Povreda prava na pravično suđenje zbog nepozivanja na sednicu žalbenog veća

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđuje povredu prava na pravično suđenje i poništava drugostepenu presudu. Drugostepeni sud je propustio da obavesti okrivljenog i njegovog branioca o sednici veća, iako su to izričito zahtevali, što predstavlja povredu procesnih prava i čini postupak nepravičnim.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6014/2019
18.11.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Jovan Ćirić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. L . iz Subotice , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. novembra 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. L . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Subotici Kž1. 44/19 od 17. aprila 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe poveđeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Višeg suda u Subotici Kž1. 44/19 od 17. aprila 2019. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi branioca okrivljenog D. L . izjavljenoj protiv presud e Osnovnog suda u Subotici K. 684/18 od 13. februara 201 9. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. L . iz Subotice podneo je Ustavnom sudu, 7. juna 201 9. godine, preko punomoćnika S. P , advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv presude označene u izreci , zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava presuda kojom je podnosilac ustavne žalbe pravnosnažno oglašen krivim zbog učinjenog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od osam meseci.

U ustavnoj žalbi navedeno je da je branilac podnosioca ustavne žalbe u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude postavio zahtev da bude obavešten o danu održavanja sednice drugostepenog veća u smislu člana 447. stav 2. Zakonika o krivčnom postupku , te kako ni okrivljeni ni branilac nisu bili pozvani na sednicu veća, sud je uskratio okrivljenom pravo da učestvuje u sednici, da iznosi svoje navode i daje potrebna objašnjenja za svoje stavove iz žalbe , kao i da predloži da se radi dopune izveštaj sudije izvestioca pročitaju pojedini dokazi. U ustavnoj žalbi je navedeno da je uskraćivanjem prava da prisustvuje sednici drugostepenog veća, koje je izričito garantovano odredbama Zakonika o krivičnom postupku, došlo do povrede prava na pravično suđenje i celokupan postupak koji se vodio protiv njega učinio nepravičnim.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu prava na pravično suđenje i poništi osporen u presudu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz navoda ustavne žalbe i priložene dokumentacij e, te uvidom u odgovor Višeg suda u Subotici Su. VIII-43 broj 2/21 od 9. septembra 20 21. godine utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Presudom Osnovnog suda u Subotici K. 684/18 od 13. februara 2019. godine podnosilac ustavne žalbe je oglašen krivim zbog učinjenog krivičnog dela nasilničko ponašnje iz člana 344. stav 2. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od osam meseci.

Protiv prvostepene presude branilac okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavio je žalbu 19. marta 2019. godine zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji, te je nakon obrazloženja žalbenih razloga, istaknut zahtev da okrivljeni i njegov branilac budu obavešteni o sednici drugostepenog veća na osnovu člana 447. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku.

Osporenom presudom Višeg suda u Subotici Kž1. 44/19 od 17. aprila 2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe i potvrđena presuda Osnovnog suda u Subotici K. 684/18 od 13. februara 2019. godine.

U obrazloženju osporene presude navedeno je da je sud u sednici veća razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanom presudom koju je ispitao na osnovu člana 451. Zakonika o krivčnom posupku, pa je nakon ocene navoda izjavljenih u žalbi i predloga Višeg javnog tužilaštva u Subotici u podnesku Ktž. 50/19 od 8. aprila 2019. godine našao da su izjavljene žalbe neosnovane.

U odgovoru Višeg suda u Subotici Su.VIII-43 broj 2/21 od 9. septembra 2021. godine, između ostalog, navedeno je da su prema podacima iz zapisnika o sednici veća sačinjenog u Višem sudu u Subotici Kž1. 44/19 od 17. aprila 2019. godine, sednici veća prisustvoval i sudije, predsednik i članovi veća i sudijski pomoćnik, u svojstvu zapisničara.

Iz odgovora Višeg suda u Subotici Su.VIII-43 broj 2/21 od 9. septembra 2021. godine i dostavljenih dokaza proizlazi da je podnosilac ustavne žalbe osporenu drugostepenu presudu primio 9. maja 2019. godine, a njegov branilac S. P, advok at iz Beograda, osporenu drugostepenu presudu je primio 14. maja 2019. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Z akonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14, 35/19, 27/21 - Odluka US i 62/21 - Odluka US), (u daljem tekstu: ZKP) propisano je da će se o sednici veća obavesti ti onaj optuženi ili njegov branilac, oštećeni kao tužilac, privatni tužilac ili njihov punomoćnik koji je u roku predviđenom za žalbu ili odgovoru na žalbu, zahtevao da bude obavešten o sednici ili je predložio održavanje pretresa pred drugostepenim sudom (član 447. stav 2.); da k ad drugostepeni sud odlučuje o žalbi protiv presude kojom je izrečena kazna zatvora, o sednici veća obavestiće se stranke i branilac u smislu člana 447. stav 2. ovog zakonika, a u ostalim slučajevima, samo ako predsednik veća ili veće nađe da bi prisustvo stranaka bilo korisno za razjašnjenje stvari (član 511. stav 1.) .

5. Ustavni sud je iz navoda ustavne žalbe utvrdio da podnosilac povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava zasniva na tvrdnji da je uskraćivanjem pozivanja okrivljenog i njegovog branioca na sednicu drugostepenog veća, uprkos izričitoj zakonskoj odredbi člana 511. stav 1. ZKP, podnosiocu ustavne žalbe onemogućeno da ravnopravno učestvuje u redovnom žalbenom postupku.

Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe o istaknutoj povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud najpre konstatuje da odlučujući o ustavnoj žalbi nije nadležan da ispituje zakonitost odluka redovnih sudova i vrši ocenu utvrđenih činjenica i izvedenih dokaza u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi i dokaza uz nju, kao i sadržine osporene sudske odluke, ne proizlazi da je sud proizvoljno cenio izvedene dokaze ili arbitrerno primenio merodavno pravo , na štetu podnosioca ustavne žalbe.

U konkretnom slučaju, iz prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti proizlazi da Viši sud u Subotici u predmetu Kž1. 44/19 nije obavestio o sednici drugostepenog veća okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, niti njegovog branioca, koja je održana 17. aprila 2019. godine, na kojoj su predsednik i članovi veća u prisustvu sudijskog p omoćnika u svojstvu zapisničara odlučiva li o žalbi branioca podnosioca ustavne žalbe protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Subotici K. 648/18 od 13. februara 2019. godine, kojom je podnosilac ustavne žalbe osuđen na kaznu zatvora u efektivnom trajanju, iako je branilac podnosioca ustavne žalbe u blagovremeno izjavljenoj žalbi protiv prvostepene presude zahtevao da on i okrivljeni budu obavešteni o sednici drugostepenog veća .

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da iz citiranih odredbi ZKP proizlazi da je u konkretnoj procesnoj situaciji postojala obaveza drugostepenog suda da o sednici veća na kojoj se odlučuje o žalbi okrivljenog protiv prvostepene presude, budu obaveštene stranke i branilac okrivljenog, Ustavni sud je ocenio da su osnovani navodi ustavne žalbe o proizvoljnoj primeni procesnog prava na štetu podnosioca ustavne žalbe, čime je Viši sud u Subotici, donošenjem osporene presude, uskratio podnosiocu ustavne žalbe pravo na pravično suđenje, garantovano odredbom člana 32. stav 1. Ustava .

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke .

6. Imajući u vidu prirodu utvrđene povrede prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, našao da se štetne posledice ove povrede Ustavom zajemčenog prava mogu otkloniti jedino poništavanjem presude Višeg suda u Subotici Kž1. 44/19 od 17. aprila 2019. godine i određivanjem da se u ponovno m postupku donese nova odluka o žalbi branioca okrivlje nog protiv presude Osnovnog suda u Subotici K. 648/18 od 13. februara 201 9. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje zbog nepozivanja na sednicu žalbenog veća

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti