Odbačena neblagovremena ustavna žalba u krivičnom postupku
Kratak pregled
Ustavni sud odbacio je kao neblagovremenu ustavnu žalbu izjavljenu protiv krivičnih presuda. Rok za podnošenje ustavne žalbe računa se od dana dostavljanja drugostepene odluke, a ne od dana odlučivanja javnog tužioca o inicijativi za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milene Nikolić iz Ravnaje, opština Krupanj, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 10. novembra 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Milene Nikolić izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Loznici K. 25/08 od 14. oktobra 2009. godine i presude Okružnog suda u Šapcu Kž. II 328/09 od 13. marta 2009. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Milena Nikolić iz Ravnaje, opština Krupanj, preko Miroslava Nikolića iz Ravnaje, podnela je 29. decembra 2010. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Loznici K. 25/08 od 14. oktobra 2009. godine i presude Okružnog suda u Šapcu Kž. II 328/09 od 13. marta 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe 18. februara 2010. godine podnela inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužilaštvu protiv osporenih presuda Opštinskog suda u Loznici K. 25/08 od 14. oktobra 2009. godine i Okružnog suda u Šapcu Kž. II 328/09 od 13. marta 2009. godine.
4. Ustavni sud ukazuje na to da, saglasno odredbama čl. 429. i 421. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09), ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ima isključivo javni tužilac. Ustavni sud je stoga ocenio da se zahtev za zaštitu zakonitosti u krivičnom postupku ne može smatrati delotvornim pravnim sredstvom koje mora biti iskorišćeno pre izjavljivanja ustavne žalbe. Ovo iz razloga što isključivo javni tužilac ima mogućnost da koristi ovo pravno sredstvo i što ni okrivljeni, niti njegov branilac ne mogu uticati na odluku javnog tužioca da li će i kada podići takav zahtev, bez obzira na lično podnetu inicijativu. Kako zahtev za zaštitu zakonitosti nije pravno sredstvo čije izjavljivanje stoji na raspolaganju okrivljenom u krivičnom postupku, to se postupak po ovom pravnom sredstvu ne smatra ni pretpostavkom za izjavljivanje ustavne žalbe. S obzirom na to da iscrpljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva u krivičnom postupku nije pretpostavka za podnošenje ustavne žalbe, to se, prema pravnom stavu Ustavnog suda, blagovremenost ustavne žalbe ceni u odnosu na dan dostavljanja drugostepene krivične presude ili rešenja kojim je krivični postupak pravnosnažno okončan.
5. S obzirom na to da je punomoćnik podnositeljke ustavne žalbe drugostepenu presudu Okružnog suda u Šapcu primio 18. novembra 2009. godine, kako to proizlazi iz dostavljene dokumentacije, a da je ustavna žalba podneta 29. decembra 2010. godine, po proteku prekluzivnog roka za njeno izjavljivanje propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, to je Ustavni sud ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) istog Zakona.
6. Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša B. Slijepčević