Odluka Ustavnog suda o neodgovarajućoj visini naknade štete zbog povrede prava na razumni rok

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu podnosilaca nezadovoljnih iznosom od 300 evra dosuđenim zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Sud je utvrdio da je iznos neadekvatan i, u skladu sa praksom Evropskog suda, odredio naknadu od 800 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6022/2018
20.05.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. M, Č . V, S . V . V, V . V, S . B, M . B, Z . D, R . L, S . P, E . S, N . F, F . H, E . H, J . Č, D . B, R . B, M . B, I . B, F . A, S . A, A . A, Z . Đ, P. Ć, S . Ć, B . K, Lj . J, S . J, D . J, Z . G, B . G, D. D, S . Đ , N . Đ, V . N, S . N, A . M, I . Lj, Z . K , F . K, T . K, S . K . i Z . K, svih iz Prijepolja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. maja 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. M, Č . V, S . V . V, V . V, S . B, M . B, Z . D, R . L, S . P, E . S, N . F, F . H, E . H, J . Č, D . B, R . B, M . B, I . B, F . A, S . A, A . A, Z . Đ, P . Ć, S . Ć, B . K, Lj . J, S . J, D . J, Z . G, B . G, D . D, S . Đ, N . Đ, V . N, S . N, A . M, I . Lj, Z . K, F . K, T . K, S . K . i Z . K . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Užicu Gžrr. 13/18 od 27. marta 2018. godine podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe iz tačke 1. na naknadu nematerijalne štete, svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presud e Višeg suda u Užicu Gžrr. 13/18 od 27. marta 2 018. godine, kao i za sve ostale iznose koji su svakom od podnosilaca ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Prijepolju u predmetu I. 56/07 i stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Užicu u predmetu St. 58/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. M . iz Prijepolja i drugi podnosioci navedeni u uvodu i izreci podneli su Ustavnom sudu, 17. maja 2018. godine, preko punomoćnika R . P, advokata iz Prijepolja, ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Užicu Gžrr. 13/18 od 27. marta 2018. godine zbog povrede načela i prava iz člana 4. stav 1, člana 21, čl ana 32. stav 1, čl ana 35. st . 2. i 3, čl ana 36. stav 1. i čl ana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Osporenom presudom Višeg suda u Užicu je pravnosnažno odlučeno o tužbi podnosilaca ustavne žalbe radi isplate novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku u predmetu Osnovnog suda u Prijepolju I. 56/07, a koja je protiv Republike Srbije podneta u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) i to dosuđivanjem novčanog obeštećenja u iznosu od po 300 evra sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do konačne isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Ustavnom žalbom se ističe da su podnosioci zbog neefikasnosti rada sudova, odnosno dužine trajanja izvršnog postupka i utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, pretrpeli štetu koja se može otkloniti isplatom adekvatne naknade nematerijalne štete. Smatraju da je iznos koji im je dosuđen na ime novčanog obeštećenja suprotan praksi Evropskog suda za ljudska prava koji delotvornost pravnog sredstva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ceni i sa aspekta dosuđene visine naknade nematerijalne štete. U prilog tome podnosioci navode primere iz prakse Evropskog suda za ljudska prava na osnovu kojih smatraju da je sud trebalo da im dosudi višu novčanu naknadu. U prilog iznete tvrdnje navode se sudske odluke Višeg suda u Užicu, Višeg suda u Beogradu i Osnovnog suda u Kraljevu – Sudska jedinica u Vrnjačkoj Banji, kojima je radnicima – poveriocima istog društvenog preduzeća dosuđeno novčano obeštećenje u iznosu od 800 ili 1.000 evra.

Od Ustavnog suda se traži da utvrdi istaknutu povredu ustavnog prava i da poništi osporenu presudu Višeg suda u Užicu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjima Osnovnog suda u Prijepolju donetim u periodu od 8. do 19. septembra 2016. godine usvojeni su prigovori podnosilaca ustavne žalbe i, pored ostalog, utvrđeno da je svakom od podnosilaca povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se kod tog suda vodi u predmetu I. 56/07 protiv izvršnog dužnika Industrija konfekcije, šnala i dugmadi DP „I.“ Prijepolje.

Osnovni sud u Prijepolju je, radi vođenja jedinstvenog postupka po podnetim tužbama, formirao predmet Prr1. 1/17 u kome je 12. decembra 2017. godine doneo presudu kojom je tužbeni zahtev tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, delimično usvojio tako što je obavezao tuženu Republiku Srbiju – Osnovni sud u Prijepolju da tužiocima, na ime novčanog obeštećenja zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Prijepolju I. 56/07, isplati iznose od po 300 evra sa zakonskom zateznom kamatom, počev od dana presuđenja pa do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, dok je tužbeni zahtevi za preostali iznos od po 700 evra, sa zakonskom zateznom kamatom odbijen kao neosnovan i obavezana je tužena da tužiocima na ime troškova parničnog postupka isplati ukupan iznos od 413.000,00 dinara.

Osporenom presudom Višeg suda u Užicu Gžrr. 13/18 od 27. marta 2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca, a prvostepena presuda potvrđena.

4. Odlučujući o ustavnoj žalbi u delu izjavljenom protiv presude Višeg suda u Užicu Gžrr. 13/18 od 27. marta 2018. godine zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se navodi podnosilaca o učinjenoj povredi označenog ustavnog prava zasnivaju na tome da je visina novčanog obeštećenja koja i m je dosuđena zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna .

U vezi osnovanosti ovih navoda i tvrdnji podnosi laca, a koji se odnose na osporenu presudu , Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-7309/ 2018 od 17. decembra 2020. godine, a koji se primenjuju u konkretnom slučaju .

Ustavni sud nalazi da su u konkretnom slučaju od značaja stavovi Evropskog suda za ljudska prava izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine).

Naime, Evropski sud se u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je, na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dosuđena od strane „redovnih“ sudova, zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor gubitka statusa „žrtve“ Evropski sud je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnosi teljki predstavke, niži od iznosa koje Evropski sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud je odbacio predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, osporava presuda kojom je podnosiocima prav nosnažno dosuđeno novčano obeštećenje za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplate svoj a prav nosnažno dosuđena potraživanj a iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda zajemčenog prava mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, u ovom ustavnosudskom predmetu ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, na sednici održanoj 4. juna 2020. godine, doneo Odluku Už-277/2017 (objavljena na internet stranici Ustavnog suda www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavne žalbe M. K, D. M. i S.J. i utvrdio da je podnosiocima osporenim rešenjima, kojima im je, primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, dosuđena naknada na ime nematerijalne štete, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom Odlukom podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a s obzirom na to da je podnosiocima ustavne žalbe povreda prava na suđenje u razumnom roku utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplat e svoja prav nosnažno dosuđena potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – izvršnog dužnika koji je privredno društvo sa državnim kapitalom, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima osporenom presudom Višeg suda u Užicu Gžrr. 13/18 od 27. marta 2018. godine, kojom im je na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Prijepolju I. 56/07, pravnosnažno dosuđen iznos od po 300 evra, povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio žalbu podnosi laca, u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

5. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud se, takođe, poziva na obrazloženje Odluke Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine.

Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfkacijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku, najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava.

Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke, utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Užicu Gžrr. 13/18 od 27. marta 2018. godine, kao i za sve ostale iznose koji su podnosiocima ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Prijepolju u predmetu I. 56/07 i stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Užicu u predmetu St. 58/10. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Imajući u vidu da je podnosiocima utvr đena povred a prava na pravično suđenje i prava na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud nalazi da je bespre dmetno razmatranje ustavne žalbe u odnosu na istaknute povred e prava iz člana 35. st. 2. i 3, člana 36. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, kao i povrede načela o jedinstvu pravnog poretka iz člana 4. stav 1. Ustava i načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Saglasno svemu iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o neodgovarajućoj visini naknade štete zbog povrede prava na razumni rok

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti