon osam godina od pokretanja stečajnog postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je nakon dve godine od pokretanja stečajnog postupka, stečajni dužnik „Šelk 911“ AD, Ćuprija, prodat kao pravno lice, a da je rešenjem Trgovinskog suda u Krgujevcu St. 5/06 od 18. aprila 2008. godine je obustavljen stečajni postupak prema stečajnom dužniku, a nastavljen je prema stečajnoj masi koju čine sredstva ostvarena prodajom, koju zastupa stečajni upravnik Agencija za privatizaciju Republike Srbije – Centar za stečaj Beograd. Privredni sud u Kragujevcu je tek rešenjem St. 6/10 od 16. oktobra 2012. godine, nakon četiri i po godine odredio glavnu deobu unovčene stečajne mase.

Po oceni Ustavnog suda, razlog koji je doveo do povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava je pre svega nepostupanje Privrednog suda u Kragujevcu u periodu od prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica do donošenja rešenja o glavnoj deobi stečajne mase, te da se ne može kao opravdavajuća okolnost uzeti postojanje parnice za utvrđenje razlučnog prava na nepokretnoj imovini stečajnog dužnika, s obzirom na to da se razlučni poverioci namiruju iz sredstava stečenih prodajom imovine na kojoj su stekli razlučna prava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom članom 32. stav 1. Ustava, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu St. 6/10, odlučujući kao u tački 1. izreke, prvi deo.

Polazeći od toga da stečajni postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončani, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem Privrednom sudu u Kragujevcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se stečajni postupak, okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su podnosi oci ustavne žalbe pretrpeli zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog stečajnog postupka od prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica i daljeg vođenja stečajnog postupka prema stečajnoj masi. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju su podnosi oci ustavne žalbe pretrpeli radnjama nečinjenja suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećen ima pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Razmatrajući navode o povredi prava na imovinu iz člana 58. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je nenamirenjem utvrđenog potraživanja u stečajnom postupku povređeno i pravo podnosilaca ustavne žalbe na mirno uživanje imovine zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava. Naime, svako novčano i nenovčano potraživanje koje neko ima na osnovu izvršne isprave, bilo da je u pitanju pravnosnažna sudska odluka ili sudsko poravnanje ili sa njima izjednačena isprava u pogledu izvršnosti, ulazi u imovinu poverioca. Stoga, nesprovođenje utvrđenog potraživanja na osnovu izvršne isprave isključivo zbog nedelotvornog postupanja stečajnog suda, predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine, zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i u ovom delu i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

8. Ustavni sud je posebno cenio razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi o povredi pravana suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava i utvrdio da je osporeni postupak restrukturiranja subjekta privatizacije koji je sprovodila Agencija za privatizaciju Republike Srbije trajao tri godine, kao i da u toku trajanja navedenog postupka podnosioci nisu ni podnosili predloge za izvršenje, niti su prijavili svoja potraživanja u postupku restrukturiranja.

Ustavni sud nalazi da je Uredbom o postupku i načinu restrukturiranja preduzeća i drugih pravnih lica bilo predviđeno objavljivanje oglasa o pokretanju postupka restrukturiranja subjekta privatizacije i da su u oglasu morali biti navedeni osnovni podaci o subjektu privatizacije, te da su poverioci mogli prijaviti svoja potraživanja na način propisan članom 8. Uredbe o postupku i načinu restrukturiranja preduzeća i drugih pravnih lica u roku od 30 dana od dana objavljivanja oglasa, uz napomenu da se potraživanja koja nisu prijavljena na navedeni način ne mogu namiriti, a podnosioci su u ustavnoj žalbi istakli da nisu prijavili svoja potraživanja.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da su podnosioci u postupku restrukturiranja subjekta privatizacije imali mogućnost da prijave svoja potraživanja na osnovu Uredbe o postupku i načinu restrukturiranja preduzeća i drugih pravnih lica. Međutim, s obzirom na to da podnosioci ustavne žalbe u konkretnom slučaju u postupku restrukturiranja nisu bili stranke u postupku, odnosno nisu prijavili svoja potraživanja po osnovu pravnosnažnih presuda, to je Ustavni sud ocenio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge kojima bi bila potkrepljena tvrdnja o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u postupku restrukturiranja.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

9. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i imovinu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti