Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Utvrđeno je da, uprkos ukupnom trajanju postupka, dužina nije nerazumna s obzirom na prekide postupka izazvane na predlog same podnositeljke.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Nade Rakašević iz Sremske Mitrovice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. juna 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Nade Rakašević izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu P1. 45/09, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nada Rakašević iz Sremske Mitrovice podnela je 4. januara 2010. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na praviično suđenje i na suđenje u razumnom roku, zajemčenih članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu P1. 45/09, kao i zbog povrede prava na rad, zajemčenog članom 60. Ustava, radnjama njenog poslodavca.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno : da je tužba u predmetnom parničnom postupku podneta još 11. novembra 2004. godine; da je taj postupak bio dva puta u prekidu; da su u toku postupka promenjena tri predsednika veća; da ročišta povremeno nisu bila zakazivana ni po nekoliko meseci; da je navedenim radnjama parnični sud odugovlačio postupak, čime je podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. U pogledu povrede prava na pravično suđenje, u ustavnoj žalbi je navedeno da su u toku predmetnog parničnog postupka, „nakon identično provedenog dokaznog postupka“, donete dve potpuno različite presude, i to nakon što je promenjen postupajući sudija, dok je u pogledu povrede prava na rad podnositeljka istakla da joj je navedeno pravo povređeno time što njen poslodavac vrši prema njoj specifičan mobing, kojim vređa njen u ličnost, ličn u slobod u i pravo na rad, ne omogućavajući joj da obavlja poslove i radne zadatke radnog mesta za koje je zaključila ugovor o radu, niti bilo kojeg radnog mesta, iako je imala radnu prostoriju i personalni računar. Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu navedenih ustavnih prava, kao i pravo podnositeljke na naknadu štete, kao i da naloži nadležnim sudovima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni parnični postupak okončao u najkraćem postupku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) ima istu sadržinu kao član 170. Ustava, dok je odredbom stava 2. ovog člana propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno nje no Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P1. 45/09 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je, kao tužilja, podnela 11. novembra 2004. godine Opštinskom sudu u Sremskoj Mitrovici tužbu protiv tužen og preduzeća „TELEKOM SRBIJA“ a.d. Beograd, kojom je tražila da sud poništi rešenje tuženog broj 04-11765/04, kojim joj je otkazan ugovor o radu broj 1899 od 27. decembra 2002. godine, kao i da obaveže tuženog da je vrati na opisano radno mesto. Navedenim rešenjem otkazan je ugovor o radu, jer je tužilja odbila da zaključi aneks ugovora o radu, kojim se raspoređuje na drugo radno mesto. Izvršenje ovog rešenja je pravnosnažnim rešenjem inspektora rada Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike od 6. decembra 2004. godine odloženo do pravnosnažnosti sudske odluke o njegovoj zakonitosti.

Povodom ove tužbe formiran je predmet P1. 689/04. Prvo ročište za glavnu raspravu u ovom predmetu zakazano je za 4. februar 200 5. godine. Do donošenja rešenja kojim je Opštinski sud u Sremskoj Mitrovici, na predlog tužilje, prekinuo predmetni parnični postupak, zakazano je još devet ročišta (za 8, 14. i 28. februar, 16. i 31. mart, 13. april, 17. i 24. maj i 20. juni 2005. godine), od kojih je šest održano. Na održanim ročištima izvedeni su dokazi saslušanjem svedoka, kao i saslušanjem tužilje kao parnične stranke. Ročište zakazano za 24. maj 2005. godine nije održano na saglasan predlog parničnih stranaka. Na ročištu održanom 20. juna 2005. godine parnični sud je, na predlog tužilje, doneo rešenje P1. 689/04, kojim se prekida taj postupak, s tim da će isti biti nastavljen na predlog parničnih stranaka, a nakon pravnosnažnog okončanja postupka koji se vodio pred tim sudom u predmetu P1. 558/04, u kome se odlučivalo o zakonitosti rešenja o raspoređivanju tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe na druge poslove od onih koje je po ugovoru o radu obavljala, jer rešenje u tom postupku predstavlja prethodno pitanje za odlučivanje u predmetnom parničnom postupku.

Nakon što je tuženi, podneskom od 14. septembra 2005. godine zatražio da se postupak nastavi, s obzirom na to da je u predmetu P1. 558/04 ukinuta prvostepena presuda i predmet vraćen na ponovno suđenje, Opštinski sud u Sremskoj Mitrovici je zakazao ročište za 24. oktobar 2005. godine. Posle jednog održanog ročišta (4. novembra 2005. godine), Opštinski sud u Sremskoj Mitrovici je na ročištu održanom 16. novembra 2005. godine ponovo doneo rešenje P1. 689/04, kojim je prekinuo postupak do pravnosnažnog okončanja postupka koji se vodio pred tim sudom u predmetu P1. 1508/05 (raniji broj P1. 558/04).

Tuženi je podneskom od 27. marta 2006. godine zatražio da se prekinuti postupak nastavi, jer je u predmetu P1. 1508/05 pravnosnažno odlučeno, te je prvostepeni sud zakazao naredno ročište za 8. juni 2006. godine. Međutim, s obzirom na to da se tužilja nije saglasila sa navedenim predlogom tuženog, jer je u postupku P1. 1508/05 bio u toku postupak po reviziji, ovo ročište nije održano. Naredno ročište zakazano je za 28. septembar 2006. godine, a predmet je u nastavku postupka dobio novi broj P1. 571/06. Do zaključenja glavne rasprave, pored navedenog, održana su još dva ročišta (16. oktobra i 26. decembra 2006. godine).

Posle zaključenja glavne rasprave, Opštinski sud u Sremskoj Mitrovici doneo je presudu P1. 571/06 od 26. decembra 2006. godine, kojom je usvojio tužbeni zahtev tužilje. Ova presuda ukinuta je rešenjem Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Gž.I 2097/07 od 23. oktobra 2007. godine, donetim u postupku po žalbi tuženog, a predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku predmet je dobio broj P1. 437/07. U ovoj fazi postupka, do njegovog prekida, zakazano je šest ročišta (za 2, 14 i 23. april, 8. maj, 10. juni i 8. septembar 2008. godine), od kojih jedno nije održano. Na ročištu od 8. septembra 2008. godine, za koje je bilo određeno izvođenje dokaza saslušanjem svedoka, tužilja je zatražila da se postupak prekine do okončanja organizacionih promena tuženog, kako bi mogla da precizira tužbeni zahtev. Kako se sa predlogom tužilje saglasio tuženi, parnični sud je na tom ročištu doneo rešenje da se postupak u ovoj pravnoj stvari prekida, s tim da će biti nastavljen kada se za to steknu uslovi, a na predlog parničnih stranaka. Postupak je nastavljen 24. marta 2009. godine, a predmet je dobio novi broj P1. 45/09. Na ročištima održanim 8. aprila, 14. maja i 18. juna izveden je dokaz saslušanjem više svedoka, nakon čega je zaključena glavna rasprava.

Presudom Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici od P1. 45/09 od 18. juna 2009. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužilje. Protiv ove presude tužilja je izjavila žalbu 26. avgusta 2009. godine, koju je dopunila podnescima od 17. i 29. septembra 2009. godine. Apelacioni sud u Novom Sadu, odlučujući o ovoj žalbi, doneo je presudu Gž.I 1050/10 od 12. marta 2010. godine, kojom je odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio presudu Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P1. 45/09 od 18. juna 2009. godine. Tužilja je 28. aprila 2010. godine izjavila reviziju. Odlučujući o ovoj reviziji, Vrhovni kasacioni sud je doneo presudu Rev.2 1567/10 od 15. decembra 2011. godine, kojom je delimično usvojio reviziju tužilje i preinačio presudu Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P1. 45/09 od 18. juna 2009. godine i presudu Apelacionog suda u Novom Sadu presudu Gž.I 1050/10 od 12. marta 2010. godine, tako što je poništio kao nezakonito rešenje tuženog broj 04-1765/04 kojim je tužilji otkazan ugovor o radu i obavezao tuženog da tužilju vrati na rad, dok je reviziju u preostalom delu odbio kao neosnovanu.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se podnositeljka poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka , kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči pravo na rad, u skladu sa zakonom, da svako ima pravo na slobodan izbor rada, da su svima, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta, da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa i da se niko tih prava ne može odreći, kao i da se ženama, omladini i invalidima omogućuje posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom (član 60.).

Zakon o parničnom postupku („Službeni list SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i („Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je važio u vreme pokretanja predmetnog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09 i 36/11) koji se, takođe, primenjivao u konkretnom slučaju, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud oduči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.).

5. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta citiranog člana 32. stav 1. Ustava, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je, pre svega, konstatovao da je postupak čija se dužina osporava ustavnom žalbom, od podnošenja tužbe Opštinskom sudu u Sremskoj Mitrovici 11. novembra 2004. godine, do njegovog okončanja donošenjem revizijske presude 15. decembra 2011. godine, trajao sedam godina i jedan mesec, s tim što je bio u prekidu ukupno jednu godinu i devet meseci.

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ceni povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da je sudski postupak po svojoj prirodi jedinstvena celina, koja počinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka, u konkretnom slučaju, uzme u obzir celokupni period trajanja parničnog postupka.

Pojam razumnog trajanja sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji su vodili postupak i prirode zahteva, odnosno značaja raspravljanog prava za podnosioca.

Analizirajući navedene kriterijume, Ustavni sud je ocenio da predmetni parnični postupak nije bio naročito složenog činjeničnog stanja, ali i da je odluka u ovom postupku zavisila od odluke suda o zakonitosti rešenja o raspoređivanju podnositeljke na druge poslove od onih koje je po ugovoru o radu obavljala, o čemu se odlučivalo u drugom parničnom postupku pred istim sudom.

Ustavni sud je ocenio i da je postavljeni zahtev za podnositeljku bio značajan, jer je tim zahtevom traženo da se poništ i rešenj e kojim joj je otkazan ugovor o radu, ali je prilikom ocene imao u vidu i da je izvršenje tog rešenja, odlukom nadležnog državnog organa, odloženo do pravnosnažnog okončanja predmetnog parničnog postupka, te da je podnositeljka sve vreme bila u radnom odnosu i primala zaradu.

Takođe, Ustavni sud je ocenio da podnositeljka nije doprinela navedenoj dužini postupka, osim što jedno ročište nije održano na saglasan predlog nje i druge parnične stranke

Prilikom analize postupanja nadležnih sudova, Ustavni sud je ocenio da je prvostepen sud zakazivao ročišta u razmacima primerenim ovoj vrsti spora, često po dva ili tri ročišta u toku jednog meseca, kao i da je na održanim ročištima preduzimao procesne radnje usmerene na rešavanje spornog pitanja, a da je drugostepeni sud, odlučivao o žalbama u kratkom vremenskom periodu od izjavljivanja žalbi, donoseći odluke u roku od tri, odnosno šest meseci.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da period od pet godina i četiri meseca, koliko je predmetni parnični postupak trajao bez navedenih prekida, koji su usledili na predlog tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, u okviru koga su donete dve prvostepene presude, jedna drugostepena i jedna presuda revizijskog suda kojom je postupak okončan poništavanjem rešenja o prestanku radnog odnosa podnositeljki, u konkretnom slučaju, ne predstavlja nerazumnu dužinu trajanja postupka, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao neosnovanu.

6. U pogledu navoda o povredi prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, time što je isti sud u okviru predmetnog parničnog postupka doneo dve različite prvostepene presude na osnovu istog činjeničnog stanja, Ustavni sud, najpre ukazuje da je, kako to proizlazi iz člana 170. Ustava, uslov koji mora da postoji da bi se mogla utvrditi povreda ovog prava usled različitog postupanja suda, odnosno sudova, da kod iste činjenične i pravne situacije postoje različite sudske odluke kojima se pravnosnažno okončavaju dva ili više postupaka, ali ne i postojanje različitih prvostepenih odluka u okviru istog postupka.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

Povodom navoda o povredi prava na rad, zajemčenog članom 60. Ustava, Ustavni sud je konstatovao da se u predmetnom parničnom postupku raspravljalo i odlučivalo o zakonitosti rešenja o otkazu ugovora o radu, a ne o postojanju mobinga, te Sud nije ni razmatrao ove navode ustavne žalbe.

7. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti