Utvrđivanje prava na adekvatnu naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbu, utvrđujući da dosuđeni iznos od 300 evra za povredu prava na suđenje u razumnom roku nije adekvatan. Pozivajući se na praksu Evropskog suda, svakom podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete od 800 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6020/2018
15.04.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás) , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. D, M. A , Ć. A . B, S . B, M . C, R . P, G . P, S . N, D . (D .) C, Đ. J, H . P, O . D, M . C . B, P. B, Ć . Z , D. (L .) C, S. M, Z . R , S. A, J . M , D. B, S . Š, E . M, M . M, D . G, N . B, S . H, S . M, V . P . J, B . M, Đ. D . i Lj . C, svih iz Prijepolja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. aprila 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. D, M . A , Ć. A . B, S . B, M . C, R . P, G . P, S . N, D . (D .) C, Đ. J, H . P, O . D, M . C . B, P. B, Ć . Z , D. (L .) C, S. M, Z . R , S. A, J . M , D. B, S . Š, E . M, M . M, D . G, N . B, S . H, S . M, V . P . J, B . M, Đ . D . i Lj . C, i utvrđuje da je p resudom Višeg suda u Užicu Gžrr. 14/18 od 7. marta 2018. godine podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na prav ično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos e isplaćen e po osnovu presud e Višeg suda u Užicu Gžrr. 14/18 od 7. marta 2018. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocima ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Prijepolju u predmetu I. 56/07 i stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Užicu u predmetu St. 58/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. D . i ostala lica navedena u uvodu i tački 1. izreke ove odluke podneli su Ustavnom sudu, 17. maja 2018. godine, preko punomoćnika R. P , advokata iz Prijepolja, ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Užicu Gžrr. 14/18 od 7. marta 2018. godine zbog povrede načela i prava iz člana 4. stav 1, člana 21, člana 32. stav 1, člana 35. st. 2. i 3, člana 36. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava pravnosnažna presuda doneta u parničnom postupku vođenom po tužbi podnosilaca za isplatu novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, a koja je protiv Republike Srbije podneta u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15). Osporenom presudom odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca , te je potvrđena presuda Osnovnog suda u Prijepolju Prr. 987/17 od 12. decembra 2017. godine, kojom je delimično usvojen tužbeni zahtev podnosilaca ustavne žalbe i obavezana tužena da podnosiocima, na ime novčanog obeštećenja zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku Osnovnog suda u Prijepolju I. 56/07 isplat i novčani iznos od po 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti , prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do konačne isplate, dok je za preostali novčani iznos od po 700 evra , u dinarskoj protivvrednosti (do traženih po 1 .000 evra), tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan.

Podnosioci ustavne žalbe su naveli da je dosuđeni iznos od po 300 evra na ime novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku suprotan praksi Evropskog sud a za ljudska prava koji delotvornost pravnog sredstva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ceni i sa aspekta dosuđene visine naknade nematerijalne štete. U prilog tome podnosioci navode primere iz prakse Evropskog suda za ljudska prava, na osnovu kojih smatraju da je sud trebalo da im dosudi višu novčanu naknadu koja ne bi smela biti niža od po 1.000 evra. Podnosioci dostavlja ju pravnosnažnu presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr. 81/17 od 22. novembra 2017. godine koj om je drugom licu, koje se nalazi lo u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji dosuđen iznos od 1.000 evra, kao i rešenja Višeg suda u Užicu R4 I. 117/15 od 7. maja 2015. godine i R4 P. 4/16 od 14. aprila 2016. godine kojima je drugim licima dosuđeno po 100.000 dinara na ime naknade zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, te s obzirom na navedeno različito postupanje sudova, podnosioci ustavne žalbe smatra ju da im je osporenom presudom povređeno pravo na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

Od Ustavnog suda traže da utvrdi istaknute povrede ustavnih načela i prava i da poništi osporenu presudu Višeg suda u Užicu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe su bili zaposlen i u društvenom preduzeću I . „I .“ Prijepolje. Na osnovu pravnosnažnih izvršn ih presud a Opštin skog suda u Prijepolju, podnosioci i drugi zaposleni u navedenom preduzeću su pred tim sudom 2005, 2006 . i 2007. godine pokrenuli izvršn e postupk e radi naplate dosuđenih potraživanja iz radnog odnosa . Opštinski sud u Prijepolju je, radi vođenja jedinstvenog izvršnog postupka formirao predmet I. 56/07 . Rešenjem Osnovnog suda u Prijepolju I. 56/07 od 2. septembra 2010. godine prekinut je postupak izvršenja, jer je nad izvršnim dužnikom pokrenut stečajni postupak, rešenjem Privrednog suda u Užicu St. 58/10 od 7. jula 2010. godine.

Podnosioci su podneli Osnovnom sudu u Prijepolju prigovore radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu tog suda I. 56/07, koji su usvojeni rešenjima Osnovnog suda u Prijepolju i utvrđeno je da je podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se kod tog suda vodi u predmetu I. 56/07 . Nakon toga, podnosioci su Osnovnom sudu u Prijepolju podneli tužbu protiv Republike Srbije – Osnovnog suda u Prijepolju, radi novčanog obeštećenja zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom postupku .

Presudom Osnovnog suda u Prijepolju Prr. 987/17 od 12. decembra 2017. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev podnosilaca ustavne žalbe i obavezana tužena da podnosiocima na ime novčanog obeštećenja zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku Osnovnog suda u Prijepolju I. 56/07 isplati novčani iznos od po 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do konačne isplate, dok je za preostali novčani iznos od po 700 evra , u dinarskoj protivvrednosti (do traženih po 1 .000 evra), tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan.

Osporenom presudom Višeg suda u Užicu Gžrr. 14/18 od 7. marta 2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca, te je potvrđena prvostepena presuda Osnovnog suda u Prijepolju Prr. 987/17 od 12. decembra 2017. godine.

4. Odlučujući o ustavnoj žalbi izjavljenoj protiv osporene presude Višeg suda u Užicu Gžrr. 14/18 od 7. marta 2018. godine zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se navodi podnosilaca o učinjenoj povredi označenog ustavnog prava zasnivaju na tome da je visina novčanog obeštećenja koja im je dosuđen a zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

U vezi osnovanos ti ovih navoda i tvrdnji podnosilaca, a koji se odnose na osporenu presudu , Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-7309/ 2018 od 17. decembra 2020. godine, a koji se primenjuju u konkretnom slučaju .

Ustavni sud nalazi da su u konkretnom slučaju od značaja stavovi Evropskog suda za ljudska prava izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine).

Naime, Evropski sud se u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je, na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dosuđena od strane „redovnih“ sudova, zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor gubitka statusa „žrtve“ Evropski sud je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnosi teljki predstavke, niži od iznosa koje Evropski sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud je odbacio predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, osporava presuda kojom je podnosiocima prav nosnažno dosuđeno novčano obeštećenje za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplate svoja p ravnosnažno dosuđena potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda zajemčenog prava mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, u ovom ustavnosudskom predmetu ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, na sednici održanoj 4. juna 2020. godine, doneo Odluku Už-277/2017 (objavljena na internet stranici Ustavnog suda www.ustavni .sud.rs i u „Službenom glasniku RS“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavne žalbe M. K, D. M. i S. J. i utvrdio da je podnosiocima osporenim rešenjima, kojima im je, primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, dosuđena naknada na ime nematerijalne štete, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom Odlukom podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a s obzirom na to da je podnosiocima ustavne žalbe povreda prava na suđenje u razumnom roku utvrđena zbog nemogućno sti da u primerenom roku naplate svoja prav nosnažno dosuđena potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće u društvenoj svojini, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima osporenom p resudom Višeg suda u Užicu Gž rr. 14/18 od 7. marta 2018. godine, kojom im je na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Prijepolju I. 56/07, prav nosnažno dosuđen iznos od po 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti, povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US , 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio žalbu podnosilaca u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

5. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud se, takođe, poziva na obrazloženje iz Odluke Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine.

Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom pravičnom novčanom satisfkacijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku, delotvoran način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava.

Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2 . izreke, utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Užicu Gžrr. 14/18 od 7. marta 2018. godine, kao i za sve ostale iznose koji su podnosiocima ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Prijepolju u predmetu I. 56/07 i stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Užicu u predmetu St. 58/10. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. U pogledu zahteva za naknadu materijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud ukazuje da se kao vid parničnog zadovoljenja zbog utvrđene povrede navedenog ustavnog prava može utvrditi pravo na naknadu nematerijalne štete koja predstavlja satisfakciju zbog stanja nesigurnosti i neizvesnosti u kome su se podnosioci nalazili u dužem periodu u pogledu svojih građanskih prava i obavez a. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da istaknuti zahtev za naknadu materijalne štete nije spojiv za svrhom naknade štete koja se priznaje oštećenom u slučaju utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud ukazuje da iz odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu nesumnjivo proizlazi obaveza podnosilaca da u konkretnom slučaju dostave dokaze da su pretrpeli štetu zbog (ne)postupanja suda, kao i da dostave dokaze o visini štete, odnosno da opredele iznos na knade materijalne štete i navedu činjenice koje potkrepljuju te tvrdnje. Ustavni sud konstatuje da, u k onkretnom slučaju, podnosioci ustavne žalbe nisu dokazali da su pretrpeli materijalnu št etu zbog dugog trajanja predmetnog postupka.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izr eke odbacio zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

7. Imajući u vidu da je podnosiocima utvr đena povred a prava na pravično suđenje i utvr đeno im je pravo na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud nalazi da je bespredmetno razmatranje ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 36. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava.

Povodom istaknute povrede načela jedinstvenosti pravnog poretka iz člana 4. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da načela ustavnog poretka u Republici Srbiji ne mogu biti osnov izjavljivanja ustavne žalbe.

Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na postojanje povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava. S tim u vezi, Ustavni sud je ocenio da nema osnova za tvrdnje da su osporenom presudom podnosioci ustavne žalbe na bilo koji način diskriminisan i, a u ustavnoj žalbe nisu pruženi dokazi da je zbog nekog ličnog svojstva povređeno ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, što je neophodna pretpostavka da bi se mogla utvrditi povreda zabrane diskriminacije.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovim del ovima odbacio ustavnu žalbu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Saglasno svemu iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42 b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Utvrđivanje prava na adekvatnu naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti