Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
Kratak pregled
Ustavni sud usvaja ustavne žalbe i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko 25 godina. Iako su podnosioci doprineli dužini postupka pasivnošću, to ne opravdava periode neaktivnosti suda. Dosuđena je naknada nematerijalne štete.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. S. i D. S, obojice iz I , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. marta 2014. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba B. S. i D. S. i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Požegi – Sudska jedinica u Ivanjici u predmetu P. 615/11 povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.
O b r a z l o ž e nj e
1. B. S. iz I. podneo je 28. novembra 2011. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Požegi – Sudska jedinica u Ivanjici u predmetu P. 1615/11. Po ustavnoj žalbi je formiran predmet Už- 6006/11.
D. S. iz I. podneo je istog dana Ustavnom sudu ustavnu žalbu po kojoj je formiran predmet Už-6007/2011. Imajući u vidu da je tom ustavnom žalbom podnosilac osporio isti parnični postupak kao i podnosilac ustavne žalbe u predmetu Už- 6006/11, te da podnosioci ustavnih žalbi imaju svojstvo tuženih u osporenom parničnom postupku, Ustavni sud je predmet Už- 6007/2011 spojio sa predmetom Už-6006/11, radi donošenja jedinstvene odluke.
Podnosioci su u ustavnim žalbama naveli da osporeni postupak traje od 1987. godine i da nadležni sud nije postupao ažurno, zbog čega smatraju da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Istakli su i zahteve za naknadu štete.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Odredbama člana 32. stav 1. Ustava na čiju se povredu pozivaju podnosioci ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavn ih žalb i, odgovora v. f. predsednika Osnovnog suda u Požegi Su. VIII 43-21/13 od 26. septembra 2013. godine, te uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Požegi – Sudska jedinica u Ivanjici P. 615/11, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:
J. S. iz Beograda i S. S. iz Čačka podneli su 26. januara 1987. godine Opštinskom sudu u Ivanjici (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu protiv B. S. i D. S, ovde podnosilaca ustavne žalbe, radi poništaja ugovora o poklonu Ov. 342/85 od 8. maja 1985. godine i ugovora Ov. 502/85 od 1. jula 1985. godine, zbog povrede nužnog naslednog dela. Po tužbi je formiran predmet P. 72/87.
Postupajući po nalogu suda, tužioci su se podneskom od 28. decembra 1987. godine izjasnili o navodima tuženih iznetih u odgovoru na tužbu. Nakon toga, sledeće ročište je zakazano i održano 21. oktobra 1991. godine.
Opštinski sud je delimičnom presudom P. 72/87 od 14. februara 1992. godine odbio tužbeni zahtev tužilaca, kojim je tražen poništaj ugovora Ov. 342/85 od 8. maja 1985. godine i Ov. 502/85 od 1. jula 1985. godine. Rešenjem istog suda P. 72/87 od 14. februara 1992. godine naloženo je tužiocima da urede tužbu u pogledu dela tužbenog zahteva koji se odnosi na povredu nužnog naslednog dela tako što će navesti podatke o tome šta čini zaostavštinu pok. St. S. iz Ivanjice. Tužioci su podneskom od 22. septembra 1992. godine uredili tužbu. Takođe, izjavili su istog dana i žalbu protiv delimične presude Opštinskog suda P. 72/87 od 14. februara 1992. godine.
Rešenjem Okružnog suda u Užicu Gž. 2240/92 od 14. decembra 1992. godine ukinuta je ožalbenu delimična presuda i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Opštinski sud je rešenjem P. 72/87 od 6. decembra 1993. godine prekinuo postupak do pravnosnažnog okončanja postupka u predmetu tog suda P. 531/91.
Podneskom od 6. oktobra 1997. godine tužioci su predložili nastavak postupka. Predmet je dobio broj P. 789/97 a prvo ročište je održano 12. marta 1998. godine. U toku 1998. godine održano je još jedno ročište 14. maja. Sledeće ročište je zakazano i održano 10. oktobra 2002. godine. Nakon održanog ročišta 14. aprila 2003. godine, sledeće ročište je zakazano i održano 18. septembra 2007. godine.
U toku 2008. godine održano je četiri ročišta, a poslednje 15. oktobra 2008. godine.
Rešenjem Osnovnog suda u Požegi – Sudska jedinica u Ivanjici P. 2497/10 od 4. maja 2010. godine prekinut je parnični postupak zbog smrti tužioca J. S.
Na predlog naslednika pok. tužioca postupak je nastavljen 13. oktobra 2011. godine. Predmet je dobio broj P. 1615/11.
Presudom Osnovnog suda u Požegi – Sudska jedinica u Ivanjici P. 1615/11 od 7. novembra 2011. godine odbijen je tužbeni zahtev tužilaca kao neosnovan.
Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž. 1485/12 od 23. aprila 2012. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužilaca i potvrdio presudu Osnovnog suda u Požegi – Sudska jedinica u Ivanjici P. 1615/11 od 7. novembra 2011. godine.
4. Razmatrajući osnovanost ustavnih žalbi, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se postupak vodi u okviru razumnog roka ili ne, uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak čije se trajanje osporava ustavnim žalbama, započeo podnošenjem tužbe Opštinskom sudu, 26. januara 1987. godine godine, a pravnosnažno okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1485/12 od 23. aprila 2012. godine, s tim što je u periodu od 6. decembra 1993. godine do 6. oktobra 1997. godine i od 4. maja 2010. godine do 13. oktobra 2011. godine bio u prekidu. Navedeno trajanje postupka od preko 25 godina nesumnjivo ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Iako je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja treba utvrditi i raspraviti, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke, u postupku, postupanje sudova koji vode postupke i priroda, odnosno značaj zahteva o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe , trajanje sudskog postupka od preko 25 godina ne može biti opravdano nijednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće da utiču na njegovu dužinu, posebno imajući u vidu periode neaktivnosti Opštinskog suda u kojima nije preduzeta nijedna radnja u cilju okončanja postupka (od decembra 1987. godine do oktobra 1991. godine, od aprila 2003. godine do septembra 2007. godine).
Međutim, Ustavni sud je utvrdio da su i podnosioci ustavnih žalbi svojim pasivnim ponašanjem doprineli dužem trajanju postupka . Naime, u navedenim periodima duže neaktivnosti suda podnosioci nisu podnosili urgencije niti preduzimali druge radnje u cilju okončanja postupka.
Polazeći od navedenog, Ustavni sud nalazi da je podnosiocima ustavnih žalbi u parničnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Požegi – Sudska jedinica u Ivanjici u predmetu P. 1615/11 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je stoga ustavnu žalbu usvojio, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.
5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavnih žalbi zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 500 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.
Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su pretrpeli podnosioci ustavnih žalbi zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka, kao i pasivno ponašanje podnosilaca. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu naknadu za povredu prava koju su podnosioci ustavnih žalbi pretrpeli zbog neažurnog postupanja suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.
6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić, s.r.