Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za naknadu štete koji je trajao 14 i po godina. Neefikasno postupanje prvostepenog i drugostepenog suda dovelo je do neopravdano dugog trajanja postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. Š. iz V , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. decembra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. Š. i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 6805/97, a koji je okončan pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 6173/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. Š. iz V. je 17. jula 2012. godine, preko punomoćnika V. H, advokata iz N. S, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom član a 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 6805/97, a koji je okončan pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 6173/10.

Podnosilac ustavne žalbe je, između ostalog, naveo: da je 19. novembra 1997. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Novom Sadu radi naknade materijalne štete, koja mu je pričinjena na vozilu prilikom saobraćajne nezgode; da je postupak pravnosnažno okončan presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž. 1385/12 od 31. maja 2012. godine; da je parnični postupak neopravdano trajao 15 godina, te da je tuženi u pravnosnažno okončanom postupku podneo 2. jula 2012. godine Osnovnom sudu u Novom Sadu predlog za ponavljanje postupka. Predložio je da Ustavni sud utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku i pravo na naknadu nematerijalne štete.

U dopuni ustavne žalbe od 24. novembra 2014. godine podnosilac je naveo da ostaje pri navodima ustavne žalbe, da je predlog za ponavljanje postupka konačno odbijen rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Gž. 2149/13 od 13. juna 2013. godine i opredelio je zahtev za naknadu nematerijalne štete u iznosu od 3.000 evra.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Novom Sadu P. 6805/97, kasnije Osnovnog suda u Novom Sadu P. 3173/10, i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilac D. Š. iz V, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 19. novembra 1997. godine Opštinskom sudu u Novom Sadu tužbu protiv tuženog G. Đ. iz N. S, radi naknade materijalne štete koja mu je pričinjena na vozilu prilikom saobraćajne nezgode. Vrednost predmeta spora označena je u iznosu od 4.949 dinara. Povodom podnete tužbe formiran je predmet P. 6805/97.

Pripremno ročište održano je 10. marta 1998. godine, a tokom dalje sprovedenog postupka do donošenja prvostepene presude zakazano je još 24 ročišta za glavnu raspravu, od kojih samo dva ročišta nisu održana. Sud je na predlog tuženog dopisom od 7. februara 2000. godine pozvao Udruženje o.o. iz B. i „D. N. S.“ iz N. S. da se izjasne da li prihvataju mešanje u ovoj parnici na strani tuženog, koji su se izjasnili da isto ne prihvataju. Iako su gotovo sva zakazana ročišta i održana, postupajući sud je u 1999. godini zakazao samo jedno ročište, a od 27. januara 2000. godine do 19. marta 2002. godine nije održano nijedno ročište. U toku sprovedenog dokaznog postupka sud je izvršio uvid u dostavljenu pismenu dokumentaciju, određene spise prekršajnog predmeta, obavljeno je veštačenje od strane veštaka finansijske, saobraćajne i mašinske struke, dopunsko veštačenje navedenih veštaka, veštaci su se izjasnili na primedbe parničnih stranaka, sud je saslušao veštake, tri svedoka, te tužioca i tuženog u svojstvu parničnih stranaka.

Presudom Opštinskog suda u Novom Sadu P. 6805/97 od 17. aprila 2007. godine tužbeni zahtev tužioca usvojen je u celosti i obavezan tuženi da na ime materijalne štete na vozilu isplati tužiocu određeni novčani iznos sa zakonskom zateznom kamatom, kao i da mu naknadi parnične troškove.

Tuženi je izjavio žalbu protiv navedene presude.

Okružni sud u Novom Sadu je rešenjem Gž. 3837/07 od 29. oktobra 2009. godine usvojio žalbu tuženog, ukinuo presudu Opštinskog suda u Novom Sadu P. 6805/97 od 17. aprila 2007. godine, ispravljenu rešenjem istog suda od 29. maja 2007. godine, i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje, sa obrazloženjem da o bitnim činjenicama postoji protivrečnost između onoga što se u razlozima presude navodi i sadržine spisa.

Ponovni postupak je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu, na koji je nakon reorganizacije u pravosuđu prešla nadležnost za odlučivanje, u predmetu P. 6173/10. Do donošenja druge po redu prvostepene presude zakazano je pet ročišta za glavnu raspravu, koja su i održana. Veštaci su se izjasnili na primedbe iznete u žalbi protiv prvostepene presude, obavljeno je, zbog proteka vremena, novo finansijsko veštačenje, nakon čega je tužilac 10. januara 2012. godine konačno precizirao svoj tužbeni zahtev.

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P. 6173/10 od 5. aprila 2012. godine tužbeni zahtev tužioca usvojen je u celosti i obavezan tuženi da mu naknadi materijalnu štetu, kao i troškove parničnog postupka, kako je navedeno u izreci presude.

Tuženi je izjavio žalbu protiv navedene prvostepene presude.

Viši sud u Novom Sadu je presudom Gž. 1385/12 od 31. maja 2012. godine žalbu odbio kao neosnovanu i potvrdio presudu Osnovnog suda u Novom Sadu P. 3173/10 od 5. aprila 2012. godine.

Pismeni otpravak drugostepene presude je 18. juna 2012. godine dostavljen punomoćniku tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe.

4. Odredbom Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Analizirajući dužinu trajanja postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak započeo 19. novembra 1997. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Novom Sadu, a da je okončan presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž. 1385/12 od 31. maja 2012. godine, iz čega proizlazi da je postupak trajao 14 i po godina.

Navedeno trajanje parničnog postupka, samo po sebi, može da ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe , u konkretnom slučaju , povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Ispitujući uticaj svih navedenih kriterijuma na trajanje konkretnog parničnog postupka, Ustavni sud je na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti ocenio da je dužini postupka presudno doprinelo neefikasno postupanje prvostepenog suda. Naime, prvostepeni sud je do donošenja presude zakazivao ročišta za glavnu raspravu u periodima od po nekoliko meseci, pa i po godinu i više dana, imajući pri tome u vidu da je u 1999. godini zakazano samo jedno ročište za glavnu raspravu, kao i da u periodu od više od dve godine, od 27. januara 2000. godine do 19. marta 2002. godine, nije održano nijedno ročište. O tužbenom zahtevu prvi put je odlučeno presudom P. 6805/97 od 17. aprila 2007. godine, posle više od devet godina od podnošenja tužbe. Pri tome je navedena presuda ukinuta rešenjem Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 3837/07 od 29. oktobra 2009. godine, sa obrazloženjem da o bitnim činjenicama postoji protivrečnost između onoga što se u razlozima presude navodi i sadržine spisa. Sledeću presudu prvostepeni sud doneo je u ponovnom postupku, tek posle dve i po godine (P. 6173/10 od 5. aprila 2012. godine).

Ustavni sud smatra da je neprimereno dugom trajanju parničnog postupka doprineo i Okružni sud u Novom Sadu, jer je dve i po godine (do donošenja rešenja Gž. 3837/07 od 29. oktobra 2009. godine) odlučivao o žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude P. 6805/97 od 17. aprila 2007. godine, imajući u vidu da je u vreme odlučivanja o žalbi predmetni postupak već trajao skoro 12 godina od podnošenja tužbe.

Ustavni sud je našao da je predmetni postupak bio u izvesnoj meri činjenično složen, jer je sud odredio nekoliko veštačenja, od strane veštaka različitih struka, u cilju utvrđivanja i razjašnjenja činjenica bitnih za presuđenje, za koje je bilo potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže. Međutim, Sud je ocenio da određena složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari ne mogu opravdati navedeno trajanje postupka.

Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo dužini trajanja postupka, kao i da je imao legitiman materijalni interes da sud u razumnom roku okonča parnicu koju je vodio radi naknade štete koja mu je pričinjena na vozilu.

Ustavnopravna ocena ukupno sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari, nužno dovodi do zaključka da je u konkretnom slučaju parnica neopravdano dugo trajala i da nije zadovoljila standard suđenja u razumnom roku, što je prvenstveno posledica nedelotvornog i neefikasnog postupanja Opštinskog suda u Novom Sadu i Okružnog suda u Novom Sadu .

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 6805/97, a okončan pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 6173/10.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) , Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, kao u tački 1. izreke .

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Usta va, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, značaj potraživanja, određenu činjeničnu složenost predmeta spora, dužinu trajanja osporenog postupka , kao i postupanje nadležnih sudova. Ustavni sud smatra da dosuđeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu kompenzaciju podnosiocu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, učinjenu nedelotvornim postupanjem nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Na osnovu svega iznetog i odreda ba člana 42b stav 1 . tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Usta vnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti