Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja potraživanja u dugotrajnom stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na imovinu zbog nemogućnosti naplate potraživanja u stečajnom postupku. Podnosiocu je utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete u visini njegovog potraživanja utvrđenog u stečaju, na teret budžetskih sredstava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5988/2015
06.07.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi G. S . iz sela B, kod Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. jula 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba G. S . i utvrđuje da je u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 (ranije predmet St. 7/09) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 11/10, umanjenih za iznose koji su eventualno već naplaćeni po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. G. S . iz sela B, kod Leskovca, podneo je Ustavnom sudu, 24. septembra 2015. godine , preko punomoćnika T. S, advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 226/15 od 11. juna 2015. godine i Privrednog apelacionog suda R4 St. 878/14 od 16. aprila 2015. godine.

U ustavnoj žalbi podnosilac je, osporavajući označena rešenja u pogledu visine dosuđene naknade nematerijalne štete, kao vida pravičnog zadovoljenja podnosioca zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, istakao da su mu određivanjem neadekvatne naknade povređena prava na pravično suđenje i na imovinu, zajemčena članom 32. stav 1. i članom 58. Ustava Republike Srbije. Istovremeno, podnosilac ustavne žalbe ukazuje da mu je, neizvršavanjem pravnosnažne sudske presude u dužem vremenskom periodu, povređeno pravo na imovinu iz člana 58. Ustava. Od Ustavnog suda, između ostalog, traži se da ukine osporen a rešenj a, utvrdi pravo podnosiocu na naknadu nematrijalne štete zbog utvrđene povrede ustavnog prava u iznosu od 500.000,00 dinara, kao i pravo na naknadu troškova postupka u kojem su doneta osporena rešenja. Podnosilac je istakao i zahtev za naknadu materijalne štete nastale nemogućnošću da namiri svoje potraživanje iz radnog odnosa, utvrđeno sudskom odlukom, kao i troškova za sastav ustavne žalbe, u opredeljenim iznos ima.

Privredni apelacioni sud je, po pravnosnažnosti osporenog rešenja tog suda R4 St. 878/14 od 16. aprila 2015. godine, kojim je usvojen zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ovde podnosioca ustavne žalbe, Ustavnom sudu 22. oktobra 2015. godine dostavio predmet radi odlučivanja o povredi prava na imovinu podnosiocu ustavne žalbe, kao i o njegovom zahtevu za naknadu materijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 878/14 od 1 6. aprila 2015. godine, u st . 1. i 2. izreke, usvojen je zahtev predlagača G. S , ovde podnosioca ustavne žalbe, za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, te je utvrđeno da je predlagaču u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 (ranije predmet Trgovinskog suda u Leskovcu St. 7/09) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava , pa je naloženo Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se predmetni stečajni postupak što pre okončao . Istim rešenjem, u st . 3. i 4. izreke, utvrđeno je pravo predlagača na primerenu naknadu u iznosu od 10.000 dinara, dosuđeni su mu troškovi postupka odlučivanja o zahtev u u iznos u od 6.000,00 dinara, dok je zahtev predlagača za primerenu naknadu preko dosuđenog , a do traženog iznosa od 500.000,00 dinara , odbijen. Stavom 5. izreke ovog rešenja odlučeno je da se, po pravnosnažnosti tog rešenja, spisi dostave Ustavnom sudu na dalji postupak, a radi odlučivanja o zahtevu predlagača kojim je tražio da se utvrdi da mu je u predmetnom stečajnom postupku povređeno pravo na imovinu zajemčeno članom 58. Ustava, kao i o zahtevu za isplatu naknade materijalne štete u iznosu od 261.174,64 dinara.

Iz obrazloženja označenog rešenja proizlazi da je predlagač G. S, na osnovu pravnosnažne presude , kao izvršni poverilac, pokrenuo izvršni postupak pred Opštinskim sudom u Leskovcu , predlogom za izvršenje od 26. februara 2008. godine protiv izvršnog dužnika DP T . „V .“ sa p.o, Vučje , kao i da je taj postupak, na predlog izvršnog poverioca, prekinut 2009. godine, nakon što je rešenjem Trgovinskog suda u Leskovcu St. 7/09 od 23. aprila 2009. godine, nad izvršnim dužnikom otvoren stečajni postupak. Dalje je utvrđeno da je u predmetnom stečajnom postupku, predlagaču G. S, kao stečajnom poveriocu, utvrđeno potraživanje u iznosu od 185.044,00 dinara, koje je svrstano u četvrti isplatni red, a uslovno priznato potraživanje na ime kamate u iznosu od 1.662,68 dinara, dok je osporeno njegovo potraživanje na ime kamate u iznosu od 96.619,00 dinara, kao i da predlagač u stečajnom postupku nije namiren. Obrazlažući svoju odluku, prvostepeni sud je naveo da je osporeni stečajni postupak složen i da je bilo potrebno preduzeti obimne radnje radi utvrđivanja prijavljenih potraživanja, ali da je i pored navedenog utvrdio da je do povrede ustavnog prava došlo, jer predlagač u dužem vremenskom periodu nije namirio svoje potraživanje. U obrazloženju ovog rešenja navedeno i je da primerena naknada , u slučaju kada se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku , treba da pruži satisfakciju predlagaču za neizvesnost kojoj je bi o izložen zbog trajanja postupka koji je prevazišao razumni rok , ali i da pri određivanju njene visine treba voditi računa ne samo o dužini trajanja osporenog postupka, već i o značaju dobra koje je povređeno zbog nepoštovanja garantovanog prava. Stoga je, kako je navedeno, zakonodavac ostavio ovlašćenje sudu koji odlučuje o povredi prava na suđenje u razumnom roku da, u skladu sa odredbom člana 8b stav 1. Zakona o uređenju sudova, može da odredi primerenu naknadu. Dalje je navedeno da primerena naknada nije primarna svrha postupka po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, već da je cilj tog postupka, pre svega, ubrzanje osporenog postupka i njegovo okončanje. Imajući u vidu izneto i ukupnu dužinu trajanja postupka, te značaj dela koje je povređeno, Privredni apelacioni sud je odredio, u konkretnom slučaju, navedenu primerenu naknadu predlagaču (u iznosu od 10.000,00 dinara).

Vrhovni kasacioni sud je , osporenim rešenjem Rž gp. 226/15 od 11. juna 2015. godine odbio kao neosnovanu žalbu predlagača i potvrdio ožalbeno rešenje R4 St. 878/14 od 1 6. aprila 2015. godine , nakon što je ocenio da izjavljena žalba nije osnovana, ponavljajući razloge koje je za svoju odluku naveo prvostepeni sud.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih n a osnovu zakona (člana 58. stav 1.).

5. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust redovnog suda da namiri potraživanje podnosioca ustavne žalbe, koje je utvrđeno u stečajnom postupku, a protiv dužnika DP T. „V.“ sa p.o, Vučje, u stečaju, koji isključivo ima društveni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčenog članom 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno sudskom odlukom (sličan stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1499/08 od 16. jula 2009. godine, dostupnoj na internet stranici : www.ustavni.sud.rs, kao i u Odluci Už- 6090/2015 od 9. novembra 2016. godine donetoj povodom ustavne žalbe kolega ovde podnosioca ustavne žalbe koji su svi bili u bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji ). Stoga je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu u ovom delu , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioc a ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini potraživanog utvrđenih u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 11/10, umanjenih za iznose koji su eventualno već naplaćeni po tom osnovu. Naknada se, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15), isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Ocenjujući istaknutu povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da podnosilac svojim navodima ističe nezadovoljstvo iznosom koji mu je osporenim rešenjima dosuđen na ime naknade nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku.

S tim u vezi,Ustavni sud, najpre, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ustanovljen kao pravno sredstvo nakon izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/13), preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Nadalje, Ustavni sud ukazuje da je odluka o osnovanosti zahteva za naknadu nematerijalne štete nastale usled povrede Ustavom zajemčenog prava i njenoj visini stvar ocene suda koji u konkretnom slučaju odlučuje o tome da li je došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku i zavisi od ponašanja podnosioca u osporenom postupku, složenosti predmeta i znač aja spornog prava za podnosioca, pri čemu ona mora da bude primerena standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. S toga, Ustavni sud ukazuje da, u situaciji kada je o povredi prava na suđenje u razumnom roku odlučivao redovni sud, ne može da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete odluč uje kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-2287/2015 od 15. jula 2015. godine).

Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da su redovni sudovi, u konkretnom slučaju , usvojili zahtev podnosioca za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naložili da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se osporeni stečajni postupak okončao u najkraćem roku i dosudili mu naknadu nematerijalne štete zbog povrede Ustavom zajemčenog prava , te da su jasno obrazložili razloge na kojima su zasnovali svoj e odluk e, uz ukazivanje na složenost postupka i veći broj radnji koje su u njemu preduzete. Takođe, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Ustavni sud ocenjuje da dosuđeni iznos nije nerazum an, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala eventualna povreda prava na pravično suđenje, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove još jednom preispita njihovu odluku o visini naknade nematerijalne štete.

U odnosu na navode podnosioca ustavne žalbe da je osporenim rešenjima povređeno njegovo pravo na imovinu, Ustavni sud je, imajući u vidu da podnosilac povredu ovog prava zasniva na tvrdnji o postojanju povrede prava na pravično suđenje, te prethodnu ocenu Suda o ovim tvrdnjama, ocenio da da nisu ustavnopravno prihvatljivi ni navodi podnosioca o povredi prava iz člana 58. Ustava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv osporenih rešenja, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. U pogledu zahteva za naknadu troškova koje je podnosilac imao u postupku po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud ukazuje da je u postupku koji je prethodio ustavnosudskom redovni sud odlučio i o tim troškovima, a da ustavna žalba ne sadrži nijedan navod kojim se obrazlaže ovakav zahtev. Stoga, Ustavni sud takav zahtev nije ni razmatrao.

U vezi sa zahtevom podnosioca za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu odredbe člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi Ustavni sud se poziva na stanovište koje je izraženo, poerd drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine.

8. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja potraživanja u dugotrajnom stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti