Odluka Ustavnog suda o pravu na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao nepunih osam godina, ali uz značajan prekid i doprinos same stranke dužini trajanja. Žalba se u preostalom delu odbacuje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6018/2011
24.12.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. D. iz A, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. decembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba D. D. zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu P. 1652/10, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. D. iz A. podneo je 28. novembra 2011. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu P. 1652/10.

U ustavnoj žalbi je, pored detaljnog izlaganja toka postupka, navedeno da je zloupotrebom procesnih prava od strane tuženog i odugovlačenjem postupka podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, a time je nastupila i povreda prava na imovinu. Podnosilac je predložio da Ustavni sud usvoji žalbu i istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u spise predmeta Privrednog suda u Kraljevu P. 1652/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

M. D. iz A. podneo je 7. novembra 2003. godine Opštinskom sudu u Aleksandrovcu tužbu protiv tuženog „Vino župa“ AD iz Aleksandrovca, kojom je tražio da se obaveže tuženi da mu u postupku privatizacije prizna radni staž od 32 godine i na osnovu toga izda novu upisnicu.

Opštinski sud u Aleksandrovcu se rešenjem P1. 231/03 od 26. novembra 2003. godine oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i odbacio tužbu tužioca.

Postupajući po žalbi tužioca, Okružni sud u Kruševcu je rešenjem Gž1. 633/04 od 15. aprila 2004. godine ukinuo rešenje Opštinskog suda u Aleksandrovcu P1. 231/03 od 26. novembra 2003. godine i predmet vratio tom sudu na ponovno postupanje.

Rešenjem Opštinskog suda u Aleksandrovcu P1. 104/04 od 29. septembra 2004. godine taj sud se oglasio stvarno nenadležnim i predmet ustupio Trgovinskom sudu u Kraljevu kao stvarno i mesno nadležnom sudu.

Trgovinski sud je rešenjem P. 116/05 od 25. aprila 2005. godine utvrdio da se tužba smatra povučenom, imajući u vidu da na ročište nije pristupio uredno pozvani tužilac.

Tužilac se 9. maja 2005. godine podneskom obratio Trgovinskom sudu. Sud je podnesak tretirao kao predlog za povraćaj u pređašnje stanje. Na ročištu održanom 14. septembra 2005. godine, sud je dozvolio povraćaj u pređašnje stanje, a tužilac je preinačio tužbu i istakao zahtev za naknadu štete u visini vrednosti nepriznatih akcija.

Presudom Trgovinskog suda P. 746/05 od 14. septembra 2005. godine odbijen je tuženi zahtev tužioca. Protiv navedene presude tužilac je izjavio žalbu.

Viši trgovinski sud je rešenjem Pž. 13728/05 od 25. decembra 2006. godine ukinuo ožalbenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Trgovinski sud je rešenjem P. 132/07 od 3. oktobra 2007. godine utvrdio da se tužba smatra povučenom, s obzirom na to da tužilac nije pristupio na ročište. Protiv navedenog rešenja tužilac je izjavio žalbu.

Viši trgovinski sud je rešenjem Pž. 8922/07 od 28. decembra 2007. godine ukinuo rešenje Trgovinskog suda P. 132/07 od 3. oktobra 2007. godine i predmet vratio na ponovni postupak.

Rešenjem Trgovinskog suda P. 79/08 od 31. januara 2008. godine prekinut je parnični postupak zbog smrti tužioca i određeno da će postupak biti nastavljen kad naslednik tužioca preuzme isti.

Naslednik pok. tužioca D. D, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 27. aprila 2010. godine predlog za nastavak postupka. Postupak je nastavljen pred Privrednim sudom u Kraljevu 2. juna iste godine.

S obzirom na to da tužilac nije pristupio na ročište zakazano za 19. juli 2010. godine, Privredni sud u Kraljevu je rešenjem P. 1067/10 utvrdio da je tužilac povukao tužbu, jer nije pristupio na ročište. Rešenjem Privrednog suda P. 1067/10 od 20. decembra 2010. godine usvojen je predlog tužioca za povraćaj u pređašnje stanje.

Privredni sud je presudom P. 1652/10 od 23. februara 2011. godine odbio tužbeni zahtev tužioca.

Privredni apelacioni sud je presudom Pž. 3662/11 od 30. septembra 2011. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio presudu Privrednog suda P. 1652/10 od 23. februara 2011. godine.

4. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj postupak pokrenut 7. novembra 2003. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Aleksandrovcu i pravnosnažno okončan donošenjem presude Privrednog Apelacionog suda Pž. 3662/11 od 30. septembra 2011. godine, trajao manje od sedam godina i jedanaest meseci, s tim što je u periodu od 31. januara 2008. godine do 2. juna 2010. godine bio u prekidu.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se dosadašnje trajanje postupka može smatrati razumnim ili ne, uzme u obzir celokupan period od podnošenja tužbe, pa do okončanja postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da navedeno trajanje postupka može da ukazuje na činjenicu da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, a ti činioci su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca.

Po oceni Ustavnog suda, nadležni sudovi su u osporenom parničnom postupku postupali efikasno, imajući u vidu da su tokom trajanja postupka donete dve prvostepene i dve drugostepene odluke. Takođe, Ustavni sud je imao u vidu da je postupak bio u prekidu zbog smrti tužioca u periodu od skoro dve godine i četiri meseca, što se ne može staviti na teret nadležnim sudovima.

Ustavni sud je ocenio da je ovaj spor bio od značaja za podnosioca ustavne žalbe, kao pravnog sledbenika pok. tužioca, s obzirom da je tužbenim zahtevom tražena naknada štete. Međutim, ispitujući postupanje podnosioca ustavne žalbe i njegovog pravnog prethodnika, Ustavni sud nalazi da su oni doprineli dugom trajanju postupka. Naime, čak tri puta su nadležni sudovi donosili rešenje da se tužba smatra povučenom, zbog nepristupanja tužioca na ročište.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud nalazi da podnosiocu ustavne žalbe u parničnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu P. 1652/10 nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu u tom delu odbio kao neosnovanu, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US).

5. U vezi navoda podnosioca da su mu u osporenom parničnom postupku povređen a prav a na pravično suđenje i na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da formalno pozivanje na povredu ustavnih prava, samo po sebi, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da se podnosilac samo formalno poziva na povredu označenih ustavnog prava, a da pritom ne navodi nijedan razlog na kome zasniva svoje tvrdnje. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 8 9. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, brroj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Odluka Ustavnog suda o pravu na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti