Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog neadekvatne naknade

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje. Dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 300 evra zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku ocenjen je kao neadekvatan i nedovoljan.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6018/2018
03.06.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M . B, S . B, S . R, A . Z, Lj . M, J . G , M. Z, I . I, E . A, S . K, G . B , D . B, B . K , Lj. P , M . R , D . Ć , C . H , Č. G , I . M , S. P, A . P . K , M . M , R . V . i N . J , svih iz Prijepolja, M . D . iz R . kod Prijepolja, M . C . i V . G, obe iz S . kod Prijepolja, Dž . V . iz O . kod Prijepolja, S . Z . iz B . kod Prijepolja, B . D . i M . A, obe iz V . kod Prijepolja, Š . K . iz H . kod Prijepolja, M . Ć . i R. Z, obojice iz I . kod Prijepolja, S. M . iz I. kod Prijepolja, K . Dž . i Z . D, oboje iz Z . kod Prijepolja, S. T . iz P. kod Nove Varoš i, N . J, G . V . i D. V, svih iz A . kod Prijepolja i M . P . i S . P, oboje iz G . kod Prijepolja , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. juna 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. B, S . B, S . R, A . Z, Lj . M, J . G, M. Z, I . I, E . A, S . K, G . B , D. B, B . K, Lj . P, M . R, D . Ć , C . H, Č . G, I . M, S . P, A . P . K, M . M, R . V, N . J , M. D, M . C, V . G, Dž . V, S . Z, B . D, M . A, Š . K, M . Ć, R . Z, S . M, K . Dž, Z . D, S . T, N . J, G . V, D . V, M . P . i S. P . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Užicu Gžrr. 17/18 od 27 . marta 2018. godine podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Užicu Gžrr. 17/18 od 27. marta 2018. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocima ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Prijepolju u predmetu I. 56/07 (ranije predmet Opštinskog suda u Prijepolju) i stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Užicu u predmetu St. 58/10 . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. B . iz Prijepolja i drug a lica navedena u uvodu i izreci ove odluke podneli su Ustavnom sudu, 17. maja 2018. godine, preko punomoćnika R . P, advokata iz Prijepolja, ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Užicu Gžrr. 17/18 od 27 . marta 2018. godine, zbog povrede načela iz čl. 4. i 21. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na naknadu štete, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 35. stav 2, člana 36. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava.

Ustavnom žalbom se osporava pravnosnažna presuda doneta u parničnom postupku vođenom po tužbi podnosilaca za isplatu novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, a koja je protiv Republike Srbije podneta u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15). Osporenom presudom potvrđena je presuda Osnovnog suda u Prijepolju Prr1. 391/17 od 12. decembra 2017. godine, kojom je delimično usvojen tužbeni zahtev tužilaca, te je obavezana tužena da tužiocima na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Prijepolju I. 56/07 (ranije predmet Opštinskog suda u Prijepolju) isplati po 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti, dok je tužbeni zahtev tužilaca da im se isplati još po 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti preko dosuđenog iznosa, odbijen kao neosnovan.

Podnosioci su u ustavnoj žalbi, pored ostalog, naveli: da su bili zaposleni u DP „I.“ Prijepolje i da im nisu isplaćena potraživanja iz radnog odnosa u izvršnom postupku protiv poslodavca, kao izvršnog dužnika; da su im rešenjima Osnovnog suda u Prijepolju, koje su dostavili uz ustavnu žalbu, utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Prijepolju I. 56/07 (ranije predmet Opštinskog suda u Prijepolju); da su na osnovu tih rešenja podneli tužbu protiv Republike Srbije radi novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu; da su im dosuđivanjem „nerazumno niskog obeštećenja“, koje je suprotno i praksi Evropskog suda za ljudska prava, povređena navedena ustavna prava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Razmatrajući ustavnu žalbe podnosilaca, Ustavni sud konstatuje da se njihovi navodi o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava zasnivaju na tome da je visina novčanog obeštećenja koja im je dosuđena osporenom presudom Višeg suda u Užicu Gžrr. 17/18 od 27. marta 2018. godine, zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i priloženu dokumentaciju, utvrdio da se podnosioci ustavne žalbe nalaze u bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao podnosioci ustavne žalbe u predmetu Už-7309/2018, a u kome je Ustavni sud doneo odluku 17. decembra 2020. godine. Polazeći od navedenog, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u navedenoj Odluci, a koji se primenjuju u konkretnom slučaju .

Ustavni sud nalazi da su u konkretnom slučaju od značaja stavovi Evropskog suda za ljudska prava izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine).

Naime, Evropski sud se u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je, na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dosuđena od strane „redovnih“ sudova, zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor gubitka statusa „žrtve“ Evropski sud je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnositeljki predstavke, niži od iznosa koje Evropski sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud je odbacio predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, osporava presuda kojom je podnosiocima pravnosnažno dosuđeno novčano obeštećenje za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplate svoje pravnosnažno dosuđeno potraživanje iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika, koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda zajemčenog prava mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, u ovom ustavnosudskom predmetu ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, na sednici održanoj 4. juna 2020. godine, doneo Odluku Už-277/2017 (objavljena na internet stranici Ustavnog suda www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavne žalbe M. K, D. M. i S.J. i utvrdio da je podnosiocima osporenim rešenjima, kojima im je, primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, dosuđena naknada na ime nematerijalne štete, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom odlukom podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a s obzirom na to da je podnosiocima ustavne žalbe povreda prava na suđenje u razumnom roku utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplate svoja pravnosnažno dosuđena potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće u društvenoj svojini, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima osporenom Višeg suda u Užicu Gžrr. 17/18 od 27. marta 2018. godine, kojom im je na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom rok u u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Prijepolju u predmetu I. 56/07 (ranije predmet Opštinskog suda u Prijepolju), prav nosnažno dosuđen iznos od po 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti, povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nije posebno cenio navode ustavne žalbe koji se odnose na povredu načela i prava iz čl. 4, 21, 35, 36. i 58. Ustava.

4. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud se, takođe, poziva na obrazloženje Odluke Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine.

Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnosiocima ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfkacijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku, najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava.

Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke, utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Užicu Gžrr. 17/18 od 27. marta 2018. godine, kao i za sve ostale iznose koji su podnosiocima ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Prijepolju u predmetu I. 56/07 (ranije predmet Opštinskog suda u Prijepolju) i stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Užicu u predmetu St. 58/10 . Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Saglasno svemu iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog neadekvatne naknade

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti