Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje policijskom službeniku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, poništava presudu Vrhovnog suda i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Vrhovni sud je proizvoljno primenio pravo jer nije utvrdio da li je uvećanje koeficijenta plate obuhvatalo naknadu za prekovremeni i noćni rad.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6018/2024
26.12.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi F. H. iz Bijelog Polja, Crna Gora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. decembra 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba F. H. i utvrđuje da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodi pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 20431/13 (ranije predmet Prvog osnovnog suda u Beogradu).

2. Utvrđuje se pravo F. H. na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih rešenjem o izvršenju Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 20431/13 od 7. juna 2013. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. F. H. iz Bijelog Polja, Crna Gora, je 2. jula 2020. godine, preko punomoćnika V. D, advokata iz Beograda, na osnovu člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), podnela Prvom osnovnom sudu u Beogradu tužbu protiv Republike Srbije, radi naknade materijalne štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku.

Imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, te da je odredbom člana 16. stav 4. istog zakona propisano da se tužba za naknadu imovinske štete koja je podneta u vezi sa povredom prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom ili izvršnom postupku iz člana 1. ovog zakona po kojoj nije doneta prvostepena odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom, Prvi osnovni sud u Beogradu je dostavio ovaj predmet Ustavnom sudu na dalji postupak i odlučivanje.

Podnositeljka je u predmetnoj tužbi, koja se u smislu citiranih odredaba Zakona ima smatrati ustavnom žalbom (u daljem tekstu: ustavna žalba), istakla da joj je pravnosnažnom sudskom presudom utvrđeno potraživanje iz radnog odnosa prema AD „I.“ Beograd, te da je nakon toga pokrenula osporeni izvršni postupak radi namirenja potraživanja, ali da isto nije namireno. Iz tog razloga je podnela prigovor radi ubrzavanja postupka, koji je usvojen rešenjem Višeg suda u Beogradu.

Podnositeljka je tužbom zahtevala da joj bude dosuđena naknada materijalne štete u iznosima utvrđenih potraživanja koja nisu namirena u spornom izvršnom postupku. Takođe, podnositeljka je zahtevala naknadu troškova postupka.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i spise predmeta nadležnog suda, kao i podatke objavljene na internet stranici Agencije za privredne registre, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Presudom Osnovnog suda u Bijelom Polju P. 861/07 od 4. avgusta 2008. godine, koja je postala pravnosnažna 23. februara 2009. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, te je obavezana tužena AD „I.“ Beograd da joj isplati određene novčane iznose na ime potraživanja iz radnog odnosa.

Rešenjem o izvršenju Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 20431/13 od 7. juna 2013. godine usvojen je predlog ovde podnositeljke ustavne žalbe, te je određeno izvršenje radi naplate potraživanja podnositeljke utvrđenog presudom Osnovnog suda u Bijelom Polju P. 861/07 od 4. avgusta 2008. godine. Izvršni postupak je kasnije vođen pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu pod brojem I. 20431/13, ali potraživanje podnositeljke nije namireno.

Izvršnik dužnik - AD „I.“ Beograd poslovalo je do 27. juna 2017. godine kao preduzeće sa većinskim društvenim kapitalom, kada je zaključen ugovor o prodaji društvenog kapitala.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Ržg. 49/20 od 12. maja 2020. godine preinačeno je prvostepeno rešenje, tako što je utvrđeno da je ovde podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodi pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 20431/13.

Podnositeljka ustavne žalbe je 2. jula 2020. godine Prvom osnovnom sudu u Beogradu podnela tužbu protiv Republike Srbije, kojom je, pozivajući se na član 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku roku, tražila naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja koje nije naplatila u izvršnom postupku. Sud je po ovoj tužbi formirao predmet Prr1. 44/20 i 1. septembra 2020. godine doneo presudu na osnovu priznanja, kojom je, u stavu prvom izreke, usvojio tužbeni zahtev tužioca (ovde podnositeljke ustavne žalbe) i obavezao tuženu da joj „na ime novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos od 300 evra u dinarskoj protivvrednosti“, dok je u stavu drugom izreke odbio kao neosnovan u preostalom tužbeni zahtev „da se tužena obaveže da joj preko dosuđenog isplati još iznos do ukupno traženog iznosa od 1.064.223,30 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom“. Imajući u vidu da je prvostepeni sud odlučio o tužbenom zahtevu za novčano obeštećenje (naknadu nematerijalne štete) koji tužbom nije ni istaknut, Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem Gžrr. 255/23 od 21. decembra 2023. godine, postupajući po žalbi tužilje, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U ponovnom postupku predmet je dobio broj Prr1. 4/24, a Prvi osnovni sud u Beogradu je, imajući u vidu izmene i dopune Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, 26. aprila 2024. godine, dostavio ovaj predmet Ustavnom sudu.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Polazeći od stava Evropskog suda za ljudska prava o odgovronosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom, prema kome država ima obavezu da iz sopstvenih sredstava namiri potraživanje koje poverilac nije uspeo da naplati zbog nedelotvornog postupka namirenja, a koji stav u svojoj praksi primenjuje Ustavni sud, te imajući u vidu da je, u konkretnom slučaju, podnositeljki ustavne žalbe utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je pokrenula radi namirenja svog potraživanja iz radnog odnosa od dužnika koji je u vreme pravnosnažnog utvrđenja potraživanja bio preduzeće u većinskom društvenom vlasništvu, te da do stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, pred prvostepenim sudom nije doneta prvostepena presuda po njenoj tužbi za naknadu materijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, čime je uspostavljena nadležnost Ustavnog suda da odlučuje u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je ocenio da propust Trećeg osnovnog suda u Beogradu da obezbedi namirenje potraživanja podnositeljke u izvršnom postupku u predmetu I. 20431/13 predstavlja povredu prava podnositeljke na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu podnositeljke, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15, 10/23 i 92/23), odlučujući kao u tački 1. izreke.

5. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih rešenjem o izvršenju Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 20431/13 od 7. juna 2013. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova parničnog postupka koji je pred nadležnim sudom vođen do stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (a koji je nakon toga ustupljen na nadležnost Ustavnom sudu), Ustavni sud najpre ukazuje da je članom 3. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano da stranka ne plaća sudsku taksu u postupcima u kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, zbog čega svakako nema osnova za naknadu troškova po navedenom osnovu, t.j. sudske takse. Dalje, imajući u vidu da se tužba podnositeljke u smislu citiranih izmena Zakona smatra ustavnom žalbom, Ustavni sud je zahtev podnositeljke za naknadu troškova parničnog postupka, razmatrao u smislu odredaba o troškovima postupka pred Ustavnim sudom iz člana 6. Zakona o Ustavnom sudu.

Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, pri čemu u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.).

Ustavni sud ukazuje da je pred ovim sudom u toku veliki broj postupaka po ustupljenim predmetima - ustavnim žalbama podnosilaca sa zahtevima za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu zbog kašnjenja u naplati potraživanja prema preduzećima sa većinskim državnim/društvenim vlasništvom, a koji se nalaze u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji. Budući da Ustavni sud u ovim postupcima prioritetno postupa, te da je usvojenim izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i ovom Odlukom Ustavnog suda obezbeđena delotvorna zaštita prava podnositeljke ustavne žalbe, koja će u skladu sa poštovanjem principa supsidijarnosti, kao i praksom Evropskog suda za ljudska prava, traženu zaštitu prava brže ostvariti u okvirima nacionalnog pravnog sistema, Ustavni sud ocenjuje da nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom na ime zastupanja od strane advokata, budući da ti troškovi nisu bili opravdani, niti nužni. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stv 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje policijskom službeniku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti