Ustavni sud utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu koji je trajao četiri godine pred Upravnim sudom. Podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, dok je ostatak žalbe odbačen.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6016/2019
24.11.2022.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. S . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. novembra 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. S . i utvrđuje da je u upravnom sporu koji je vođen pred Upravnim sudom u predmetu U. 5387/15 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo S. S . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. S . iz Beograda podnela je Ustavnom sudu, 7. juna 2019. godine, preko punomoćnika S. M, advokata iz Beograda , ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 5387/15 od 15. marta 2019. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije , kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u upravnom sporu koji je vođen pred Upravnim sudom u predmetu U. 5387/15.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno da je postupak vođen pred Upravnim sudom u predmetu U. 5387/15 trajao četiri godine.

Ustavnom žalbom je traženo da Ustavni sud utvrdi povredu označenih prava, poništi osporeni akt i utvrdi pravo podnositeljke na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije , ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena dru ga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u osporeni akt i priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Sekretarijata za imovinske i pravne poslove gradske uprave grada Beograda – Sektor za drugostepeni upravni postupak XXXI-05 broj 351.1-297/2014 od 23. februara 2015. godine odbijena je žalba podnositeljke ustavne žalbe izjavljena protiv rešenja Odeljenja za građevinske i komunalne poslove gradske opštine Čukarica broj III-02 broj 351-464/2014 od 13. oktobra 2014. godine. Predmetnim rešenjem prvostepenog organa odbijen je kao neosnovan predlog podnositeljke ustavne žalbe, Z.M, M.G. i B.J. za ponavljanje postupka okončanog pravnosnažnim rešenjem o odobrenju za izgradnju kojim je taj organ odobrio S.Č. i N.Č. rekonstrukciju krovne terase stambenog objekta i adaptaciju novonastalog prostora u stan.

Podnositeljka ustavne žalbe je 3. aprila 2015. godine podnela tužbu Upravnom sudu, tražeći poništavanje navedenog konačnog upravnog akta.

Osporenom presudom Upravnog suda U. 5387/15 od 15. marta 2019. godine odbijena je kao neosnovana tužba podnositeljke ustavne žalbe.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se, između ostalog, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Članom 2. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano je da u upravnom sporu sud odlučuje na osnovu zakona i u razumnom roku, na podlozi činjenica utvrđenih na usmenoj javnoj raspravi.

5. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da joj je nedelotvornim postupanjem Upravnog suda u predmetu U. 5387/15 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Ocenjujući ove navode ustavne žalbe sa stanovišta označenog prava, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni upravni spor započeo 3. aprila 2015. godine, podnošenjem tužbe podnositeljke ustavne žalbe i okončan donošenjem osporene presude Upravnog suda U. 5387/15 od 15. marta 2019. godine, što samo po sebi ukazuje na to da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa i suda koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Po oceni Ustavnog suda, u predmetnom upravnom sporu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja.

Ocenjujući postupanje Upravnog suda u konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da je taj sud nakon nepune četiri godine odlučio o tužbi podnositeljke ustavne žalbe, što se ne može smatrati efikasnim postupanjem, posebno stoga što u upravnom sporu nisu utvrđivane nove činjenice, ni izvođeni novi dokazi, već je odluka doneta na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog u upravnom postupku.

Ispitujući značaj predmeta postupka za podnositeljku ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da je on a ima la pravni interes da nadležni sud u razumnom roku oceni zakonitost odlučivanja o njenom predlogu za ponavljanje postupka okončanog izdavanjem dozvole drugom licu za adaptaciju zajedničkog dela zgrade u stan.

Ustavni sud je ocenio da podnositeljka ustavne žalbe svojim radnjama nije doprine la trajanju predmetnog upravnog spora.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu koji je vođen pred Upravnim sudom u predmetu U. 5387/15 , odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu i našao da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka pretrpela. Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije, od 9. januara 2018. godine ( predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16) i više drugih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, te je uskladio svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda.

7. Ustavnom žalbom je, takođe osporena presuda Upravnog suda U. 5387/15 od 15. marta 2019. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje.

Iz navedene odredbe člana 170. Ustava proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta ili radnje kojima je odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, pošto samo takvim aktom ili radnjom podnosiocu može biti povređeno ili uskraćeno neko od Ustavom zajemčenih prava i sloboda.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da pojedinačnim aktom koji je osporen ustavnom žalbom nije odlučivano o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe, već samo o zakonitosti rešenja kojim je ocenjena ispunjenost zakonom propisani h uslov a za ponavljanje prav nosnažno okončanog postup ka, to je Ustavni sud ocenio da se osporeni akt, rationae materiae, ne može dovesti u vezu sa povredom prava na p ravično suđenje.

U ustavnoj žalbi se povreda prava na jednaku zaštitu prava obrazlaže time da je Upravni sud u osporenom aktu izneo zaključak suprotan stavu Vrhovnog suda Srbije o učešću vlasnika stanova u postupku izdavanja građevinske dozvole za adaptaciju zajedničkih delova zgrade. S obzirom na to da u postupku koji je okončan osporenim aktom predlog za ponavljanje postupka nije odbačen, već je o njemu meritorno odlučeno tako što je odbijen kao neosnovan, Ustavni sud nalazi da izneto stanovište Upravnog suda u vezi sa aktivnom legitimacijom vlasnika stanova nije imalo uticaja na zaštitu prava podnositeljke.

Ustavni sud je, stoga, u preostalom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu), jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Na osnovu svega izloženog i odredaba 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Ustavni sud utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti