Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog nenaplaćenog potraživanja u stečaju

Kratak pregled

Usvaja se ustavna žalba i utvrđuje povreda prava na imovinu zbog nenamirenog potraživanja u stečajnom postupku protiv društvenog preduzeća. Sud utvrđuje pravo podnositeljke na naknadu materijalne štete u visini utvrđenog potraživanja, koja će se isplatiti iz budžetskih sredstava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5997/2015
23.11.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R . M . iz Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Sr bije, na sednici Veća održanoj 23. novembra 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. M . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 34/10 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog zaključkom Privrednog suda u Leskovcu St. 34/10 od 16. jula 2010 . godine, umanjenog za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba R. M . izjavljena rešenja Privred nog apelacionog suda R4. St. 192/15 od 11. marta 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 140/15 od 7. maja 2015. godine .

O b r a z l o ž e nj e

1. R. M . iz Leskovca izjavila je Ustavnom sudu, 3. marta 2014. godine, preko punomoćnika T . B. S, advokata iz Leskovca , dve ustavne žalbe, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetima I. 3851/07 i I. 1328/01, kao i u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 34/10. Tražila je takođe naknadu nematerijalne i materijalne štete, kao i troškove za sastavljanje ustavne žalbe. Ustavne žalb e su bile zavedene u Ustavnom sudu pod broje vima Už -1984/14 i Už-1986/14.

Nakon početka prime ne odred aba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud , Ustavni sud je ustavne žalbe ustupio na nadležno st redovnom sudu.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 192/15 od 11. marta 2015. godine usvojen je zahtev podnositeljke ustavne žalbe za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 34/10 , podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava . Nakon pravosnažnosti navedenog rešenja, Privredni apelacioni sud je dopisom R4 St. 192/15 od 22. oktobra 2015. godine, Ustavnom sudu „vratio“ ustavnu žalbu radi donošenja odluke o povredi prava na imovinu iz člana 58. Ustava i radi utvrđenja prava na naknadu materijalne štete .

Podnositeljka ustavne žalbe je, 22 . septembra 2015. godine, podneskom dopunila ustavnu žalbu i istak la povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava , kao i prava na imovinu iz člana 58. Ustava, proširujući zahtev i na rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 192/15 od 11. marta 2015. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 140/15 od 7. maja 2015. godine . Po ovom podnesku je formiran predmet Už-5997/2015.

U ustavnoj žalbi kojom se osporavaju rešenja redovnih sudova kojima je odlučeno o razumnom roku, podnositeljka, u suštini, ističe nezadovoljstvo zbog toga što joj tim rešenjima nije dosuđena naknada nematerijalne štete, iako je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Privredni apelacioni sud je osporenim rešenjem R4 St. 192/15 od 11. marta 2015. godine odlučio sledeće: u stavu prvom izreke , usvojio je zahtev predlagača R . M, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i utvrdio da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 34/10 predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; u stavu drugom izreke naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se stečajni postupak što pre okončao ; u stavu trećem izreke odbio je zahtev predlagača za primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 3.000,00 evra, u dinarskoj protivvrednosti ; u stavu četvrtom izreke određeni su troškovi postupka predlagača u iznosu od 6.000,00 dinara; u stavu petom je konstatovano da će se po pravnosnažnosti rešenja spisi predmeta dostaviti Ustavnom sudu radi donošenja odluke o povredi prava na imovinu i utvrđenja naknade materijalne štete . U obrazloženju osporenog rešenja, pored ostalog, navedeno je da je predlagač, R . M, ovde podnositeljka ustavne žalbe , prijavila svoje potraživanje u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 34/10, koje joj je priznato zaključkom od 16. jula 2010. godine i svrstano je u č etvrti isplatni red, kao i da to potraživanje nije namireno.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž gp. 140/2015 od 7 . maja 2015. godine odbio kao neosnovanu žalbu predlagača i potvrdio prvostepeno rešenje Privrednog apelacionog suda u ožalbenim stavovima trećem i četvrtom izreke . U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je novčana naknada predviđena odredbom člana 8a stav 2. Zakona o uređenju sudova i predstavlja jedan od vidova satisfakcije koja pripada za povredu prava, odnosno da sud ima mogućnost ali ne i obavezu da predlagaču kome je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku dosudi određenu naknadu; da je svrha instituta povrede prava na suđenje u razumnom roku preduzimanje mera za okončanje postupka koji dugo traje; da je u konkretnom slučaju za predlagača dovoljna satisfakcija činjenica to što je utvrđena povreda prava i naloženo ubrzanje postupka.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanje podnositeljke ustavne žalbe, koje je utvrđeno u stečajnom postupku, a protiv dužnika DP "E." iz Leskovca, u stečaju, koji je društveno preduzeće, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine iz člana 58. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena sudskim odlukama (sličan stav je izražen i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici : www.ustavni.sud.rs). Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), odlučujući kao tački 1. izreke.

6. Uzimajući u obzir praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud smatra da podnositeljka ustavne žalbe ima pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđen ih u stečajnom postupku, koji joj nije isplaćen (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). S tim u vezi, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosi teljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđen og zaključkom Privrednog suda u Leskovcu St. 34/10 od 16. jula 2010. godine, umanjenog za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. Ocenjujući istaknutu povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da podnositeljka svojim navodima izražava nezadovoljstvo zbog toga što joj nije dosuđena naknada nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da su u konkretnom slučaju redovni sudovi usvojili zahtev podnositeljke za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naložili da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni stečajni postupak okončao u najkraćem roku, dok su zahtev za naknadu nematerijalne štete odbili i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku, ističući da sud ima mogućnost ali ne i obavezu da predlagaču kome je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku dosudi određenu naknadu, ali da je primarni cilj ovog pravnog sredstva da se postupak koji je u toku okonča u što kraćem roku, što je u konkretnom slučaju i naloženo.

Po oceni Ustavnog suda, a ukoliko se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, Vrhovni kasacioni sud je za svoju odluku dao ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i na to da je osnovanost i visina novčane naknade stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca, kao i da o osnovanosti i dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove. S obzirom na izneto, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala eventualna povreda prava na pravično suđenje, već da se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove još jednom preispita odluku o naknadi nematerijalne štete.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala eventualna povreda prava na pravično suđenje, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove još jednom preispita odluku o naknadi nematerijalne štete. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u tom delu jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 3. izreke.

8. Što se tiče zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da za to nema osnova, u smislu odredbe člana 6. s tav 2. Zakona o Ustavnom sudu (s tim u vezi, videti , pored mnogih drugih, Odluku Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine).

9. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog nenaplaćenog potraživanja u stečaju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti