Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pristup sudu

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, poništio rešenje Vrhovnog kasacionog suda i vratio predmet na ponovno odlučivanje. Sud je utvrdio da je proizvoljnom primenom prava podnosiocu uskraćen pristup sudu, čime je povređeno njegovo pravo na pravično suđenje zagarantovano Ustavom.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. T. iz Gradske, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. marta 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. T . i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 145/12 od 4. juna 2012. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 145/12 od 4. juna 2012. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za preispitivanje presude Upravnog suda U. 14612/11 od 8. marta 2012. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. T . iz Gradske je, 18. jula 2012. godine, preko punomoćnika D . A, advokata iz Vlasotinca, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 145/12 od 4. juna 2012. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje Vrhovnog kasacionog suda kojim je odbačen kao nedozvoljen zahtev podnosioca za preispitivanje presude Upravnog suda U. 14612/11 od 8. marta 2012. godine, a kojom je odbijena tužba podnosioca izjavljena protiv konačnog rešenja upravnog organa od 24. novembra 2011. godine.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u osporeni akt, kao i u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija 02/1 broj 264632 od 24. novembra 2011. godine, u vršenju službenog nadzora nad konačnim rešenjima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Leskovac, poništena su rešenja te Filijale br. 2740 od 19. maja, 20. maja, 21. maja, 22. maja, 23. maja i 24. maja 2008. godine.

Presudom Upravnog suda U. 14612/11 od 8. marta 2012. godine odbijena je tužba podnosioca izjavljena protiv navedenog rešenja od 24. novembra 2011. godine.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 145/12 od 4. juna 2012. godine odbačen je kao nedozvoljen zahtev podnosioca za preispitivanje navedene presude Upravnog suda. U obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno da je Upravni sud presudom cenio zakonitost rešenja koje je doneto u postupku službenog nadzora od strane tuženog organa i da je pre donošenja tog rešenja vođen upravni postupak u kome nije bila isključena žalba, te da iz tog razloga zahtev za preispitivanje navedene presude nije dozvoljen.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Odredbama člana 49. st. 1. i 2. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano je: da protiv pravnosnažne odluke Upravnog suda stranka i nadležni javni tužilac mogu da podnesu Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za preispitivanje sudske odluke (u daljem tekstu: „zahtev“), da zahtev može da se podnese kada je to zakonom predviđeno, u slučajevima kada je sud odlučivao u punoj jurisdikciji i u stvarima u kojima je u upravnom postupku bila isključena žalba.

Odredbama člana 254. st. 1. i 5. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10) propisano je: da rešenje može poništiti ili ukinuti po osnovu službenog nadzora drugostepeni organ, da ako nema drugostepenog organa, rešenje može poništiti ili ukinuti organ koji je ovlašćen da vrši nadzor nad radom organa koji je doneo rešenje; da protiv rešenja donesenog na osnovu člana 253. ovog zakona nije dopuštena žalba, već se protiv njega može neposredno pokrenuti upravni spor.

5. Ustavni sud najpre konstatuje da pravo na pristup sudu, iako nije eksplicitno naznačeno prilikom normiranja ustavnog prava na pravično suđenje, čini njegov imanentni i neodvojivi deo, kao nužni uslov da bi se ovo pravo uopšte moglo ostvariti. Ovo zato, jer ako se stranci onemogući raspravljanje i odlučivanje pred sudom ili drugim državnim organom, o postavljenom zahtevu, svi ostali elementi strukturalno složenog i višeslojnog prava na pravično suđenje, postaju iluzorni i apstraktni, odnosno bespredmetni.

Ustavni sud konstatuje da je predmet postupka poništavanja po osnovu službenog nadzora bilo rešavanje o postojanju razloga za poništavanje konačnog rešenja, koji su propisani odredbama člana 253. Zakona o opštem upravnom postupku, što predstavlja posebnu stvar u odnosu na stvar o kojoj je rešeno u postupku koji je prethodio službenom nadzoru. U postupku po ovom vanrednom pravnom sredstvu obezbeđena je posebna pravna zaštita, koja se ostvaruje korišćenjem pravnih sredstava propisanih isključivo za taj postupak. U tom smislu, odredbom člana 254. stav 5. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da protiv rešenja donetog po osnovu službenog nadzora nije dopuštena žalba, već se protiv tog rešenja može neposredno pokrenuti upravni spor.

Dalje, iz odredbe člana 49. stav 2. tačka 3) Zakona o upravnim sporovima, proizlazi da protiv pravnosnažne odluke Upravnog suda stranka i nadležni javni tužilac mogu da podnesu Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za preispitivanje sudske odluke u stvarima u kojima je u upravnom postupku bila isključena žalba.

Ustavni sud još jednom ukazuje da su rešenjem drugostepenog organa od 24. novembra 2011. godine, u vršenju službenog nadzora, poništena rešenja prvostepenog organa iz 2008. godine, da je podnosilac protiv ovog rešenja pokrenuo upravni spor, te da je protiv odluke suda kojom je odbijena njegova tužba podneo zahtev za preispitivanje sudske odluke, ali da je isti odbačen osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je osporeno rešenje doneto proizvoljnom primenom merodavnog prava koja je onemogućila podnosiocu raspravljanje i odlučivanje pred sudom o postavljenom zahtevu. Ovim je, po oceni Ustavnog suda, bez obzira na pravnu utemeljenost predloga koji je podnosilac ustavne žalbe podneo, povređeno njegovo pravo na pristup sudu, kao sastavni deo prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Na osnovu izloženog i odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US ), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke, jer je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 145/12 od 4. juna 2012. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

6. Istovremeno, kao meru otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio osporeno rešenje i odredio da Vrhovni kasacioni sud, kao nadležan sud, donese novu odluku o zahtevu podnosioca za preispitivanje presude Upravnog suda U. 14612/11 od 8. marta 2012. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. Ustavni sud nije razmatrao ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na navode podnosioca da mu je osporenim pojedinačnim aktom povređeno i drugo Ustavom zajemčeno pravo, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio osporeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda, te da će o zahtevu podnosioca isti sud ponovo odlučivati.

8. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.