Usvajanje ustavne žalbe zbog nezakonitog postupanja izvršnog suda

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio rešenje izvršnog suda. Sud je nezakonito odlučivao o zahtevu za otklanjanje nepravilnosti nakon što je izvršni postupak već bio pravnosnažno obustavljen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, dr Nataša Plavšić, dr Vladan Petrov i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. P . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. marta 2021. godine , doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N . P . i utvrđuje da je rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu IPV(I). 344/17 /1 od 14. marta 2018. godine povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Drugog osnovnog suda u Beogradu IPV(I). 344/17/1 od 14. marta 2018. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe podneto m protiv rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu I. 25903/10 od 10. oktobra 2017. godine .

3. Odbacuje se predlog N . P . za odlaganje izvršenja rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu IPV(I). 344/17/1 od 14. marta 2018. godine .

O b r a z l o ž e nj e

1. N. P . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 17. maja 2018. godine, preko punomoćnika F . M , advokata iz Beograda , ustavnu žalbu protiv rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu IPV(I). 344/17/1 od 14. marta 2018. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu , zajemčenih članom 32. stav 1. i 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje Drugog osnovnog suda u Beogradu IPV(I). 344/17 /1 od 14. marta 2018. godine doneto u izvršnom postupku u kojem je podnosilac imao svojstvo izvršnog dužnika, a kojim je pravnosnažno delimično usvojen zahtev za otklanjanje nepravilnosti izvršnog poverioca koji je izjavljen protiv rešenja o obustavi izvršnog postupka, a protiv kog akta prethodno nije izjavljena žalba.

Tvrdnja podnosioca ustavne žalbe o povredi ustavnih prava zasniva se na tome da je izvršni sud pravnosnažno odlučio o zahtevu za otklanjanje nepravilnosti u trenutku kada je izvršni postupak već bio pravnosnažno okončan.

Podnosilac us tavne žalbe je predložio Ustavnom sud u da usvoji ustavnu žalbu , utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporeno drugostepeno rešenje. Tražio je odlaganje izvršenja rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu IPV(I). 344/17/1 od 14. marta 2018. godine .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvidom u spise predmeta Drugog osnovnog suda u Beogradu I. 25903/10 i drugu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Izvršni poverilac O . V . podneo je predlog za izvršenje Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu protiv izvršnog dužnika N. P . Četvrti opštinski sudu u Beogradu je rešenjem I. 10516/07 odredio predloženo izvršenje.

Nakon upostavljanja nove mreže sudova, postupak je nastavljen pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu u preedmetu I. 25903/10 .

Drugi osnovni sud u Beogradu je rešenjem I. 25903/10 od 5. jula 2016. godine obustavio izvršni postupak i ukinuo sprovedene radnje , jer se izvršni poverilac nije izjasnio o tome da li je voljan da dalje izvršenje sprovede sud ili javni izvršitelj, u smislu člana 547. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine. U pouci o pravnom leku koje je sadržano u osporenom prvostepenom rešenju konstatovano je da se protiv rešenja može izjaviti žalba Višem sudu u Beogradu , u roku od osam dana od dana prijema rešenja. Rešenje je dostavljeno punomoćniku izvršnog poverioca 29. decembra 2016. godine i protiv tog rešenja nije izjavljena žalba.

Izvršni poverilac je 9. juna i 14. jula 2017. godine izjavio zahtev za otklanjanje nepravilnosti protiv navedenog rešenja o obustavi izvršnog postupka . U tim zahtevima je traženo i da se stave van snage zaključci Prvog osnovnog suda u Beogradu od 11. marta 2013. godine i od 25. decembra 2013. godine.

Drugi osnovni sud u Beogradu je rešenjem I. 25903/10 od 10. oktobra 2017. godine je odlučio sledeće: u stavu prvom izreke, delimično je usvojio zahtev za otklanjanje nepravilnosti, te je stavio van snage rešenje o obustavi izvršnog postupka u delu u kojem je konstatovano da se u kidaju sprovedene izvršne radnje; u stavu drugom izreke odlučio je da ostane na snazi zaključak Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 25903/10 od 11. marta 2013. godine: u stavu trećem izreke odbio je kao neosnovan zahtev za otklanjanje nepravilnosti u delu u kojem je obustavljeno izvršenje: u stavu četvrtom izreke odbio je kao neosnovan zahtev za otklanjanje nepravilnosti izjavljen protiv zaključka Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 25903/10 od 25. decembra 2013. godine.

Drugi osnovni sud u Beogradu je osporenim rešenjem IPV(I). 344/17/1 od 14. marta 2018. godine odbio kao neosnovan prigovor podnosioca ustavne žalbe i potvrdio navedeno rešenje.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava , na čiju povredu se poziva podnosilac, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega .

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16 – autentično tumačenje, 113/17 – autentično tumačenje i 54/19) propisano je da su izvršni poverioci u čiju korist je pre početka rada izvršitelja u Republici Srbiji doneto rešenje o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave ili rešenje o obezbeđenju i koji na dan 1. maja 2016. godine još vode izvršni postupak ili postupak obezbeđenja dužni da se u roku od 1. maja 2016. godine do 1. jula 2016. godine izjasne o tome da li su voljni da izvršenje sprovede sud ili javni izvršitelj (stav 1.) i da ako se ne izjasne u roku, izvršni postupak se obustavlja (stav 2 .).

Odredbama člana 74. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11, 109/13 – Odluka US, 55/14 i 139/14) bilo je propisano: da stranka i učesnik mogu podneskom zahtevati od suda, odnosno izvršitelja da otklone nepravilnosti učinjene u toku i povodom sprovođenja izvršenja (stav 1.); da će se stranka ili učesnik u postupku obratiti nadležnom sudu ako izvršitelj ne postupi po zahtevu iz stava 1. ovog člana u roku od pet radnih dana, i da zahtev za otklanjanje nepravilnosti ne zadržava sprovođenje izvršenja (stav 2.); da će, kada je podnet zahtev iz stava 2. ovog člana, izvršitelj nadležnom sudu dostaviti original spisa predmeta i sprovođenje izvršenja nastaviti na osnovu kopije tih spisa (stav 3.); da će sud, ako nađe da je zahtev iz stava 1. ovog člana osnovan, rešenjem utvrditi, a ako je to moguće otkloniti, odnosno naložiti otklanjanje nepravilnosti nastalih odlukama i radnjama sudskog izvršitelja ili izvršitelja (stav 5.).

5. Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud naglašava da je pravilnu primenu merodavnog prava nadležan da ceni instancioni (viši) sud u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog i/ili procesnog prava bila očigl edno proizvoljna, odnosno arbitrerna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od konkretnog slučaja i utemeljenosti iznetih ustavnopravnih razloga, nadležan da ceni povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i sa stanovišta primene materijalnog , odnosno procesnog prava. Kao što zadatak Ustavnog suda nije da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, to i prema stanovištu Evropskog suda za ljudska prava, nije njegov zadatak da prilikom ocene povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda donosi odluku umesto domaćih sudova , koji su u najboljoj poziciji da ocene prezentovane dokaze, ustanove činjenično stanje i tumače domaće pravo, te da, u principu, taj sud neće intervenisati, osim ukoliko su odluke domaćih sudova arbitrerne ili očigledno neosnovane (vidi presudu Khamidov protiv Rusije, od 15. novembra 2007. godine, broj predstavke 72118/01, stav 170.).

Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe osporio rešenje Drugog osnovnog suda u Beogradu IPV(I). 344/17/1 od 14. marta 2018. godine , a kojim je, između ostalog, pravnosnažno delimično usvojen zahtev za otklanjanje nepravilnosti izvršnog poverioca, te je stavljeno van snage rešenje o obustavi izvršnog postupka u delu u kojem je konstatovano da se ukidaju sprovedene izvršne radnje , a protiv kog rešenja prethodno nije izjavljena žalba.

Ustavni sud najpre ukazuje da je, na sednici odražanoj 26. decembra 2019 . godine, doneo Odluku Už-3398/2017, kojom je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu M . G . izjavljenu protiv rešenja Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji Ipv(I) . 32/17 od 8. marta 2017. godine. U navedenoj Odluci Ustavni sud je utvrdio da je ustavnopravno prihvatljiv pravni zaključak izvršnog suda koji je pravnosnažno odbacio zahtev za otklanjanje nepravilnosti podnositeljke podnet protiv rešenja o obustavi izvršnog postupka, a protiv kog akta prethodno nije izjavljena žalba.

Ustavni sud i ovom prilikom podseća na već ustaljenu praksu u vezi sa zahtevom za otklanjanje nepravilnosti da je navedeni zahtev, kao specifično pravno sredstvo u izvršnom postupku, postao univerzalni supstitut žalbe. Zamišljen kao mogućnost da se ospori (pobija) faktička radnja suda ili izvršitelja, postao je jedini zakonom dozvoljeni način na koji izvršni dužnik i izvršni poverilac, ali i drugi učesnici u postupku, mogu da izraze svoje protivljenje načinom na koji se odvija izvršni postupak. Njime se u sudskoj praksi pobijaju rešenja i zaključci suda, kao i zaključci izvršitelja i faktičke izvršne radnje koje preduzimaju kako sud tako i izvršitelj, pri čemu sud u formi rešenja odlučuje o zahtevu za otklanjanje nepravilnosti, shodno članu 74. stav 5. ZIO iz 2011. godine (videti Odluku Ustavnog suda Už-1777/2013 od 17. decembra 2015. godine, objavljena na internet sajtu Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

U konkretnom slučaju, izvršni poverilac je podneo zahtev za otklanjanje nepravilnosti nakon pravnosnažno g okončanja izvršnog postupka – obustavom postupka. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje na to da Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 20 11. godine nije propisao poseban rok u kojem se može podneti zahtev za otklanjanje nepravilnost i, ali da je u članu 74. stav 1. Zakona propisano da se podneskom može zahtevati od suda, odnosno izvršitelja da otklone nepravilnosti učinjene u toku i povodom sprovođenja izvršenja. Dakle, Z akonom nije data mogućnost da se zahtev podnese nakon okončanja izvršnog postupka, a što može biti obustavom ili zaključenjem, u smislu člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine. Pored navedenog, Ustavni sud konstatuje da svaka procesna radnja preduzeta u izvršnom postupku proizvodi svoje zakonsko pravno dejstvo do pravnosnažnog okončanja izvršnog postupka. U suprotnom, meritorno odlučivanje o zahtevu za otklanjanje nepravilnosti nakon pravnosnažnog okončanja izvršnog postupka značilo bi da se zahtevu suštinski daje dejstvo jednog vanrednog pravnog sredstva, a što je isključeno u izvršnom postupku.

Primenjujući napred navedeno na konkretni slučaj i osporeno rešenje , Ustavni sud ocenjuje da je ustavnopravno neprihvaljivo postupanje izvršnog sud a koji je odlučio o zahtevu za otklanjanje nepravilnosti nakon pravnosnažnog okončanja izvršnog postupka i koji je , odlučujući o zahtevu, stavio van snage rešenje o obustavi izvršnog postupka u delu u kojem je konstatovano da se ukidaju sprovedene izvršne radnje

Zatim, razlog zbog čega je zahtev za otklanjanje nepravilnosti u pra ksi redovnog suda i Ustavnog suda postao univerzalni supstitut žalbe, a i više od toga, i zbog čega je Ustavni sud u svojim odlukama zahtevu za otklanjanje nepravlnost i dao pravno dejstvo izvan njegovih zakonskih okvira , jeste restriktivni odnos Zakona o izvršnju i obezbeđenju iz 2011. godine prema redovnom pravnom sredstvu u izvršnom postupku. Stoga, ukoliko je stranci ili učesniku u izvršnom postupku u skladu sa zakonom dato pravo da određenu odluku ili radnju pobija prigovorom ili žalbom, kao u konkretnom slučaju, a koja pravna sredstva su delotvorna pravna sredstva u izvršnom postupku, onda su oni dužni da koriste dato zakonsko pravo u cilju zaštite svojih subjektivnih građanskih prava i pravnih interesa. U konkretnom slučaju, izvršni poverilac je imao pravo da protiv prvostepenog rešenja o obustavi izvršnog postupka izja vi žalbu, a što on nije učinio , već je nakon isteka zakonskog roka za izjavljivanje navedenog pravnog sredstva podneo za htev za otklanjanje nepravilnosti. Meritorno odlučivanje o zahtevu za otklanjanje nepravilnosti u ta kvoj procesnoj situaciji znači „konvalidaciju“ procesnog propusta stranke , koja nije izjavi la žalbu, što je u suprotnosti za zakonskim ciljem zbog koga je uveden predmetni zahtev, a što je još bitnije, u suprotnosti je sa njegovim ciljem koji je definisan u praksi redovnog suda i u praksi Ustavnog suda. U takvoj situaciji otpada razlog zbog čega je zahtevu za otklanjanje nepravilnosti u praksi dato pravno dejstvo izvan zakonskih granica . Meritorno odlučivanje o zahtevu u konkretnom slučaju dovelo je do stavljanja van snage rešenja o obustavi izvršnog postupka u delu u kojem je konstatovano da se u kidaju sprovedene izvršne radnje, bez zakonskog, ali i ustavnog osnova, što je bilo na štetu podnosioca ustavne žalbe (suštinski rešenje o obustavi postupka u takvoj situaciji ima samo deklarativno dejstvo) .

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu IPV(I). 344/17 /1 od 14. marta 2018. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede ustavnog prava mogu otkloniti poništajem rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu IPV(I). 344/17/1 od 14. marta 2018. godine i određivanjem da taj sud ponovo odluči o prigovoru podnosioca ustavne žalbe izjavljenom protiv rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu I. 25903/10 od 10. oktobra 2017. godine , pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Kako je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenj i odredio otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, to nije posebno razm atrao istaknute povrede prava iz člana 58. stav 1. Ustava.

8. S obzirom na to da je Ustavni sud meritorno odlučio o ustavnoj žalbi, to je predlog podnosilaca ustavne žalbe za odlaganje izvršenja rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu IPV(I). 344/17/1 od 14. marta 2018. godine odbacio, u skladu sa odredbama člana 56. stav 3. i člana 86. Zakona o Ustavnom sudu, i rešio kao u tački 3. izreke.

9. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 3) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Usvajanje ustavne žalbe zbog nezakonitog postupanja izvršnog suda

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti