Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravičnu naknadu za rad u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđuje povredu prava na pravičnu naknadu za rad i dosuđuje naknadu materijalne štete. Povreda je nastala zbog nemogućnosti naplate potraživanja iz radnog odnosa u izvršnom postupku protiv preduzeća u restrukturiranju.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5996/2015
09.11.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. S . iz Bačke Palanke, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. novembra 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. S . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Bačkoj Palanci u predmet ima I. 3909/13 i I. 3906/13 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravičnu naknadu za rad, iz člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Bačkoj Palanci I. 673/09 od 14. jula 200 9. godine i rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Bačkoj Palanci I. 240/09 od 11. marta 2009. godine , umanjenog za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. S . iz Bačke Palanke podneo je Ustavnom sudu, 12. maja 2014. godine, preko punomoćnika A. K, advokata iz Bačke Palanke, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, na jednaku zaštitu prava i na pravičnu naknadu za rad, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije , u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Bačkoj Palanci u predmetima I. 3909/13 i I. 3906/13. Ustavna žalba bila je zavedena pod brojem Už-4323/2014.

Podnosilac je naveo da je izvršni postupak pokrenuo protiv privrednog društva „M.“ a.d. iz Bačke Palanke koje se od 2009. godine nalazi u restrukturiranju, a radi prinudne naplate novčanog potraživanja – neisplaćenih zarada iz 2005. i 2006. godine. Od Ustavnog suda je, pored ostalog, tražio da mu se utvrdi pravo na naknadu nematerijalne i materijalne štete koju je opredelio u visini glavnog duga, troškova parničnog i izvršnog postupka i pripadajućih zateznih kamata.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Po donošenju rešenja Višeg suda u Novom Sadu R4i. 34/14 od 9. oktobra 2014. godine i Vrhovnog kasacionog sud a Rž g. 220/14 od 6. maja 2015. godine kojima je odlučeno o zahtevu predlagača M. S . za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i primerenoj naknadi, spisi predmeta su vraćeni Ustavnom sudu na dalju nadležnost i postupanje i zavedeni su pod novim brojem Už-5996 /2015.

Podnosilac je preko istog punomoćnika podneskom od 24. septembra 2015. godine osporio i rešenje Vrhovnog kasacionog suda, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, zbog visine dosuđene naknade.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Višeg suda u Novom Sadu R4i. 34/14 od 9. oktobra 2014. godine je: utvrđeno da je predlagaču M . S , ovde podnosiocu ustavne žalbe, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u izvršnim predmetima koji se vod e pred Osnovnim sudom u Bačkoj Palanci I. 3909/13 i I. 3906/13, te je određeno da Osnovni sud u Bačkoj Palanci predmetni postupak okonča u najkraćem roku (stav 1. izreke); odbijen zahtev predlagača za naknadu nematerijalne štete (stav 2. izreke); određeno da se ovo rešenje objavi na veb-sajtu Višeg suda u Novom Sadu (stav 3. izreke), te određeno da se predmet ustupi Ustavnom sudu radi odlučivanja o povredi prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na pravičnu naknadu za rad (stav 4. izreke). U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, dana 10. marta 2009. godine podneo predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika "M." AD iz Bačke Palanke na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Bačkoj Palanci P1. 794/05 od 15. novembra 2005. godine; da je rešenjem o izvršenju Opštinski sud u Bačkoj Palanci I. 240/09 od 11. marta 2009. godine odredio predloženo izvršenje; da je izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, 10. jula 2009. godine podneo predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika "M ." AD iz Bačke Palanke na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Bačkoj Palanci P1. 105/09 od 27. maja 2009. godine; da je rešenjem o izvršenju Opštinski sud u Bačkoj Palanci I. 673/09 od 14. jula 2009. godine odredio predloženo izvršenje; da je zaključkom od 17. aprila 2014. godine određeno spajanje predmeta I. 3906/13 (ranije I. 673/09) sa predmetom I. 3909/13 (ranije I. 240/09), te je određeno da će se postupak dalje voditi pod brojem I. 3906/13 ; da podnosilac nije naplatio svoja potraživanja iz radnog odnosa i da postupak u navedenim predmetima još nije okončan.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 220/14 od 6. maja 201 5. godine preinačena je ožalbena nižestepena odluka, tako što je predlagaču određena primerena naknada u visini od 20 .000,00 dinara.

4. Odredbom člana 60. stav 4. Ustava, na čiju se povredu podnosilac u ustavnoj žalbi poziva, utvrđeno je da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, kao i da se niko tih prava ne može odreći.

5. Razmatrajući zahtev podnosioca ustavne žalbe da mu se utvrdi povreda prava na pravičnu naknadu za rad iz člana 60. stav 4. Ustava, kao i pravo na naknadu materijalne štete, Ustavni sud podseća da je u Odluci Už-2779/2016 (Už-4232/2013) od 20. oktobra 2016. godine, nakon što je podsetio na ustaljenu praksu Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLjP) iznetu u odlukama Marinković protiv Srbije , od 29. januara 2013. godine i Ferizović protiv Srbije, od 26. novembra 2013. godine, u pogledu neizvršenja presuda donetih protiv preduzeća u većinskom društvenom/državnom vlasništvu i odgovornosti države za dugove takvih preduzeća, izneo ocenu da propust da se namire potraživanja podnosilaca koja su utvrđena u stečajnom postupku koji se vodi nad dužnikom – privrednim društvom koje ima pretežan društveni kapital, predstavlja povredu prava podnosilaca na imovinu iz člana 58. Ustava, te da iz toga proizlazi da bi nedosuđivanje naknade materijalne štete podnosiocima ustavnih žalbi bilo u direktnoj suprotnosti i sa odredbom člana 60. stav 4. Ustava, kojom je proklamovana neotuđivost prava iz radnog odnosa koju su podnosioci pokušali na prinudan način da ostvare u stečajnom postupku. Ustavni sud smatra neophodnim da podseti i na stav ESLjP prema kome, kada je reč o izvršenju pravnosnažnih sudskih odluka donetih protiv subjekata koji ne uživaju „ dovoljnu institucionalnu i poslovnu nezavisnost od države“, nedostatak sopstvenih sredstava država ne može da navodi kao opravdanje za neizvršenje tih odluka, a da čak i ukoliko proda veliki deo svog udela u preduzeću privatnom licu, ne može se osloboditi obaveze da izvrši presudu koja je nastala pre prodaje udela ( videti presudu Anđelić i drugi protiv Srbije, od 2 8. maja 2013. godine, broj predstavke 57611/10). Osim toga, ESLjP je utvrđivao povrede člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ ili člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju u predmetima koji su se odnosili na višegodišnje neizvršenje sudskih odluka donetih protiv preduzeća u većinskom društvenom/državnom vlasništvu (videti, između ostalih, presudu McInnes protiv Srbije, od 17. maja 2016. godine, broj predstavke 7159/12).

Kako se radi o potraživanjima koja predstavljaju neisplaćene zarade iz 2005. i 2006. godine, to Ustavni sud ne vidi nijedan razlog da odstupi od svoje dosadašnje prakse, pa je, saglasno odredbi člana 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), utvrdio da je podnosiocu u predmetnom izvršnom postupku povređeno pravo iz člana 60. stav 4. Ustava i utvrdio mu pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Bačkoj Palanci I. 673/09 od 14. jula 2009. godine i rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Bačkoj Palanci I. 240/09 od 11. marta 2009. godine, umanjenog za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. i tački 2. izreke. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Budući da je utvrdio povredu prava iz člana 60. stav 4. Ustava, Sud nije razmatrao tvrdnju o povredi prava na jednaku zaštitu prava.

6. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu kojim se osporava rešenje Vrhovnog kasacionog suda kojim je odlučeno o visini primerene naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku, a imajući u vidu da podnosilac svojim navodima ističe nezadovoljstvo iznosom koji mu je osporenim rešenjem dosuđen na ime primerene naknade , Ustavni sud, najpre, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ustanovljen kao pravno sredstvo nakon izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/13) , preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove .

Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da su redovni sudovi u ovom slučaju usvojili zahtev podnosioca za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naložili da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni postupak okončao u najkraćem roku i dosudili mu primerenu naknadu, te da su jasno obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Takođe, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 20.000,00 dinara nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala eventualna povreda prava na pravično suđenje, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove još jednom preispita odluku o visini naknade nematerijalne štete. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u tom delu jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

U pogledu zahteva za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi Ustavni sud se poziva na stanovište koje je izraženo, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine ( videti na: www.ustavni.sud.rs).

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) , člana 45. tačka 9) i člana 4 6. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 8 9. Poslovnika o radu Ustavnog suda („ Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravičnu naknadu za rad u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti