Dozvoljenost revizije u privrednim sporovima prema prelaznim odredbama zakona

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu, nalazeći da nije povređeno pravo na pravično suđenje. Vrhovni sud Srbije je pravilno odlučio o reviziji, primenom ranije važećeg Zakona o parničnom postupku u pogledu cenzusa, shodno prelaznim odredbama novog zakona.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi D.o.o. Jugen TTT Petrol iz Šapca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. jula 2010. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba D.o.o. Jugen TTT Petrol izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Prev. 405/07 od 12. februara 2008. godine zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. D.o.o. Jugen TTT Petrol iz Šapca je, preko punomoćnika Slobodana Todorovića, advokata iz Beograda, 4. juna 2008. godine izjavilo ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije Prev. 405/07 od 12. februara 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje garantovanog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava i povrede načela vladavine prava iz člana 3. Ustava.

Podnosilac navodi da je Vrhovni sud Srbije osporenom presudom odlučivao o reviziji tužene Republike Srbije koja je, po mišljenju podnosioca, trebalo da bude odbačena kao nedozvoljena, jer pobijani deo drugostepene presude nije prelazio 2.500.000,00 dinara, a što je zakonski cenzus za dozvoljenost revizije u privrednim sporovima.

Podnosilac smatra da je odlučivanjem o nedopuštenoj reviziji tužene Republike Srbije, Vrhovni sud Srbije povredio pravo na pravično suđenje podnosioca, i to naročito „ravnopravnost stranaka u postupku“ i „pravo na jednakost pred zakonom i sudom“. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporenu presudu.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporenu presudu Vrhovnog suda Srbije Prev. 405/07 od 12. februara 2008. godine i drugu dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilac D.o.o. Jugen TTT Petrol (ovde podnosilac ustavne žalbe) je tužbom podnetom Trgovinskom sudu u Beogradu tokom 2003. godine tražio da se obaveže tužena Republika Srbija da mu isplati na ime naknade izgubljene dobiti iznos od 4.123.000,00 dinara. Na ročištu održanom 22. oktobra 2004. godine tužilac je precizirao tužbeni zahtev na iznos od 2.259.178,32 dinara, sa kamatom počev od 31. avgusta 2002. godine, a u skladu sa nalazom i mišljenjem veštaka od 26. jula 2004. godine.

Presudom Trgovinskog suda u Beogradu P. 964/03 od 22. oktobra 2004. godine obavezana je tužena da tužiocu plati iznos od 2.259.178,32 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26. jula 2004. godine do isplate.

Rešenjem Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž. 1373/05 od 16. maja 2005. godine usvojena je žalba tužene, ukinuta presuda Trgovinskog suda u Beogradu P 964/03 od 22. oktobra 2004. godine i predmet vraćen na ponovni postupak.

Presudom Trgovinskog suda u Beogradu P. 3444/05 od 7. septembra 2006. godine obavezana je tužena Republika Srbija da tužiocu plati iznos od 2.259.178,32 dinara, sa kamatom po stopi propisanoj Zakonom o visini stope zatezne kamate počev od 8. juna 2006. godine do isplate, u roku od 8 dana od dana prijema prepisa presude (stav I izreke). Stavom II izreke presude odbačena je tužba u delu zahteva za kamatu počev od 31. avgusta 2002. godine do 26. jula 2004. godine na iznos glavnog duga od 2.259.178,32 dinara. Stavom III izreke presude odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužene u delu kamate na iznos od 2.259.178,32 dinara počev, od 26. jula 2004. godine do 8. juna 2006. godine. Stavom IV izreke presude obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 339.391,78 dinara, u roku od 8 dana od dana prijema prepisa presude.

Presudom Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž. 10170/06 od 24. maja 2007. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužene Republike Srbije i potvrđena presuda Trgovinskog suda u Beogradu P. 3444/05 od 7. septembra 2006. godine.

Tužena je 2. jula 2007. godine izjavila reviziju Vrhovnom sudu Srbije protiv navedene drugostepene presude, označivši kao vrednost predmeta spora 4.123.000,00 dinara.

Vrhovni sud Srbije je 12. februara 2008. godine doneo osporenu presudu Prev. 405/07 kojom je usvojio reviziju tužene Republike Srbije i preinačio presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž. 10170/06 od 24. maja 2007. godine i Trgovinskog suda u Beogradu P. 3444/05 od 7. septembra 2006. godine, tako što je odbio tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena Republika Srbija da tužiocu plati iznos od 2.259.178,32 dinara, sa kamatom po stopi propisanoj Zakonom o visini stope zatezne kamate počev od 8. juna 2006. godine i obavezao tužioca da tuženoj Republici Srbiji naknadi celokupne troškove parničnog postupka u iznosu od 266.100,00 dinara.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi utvrđeno je: da je vladavina prava osnovna pretpostavka Ustava, koja počiva na neotuđivim ljudskim pravima i da se ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu (član 3.); da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, te da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su odredbe Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je bio na snazi u vreme donošenja osporene presude Vrhovnog suda Srbije, a koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine. Ovim zakonom bilo je propisano da će se o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne odluke drugostepenog suda, u postupku koji je pokrenut pre početka primene ovog zakona, odlučivati po pravilima parničnog postupka koja su važila do stupanja na snagu ovog zakona (član 491. stav 4).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja predmetnog parničnog postuka, bilo je propisano da revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi 1.500.000 novih dinara (član 497. stav 1.)

5. Ustavom zajemčenim pravom na pravično suđenje u parničnom postupku se garantuje da će postupak biti vođen i okončan u razumnom roku od strane nadležnog, nezavisnog i nepristrasnog suda, obrazovanog na osnovu zakona, koji će javno raspraviti i odlučiti o pravima i obavezama svakog učesnika tog postupka.

Imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe i razloge o povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud ukazuje na svoj stav da u okviru utvrđivanja postojanja povrede prava na pravično suđenje, nije nadležan da preispituje zaključke i ocene redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja i primene procesnog i materijalnog prava. Zadatak Ustavnog suda je da ispita da li je postupku koji je prethodio ustavnosudskom, od strane redovnih sudova, eventualno došlo do povrede ili uskraćivanja Ustavom garantovanih prava i da li je primena procesnog i/ili materijalnog prava bila proizvoljna ili diskriminaciona, čime bi ukazala na očiglednu arbitrernost i nepravičnost u postupanju redovnih sudova, a na štetu podnosioca ustavne žalbe.

Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Prev. 405/07 od 12. februara 2008. godine nije povređeno Ustavom garantovano pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje.

Sud je utvrdio da Zakon o parničnom postupku izričito utvrđuje razloge zbog kojih se može, odnosno ne može izjaviti revizija, ograničavajući raspravljanje i odlučivanje o ovom vanrednom pravnom sredstvu isključivo na pravna pitanja, uslovljavajući istovremeno da ovo pravno sredstvo može izjaviti jedino advokat i to ukoliko, načelno, vrednost predmeta spora prelazi određeni iznos. Po oceni Ustavnog suda, ovakvo propisivanje uslova predstavlja dozvoljeno ograničenje kojim se ne povređuje suština prava na pravno sredstvo i prava na pristup sudu, budući da je reč o vanrednom pravnom sredstvu o kome, po određenim pravnim pitanjima, u trećoj instanci odlučuje najviši redovni sud u Republici, preispitujući odluke nižih sudskih instanci.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da konkretan parnični postupak koji je prethodio ustavnosudskom, predstavlja privredni spor u kome je pravo na izjavljivanje revizije bilo uslovljeno određenom visinom vrednosti predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude, koja je morala da prelazi granični iznos od 1.500.000,00 dinara, propisan odredbom člana 497. stav 1. ranije važećeg Zakona o parničnom postupku.

Naime, u konkretnom slučaju revizija je izjavljena protiv pravnosnažne presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž. 10170/06 od 24. maja 2007. godine, koja je doneta nakon stupanja na snagu Zakona o parničnom postupku 23. februara 2005. godine, a koji je u prelaznoj odredbi člana 491. stav 4. propisao da se o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne odluke drugostepenog suda, u postupku koji je pokrenut pre početka primene ovog zakona, ima odlučivati po pravilima parničnog postupka koja su važila do stupanja na snagu ovog zakona. Ovom prelaznom odredbom Zakona se, po oceni Ustavnog suda, uređuje institut revizije kao vanrednog pravnog sredstva i to u pogledu pitanja vrednosti predmeta spora i vrste sporova u kojima je revizija dozvoljena po ranije važećim pravilima parničnog postupka. Ranije važeći Zakon o parničnom postupku, na čiju primenu upućuje navedena odredba člana 491. stav 4. Zakona o parničnom postupku, je u članu 497. stav 1. propisivao da revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi 1.500.000 novih dinara. Kako je u konkretnom slučaju vrednost pobijanog dela presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž. 10170/06 od 24. maja 2007. godine protiv koje je izjavljena revizija, iznosila 2.250.178,32 dinara, to je, po oceni Ustavnog suda, Vrhovni sud Srbije izveo ustavnopravno prihvatljiv zaključak kada je odlučio o dozvoljenosti izjavljene revizije primenom navedenog člana 497. stav 1. ranije važećeg Zakona o parničnom postupku i meritorno odlučio o izjavljenoj reviziji.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Vrhovnog suda Srbije Prev. 405/07 od 12. februara 2008. godine, jer nije našao povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

6. Ocenjujući povredu načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, Ustavni sud je ocenio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge za tvrdnje da je osporenom presudom podnosilac ustavne žalbe na bilo koji način diskriminisan. U ustavnoj žalbi nisu pruženi dokazi da je podnosiocu zbog bilo kog ličnog svojstva, odnosno osnova za diskriminaciju, povređeno ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, a što je neophodna pretpostavka da bi se mogla ceniti povreda zabrane diskriminacije.

Takođe, Ustavni sud ukazuje da se načelom vladavine prava ne jemče ljudska i manjinska prava i slobode, već odredbe člana 3. Ustava utvrđuju jedno od osnovnih načela na kojima počiva ustavni poredak Republike Srbije, te stoga odredbe člana 3. Ustava ne mogu biti osnov za podnošenje ustavne žalbe u smislu člana 170. Ustava. Stoga je ustavna žalba u ovom delu odbačena, saglasno članu 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Dozvoljenost revizije u privrednim sporovima prema prelaznim odredbama zakona

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti