Sudska praksa

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog arbitrarnog odbacivanja žalbe

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i poništava rešenje Vrhovnog kasacionog suda. Utvrđena je povreda prava na pravično suđenje jer revizijski sud nije adekvatno cenio dokaze o blagovremenosti žalbe, već se oslonio na nečitak poštanski žig.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, dr Nataša Plavšić, dr Vladan Petrov i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. I . a.d. Beograd , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. marta 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. I . a.d . Beograd i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 2270/18 od 28. februara 2019. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 2270/18 od 28. februara 2019. godine i određuje da isti sud ponovo odluči o reviziji koju je podnositeljka ustavne žalbe izjavila protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 1400/18 od 9. maja 2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. I . a.d. Beograd je, 6. juna 2019. godine, preko punomoćnika N. S , advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 2270/18 od 28. februara 2019. godine i rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1.1400/18 od 9. maja 2018. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava i prava na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava .

U ustavnoj žalbi se navodi: da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda odbijena revizija tužene – ovde podnosite ljke ustavne žalbe izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1.1400/18 od 9. maja 2018. godine kao neosnovana ; da je podnositeljka blagovremeno, 20. februara 2018. godine, podnela žalbu protiv presude Osnovnog suda u Kruševcu P1. 266/14 od 13. decembra 2017. godine putem pošte – preporučenom pošiljkom; da je Apelacioni sud u Kragujevcu odbacio žalbu kao neblagovremenu, pogrešno i bez ikakvog osnova niti dokaza, navodeći u obrazloženju svog rešenja da je tužena podnela žalbu 21. februara 2018. godine ; da je Vrhovni kasacioni sud pogrešno ocenio da je drugostepeni sud pravilno i u granicama zakonskih ovlašćenja ocenio blagovremenost izjavljivanja žalbe, bez obzira na dokaze koje je podnositeljka dostavila uz izjavljenu reviziju. Predlaže se da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu navedenih ustavnih prava podnositeljke, poništi osporena rešenja Vrhovnog kasacionog suda i Apelacionog suda u Kragujevcu i naloži Apelacionom sudu u Kragujevcu da ponovo odluči o žalbi podnositeljke izjavljenoj protiv prvostepene presude.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i uvidom u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu i spise predmet Osnovnog suda u Kruševcu P1. 226/14, utvrdio sledeće:

Apelacioni sud u Kragujevcu je osporenim rešnjem Gž1.1400/18 od 9. maja 2018. godine odbacio kao neblagovremenu žalbu t užene – ovde podnositeljke ustavne žalbe izjavljenu protiv presude Osnovnog suda u Kruševcu P1. 226/14 od 13. decembra 2017. godine. U obrazloženju rešenja se navodi: da je iz dokaza o uručenju ožalbene presude – povratnice utvrđeno da je punomoćnik tužene pobijanu presudu primio 5. februara 2018. godine, tako da je poslednji dan roka za izjavljivanje žalbe tužene protiv navedene presude bio 20. februara 2018. godine (utorak); da kako je tuženi podneo žalbu protiv prvostepene presude 21. februara 2018. godine predajom pošti preporučenom pošiljkom, to je žalba neblagovremena, pa je Apelacioni sud shodno članu 389. stav 1. ZPP odbacio žalbu kao neblagovremenu.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rev2. 2270/18 od 28. februara 201 9. godine odbio kao neosnovanu reviziju tužene izjavljenu protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 1400/18 od 9. maja 2018. godine. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja se, pored ostalog, navodi: da u postupku donošenja pobijanog rešenja nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog pos tupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti; da se u reviziji neosnovano ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona učinjene pred drugostepenim sudom; da je drugostepeni sud pravilno, u granicama zakonskih ovlašćenja ocenio blagovremenost izjavljene žalbe; da je iz povratnice u spisima utvrđeno da je punomoćnik tužene pobijanu presudu primio 5. februara 2018. godine; da je rok za izjavljivanje žalbe protiv prvostepene presude, prema odredbi člana 103. stav 2. Zakona o parničnom postupku, počeo da teče prvog narednog dana, odnosno 6. februara 2018. godine; da je poslednji dan roka za izjavljivanje žalbe prema odredbi člana 103. st. 3. i 4. u vezi sa odredbom člana 367. stav 1. Zakona bio 20. februara 2018. godine (utorak); da je tužena žalbu izjavila 21. februara 2018. godine preporučenom pošiljkom; da kod činjenice da je poslednji dan roka za izjavljivanje žalbe bio 20. februara 2018. godine nesumnjivo proizlazi da je žalba izjavljena 21. februara 2018. godine neblagovremena, jer je ista izjavljena po isteku zakonom propisanog roka iz odredba člana 367. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

U spisima predmeta Osnovnog suda u Kruševcu P1. 226/14 nalazi se žalba podnositeljke izjavljena protiv prvostepene presude snabdevena prijemnim pečatom suda sa datumom prijema 22. februar 2018. godine, u kom e je označeno da je revizija dostavljena poštom – preporučenom pošiljkom RE270975150RS predatom pošti 21. februara 2018. godine . U spisima predmeta se nalazi koverat u kome je žalba dostavljena sudu sa nečitkim poštanskim pečatom iz koga se ne može utvrditi kada je pošiljka primljena .

Podnositeljka ustavne žalbe je uz ustavnu žalbu priložila overenu kopiju povratnice o uručenju preporučene pošiljke RE270975150RS, upućene Apelacionom sudu u Kragujevcu preko Osnovnog suda u Kruševcu, na kojoj je kao datum predaje pošiljke pošti označen 20. februar 2018. godine i na kojoj se nalazi potpis lica koje je primilo pošiljku u sudu i označilo kao datum prijema 22. februar 2018. godine. Uz ustavnu žalbu su dostavljeni i overene kopije prijemne knjige punomoćnika podnositeljke za dane 20. februara 2018. godine i 21. februara 2018. godine i izveštaj o praćenju statusa pošiljke RE270975150RS na sajtu JP Pošta Srbije. Ovi dokazi su priloženi i uz reviziju koju je podnositeljka izjavila protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 36. Ustava jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (stav 1.) i utvrđuje da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (stav 2.).

Članom 104. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US, 55/14) je propisano: da je podnesak koji je vezan za rok je blagovremen ako je podnet sudu pre isteka roka (stav 1.) i da se d an podnošenja podneska upućenog sudu preko pošte preporučenom pošiljkom ili upućenog telegrafskim putem smatra kao dan podnošenja sudu (stav 2.); članom 367. stav 1. je propisano da stranka može da izjavi žalbu protiv presude donete u prvom stepenu u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa presude, ako u ovom zakonu nije drugačije propisano.

5. Ustavni sud ukazuje da se pravom na pravično suđenje, zajemčenim članom 32. stav 1. Ustava, građanima jemči, pre svega, da će postupak u kome se odlučuje o njihovim pravima i obavezama biti sproveden na način da im kroz nezavisnost i nepristrasnost suda, javno raspravljanje, ravnopravno učešće u postupku, odlučivanje u razumnom roku, primenom i poštovanjem propisanih pravila postupka, bude omogućeno pravično suđenje. Zadatak Ustavnog suda je da ispita da li je u konkretnom postupku od strane redovnih sudova došlo do povrede ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih garantija prava na pravično suđenje, te da li je osporeni postupak u celini bio pravičan u smislu navedene odredbe Ustava.

Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu konstatuje da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da preispituje zaključke i ocene redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja, kao ni način na koji su redovni sudovi primenili pravo u postupku radi odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi i priloženih dokaza, ne proizlazi da je njihovo zaključivanje u osporenim odlukama bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak u celini nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno članom 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je razmotrio navode ustavne žalbe i utvrdio da je u oceni osnovanosti revizije koju je podnela podnositeljka, V rhovni kasacioni sud pošao od stanja u spisima predmeta , u kojima se nalazi žalba podnositeljke sa prijemnim pečatom prvostepenog suda u kome je označen datum predaje žalbe pošti 21. februara 2018. godine, što bi žalbu zaista moglo činiti neblagovremenom u smislu člana 367. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Međutim, Ustavni sud je konstatovao da tom prilikom Vrhovni kasacioni sud nije uzeo u obzir celinu stanja u spisima predmeta, jer se u spisima predmeta nalazi i koverat u kome je žalba dostavljena sudu, na kome je pečat pošte nečitak, te se iz njega ne može utvrditi kada je ustavna žalba predata pošti, odnosno da je žalba predata 21. februara 2028. godine. Stoga je , po oceni Ustavnog suda, bilo potrebno da revizijski sud prilikom odlučivanja o reviziji podnositeljke uzme u obzir i navedeni propust prvostepenog suda u zavođenju uložene žalbe, imajući pri tom u vidu i dokumantaciju priloženu uz reviziju. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 2270/18 od 28. februara 2019. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakona i 103/15), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede prava mogu otkl oniti jedino poništajem osporenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 2270/18 od 28. februara 2019. godine i određivanjem da u ponovnom postupku taj sud donese novu odluku o reviziji podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1.1400/18 od 9. maja 2018. godine, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

S obzirom na to da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio osporeno rešenje , Ustavni sud nije posebno razmatrao postojanje povrede odredbi člana 36. Ustava istaknute u ustavnoj žalbi.

7. Na osnovu svega izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45 . tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu