Odluka Ustavnog suda o pravičnoj naknadi zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je delimično usvojio ustavnu žalbu. Za podnosioce kojima je dosuđena neadekvatna naknada od 300 evra, utvrđena je povreda prava na pravično suđenje i pravo na naknadu od 800 evra. Za ostale, žalba je odbačena jer su ukupno dobili adekvatan iznos.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6024/2018
29.09.2022.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Lidija Đukić, dr Vladan Petrov i dr Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D . G, D . B, R . A, N . B, J. Š, S . P, M . Ć, N . A, Z . H, S . H, N . Ć, M . T, A. T, I. K, S. Z, V . H, A. B, M. V, B . D, R . D, Ć. R, G . T, M . T, R. P, S. H, E. H, N . J, N . K, S. B, M . Z, F. R, A . R, H. S, I. R, Z. B, M. D, R . Š, S . Dž, M . Š, S . T, B . J, D . M, I . Č, V . M, I . M, Lj . M, G . M, B . M, B. M, S. O, D . P, S . P, S . P, M . P, V . R, S . R, M . Lj, D . D, N . K, R . L, B . K, I . K, S . K .(1) i S . K .(2), svih iz Prijepolja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. septembra 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. G, M. Ć, N . A, S . Z, M . T, M . V, Ć . R, M . T, N . J, N . K, S . B, M . Z, F . R, S . Dž, B . J, I. Č, B . M . i M . Lj . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Užicu Gžrr. 18/18 od 21. marta 2018. godine podno siocima ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe D. G, M . Ć, N . A, S . Z, M . T, M . V, Ć . R, M . T, N . J, N . K, S . B, M . Z, F . R, S . Dž, B . J, I . Č, B. M . i M . Lj . na naknadu nematerijalne štete, svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Užicu Gžrr. 18/18 od 21. marta 2018. godine, kao i za sve ostale iznose koji su svakom od podnosilaca ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Prijepolju u predmetu I. 56/07 i stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Užicu u predmetu St. 58/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba D . B, R . A, N . B, J. Š, S . P, Z . H, S . H, N . Ć, A . T, I . K, V . H, A . B, B . D, R . D, G . T, R. P, S. H, E. H, A . R, H . S, I . R, Z . B, M . D, R . Š, M . Š, S . T, D . M, V . M, I . M, Lj . M, G . M, B . M, S . O, D . P, S . P, S . P, M . P, V . R, S . R, D . D, N . K, R . L, B . K, I . K, S . K .(1) i S . K .(2) izjavljena protiv stava drugog presude O snovnog suda u Prijepolju Prr1. 297/17 od 12. decembra 2017. godine i presude Višeg suda u Užicu Gžrr. 18/18 od 21. marta 2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. G . iz Prijepolja i druga lica navedena u uvod u i izreci podneli su Ustavnom sudu, 17. maja 2018. godine, preko punomoćnika R . P, advokata iz Prijepolja, ustavnu žalbu protiv stava drugog presude Osnovnog suda u Prijepolju Prr1. 297/17 od 12. decembra 2017. godine i presude Višeg suda u Užicu Gžrr. 18/18 od 21. marta 2018. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na naknadu štete, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 35. st. 2. i 3, člana 36. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede načela o jedinstvu pravnog poretka i načela zabrane diskriminacije iz člana 4. stav 1. i člana 21. Ustava.

Ustavnom žalbom se osporavaju prvostepena i drugostepena presuda koje su donete u parničnom postupku vođenom po tužbama podnosilaca za isplatu novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koje su protiv Republike Srbije podnete u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15).

Označene povrede ustavnih prava obrazlažu se isticanjem razloga koji su rukovodili Osnovni sud u Prijepolju da usvoji prigovore podnosilaca ustavne žalbe i utvrdi da im je u izvršnom postupku koji je pred tim sudom vođen u predmetu I. 56/07 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, te se zaključuje da u parničnom postupku u kome je odlučivano o novčanom obeštećenju sudovi uopšte nisu uzeli u obzir prednje kriterijume (kriterijume na osnovu kojih je utvrđena povreda prava suđenje u razumnom roku), već su dosudili najniže iznose obeštećenja, čime im je povređeno pravo na pravično suđenje. Posebno se ističe da prilikom odlučivanja o visini novčanog obeštećenja sud nije mogao zaključiti da izvršni postupak traje tri godine, jer se izvršni i stečajni postupak moraju posmatrati kao jedinstvena celina. U ustavnoj žalbi se dalje navodi da je ovakvo postupanje , kako prvostepenog, tako i drugostepenog suda , suprotno praksi Evropskog suda za ljudska prava. Konačno, podnosioci smatraju da im je nedosuđivanjem razumnog iznosa obeštećenja umanjena imovina, čime im je povređeno i pravo iz člana 58. stav 1. Ustava. Pored navedenog, podnosioci su istakli i povredu prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima, načela jedinstva pravnog poretka i načela zabrane diskriminacije.

Od Ustavnog suda se traži da utvrdi istaknute povrede prava i da poništi osporenu presudu Višeg suda u Užicu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojim je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, zadatak Ustavnog suda je da u ustavnosudskom postupku ispita da li je prilikom odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe došlo do povrede ili uskraćivanja njegovih ustavnih prava ili sloboda na koje je u ustavnoj žalbi ukazao i da, ukoliko utvrdi osnovanost ustavne žalbe, podnosiocu pruži adekvatnu zaštitu povređenog ili uskraćenog ustavnog prava, odnosno slobode.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe, uvida u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, kao i na osnovu navoda ustavne žalbe koju su podnosioci ustavne žalbe iz tačke 3. izreke izjavili u predmetu Ustavnog suda Už-2658/2020, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za postupanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

- podnosioci ustavne žalbe su bili zaposleni u društvenom preduzeću I. „I .“ Prijepolje;

- na osnovu pravnosnažnih i izvršnih presuda Opštinskog suda u Prijepolju podnosioci su, pred istim sudom, tokom 2007. godine, pokrenuli izvršne postupke radi naplate dosuđenih potraživanja iz radnog odnosa;

- Opštinski sud u Prijepolju je, radi vođenja jedinstvenog izvršnog postupka, formirao predmet I. 56/07;

- rešenjem Osnovnog suda u Prijepolju I. 56/07 od 2. septembra 2010. godine prekinut je postupak izvršenja, jer je nad izvršnim dužnikom, poslodavcem podnosilaca ustavne žalbe, pokrenut stečajni postupak, rešenjem Privrednog suda u Užicu St. 58/10 od 7. jula 2010. godine;

- tokom 2016. godine, podnosioci su Osnovnom sudu u Prijepolju izjavili prigovore radi ubrzavanja postupka u predmetu I. 56/07;

- rešenjima Osnovnog suda u Prijepolju, donetim u periodu od septembra do oktobra 2016. godine, usvojeni su prigovori podnosilaca ustavne žalbe i, pored ostalog, utvrđeno da je svakom od podnosilaca povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se kod tog suda vodi u predmetu I. 56/07;

- osporenom presudom Osnovnog suda u Prijepolju Prr1. 297/17 od 12. decembra 2017. godine delimično su usvojeni tužbeni zahtevi podnosilaca, tako što je tužena obavezana da podnosiocima, na ime novčanog obeštećenja zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Prijepolju I. 56/07, isplati iznose od po 300 evra sa zakonskom zateznom kamatom, počev od dana presuđenja pa do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Sr bije na dan isplate, u roku od osam dana od dana prijema prepisa presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok su tužbeni zahtevi odbije ni za preostali iznos od po 700 evra , sa zakonskom zateznom kamatom;

- osporenom presudom Višeg suda u Užicu Gžrr. 18/18 od 21. marta 2018. godine odbijene su kao neosnovane žalbe tužilaca i tužene, a prvostepena presuda potvrđena;

- podnosiocima iz tačke 3. izreke je tokom 2017. i 2018. godine utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku i u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Užicu u predmetu St. 58/10, na osnovu kojih rešenja su podnosioci podneli tužbe za novčano obeštećenje zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku. Po ovim tužbama podnosiocima je pravnosnažno dosuđen iznos od po 700 evra.

Rešenjem Privrednog suda u Užicu St. 9/19 od 23. decembra 2019. godine, koje je postalo pravnosnažno 13. januara 2020. godine, zaključen je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Stečajna masa I. „I.“ a.d. Prijepolje.

Rešenjem Osnovnog suda u Prijepolju I. 56/07 od 25. decembra 2019. godine nastavljen je postupak izvršenja prekinut rešenjem ovog suda I. 56/07 od 2. septembra 2010. godine, te je istovremeno izvršni postupak obustavljen. Predmetno rešenje je dostavljeno punomoćniku podnosilaca ustavne žalbe 17. januara 2020. godine.

4. Ustavni sud je najpre razmatrao ustavnu žalbu podnosilaca iz tačke 1. izreke u delu u kojem je ustavna žalba izjavljena protiv osporenih presuda , zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ispitujući pretpostavke za odlučivanje o istaknutoj povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud najpre konstatuje da se navodi podnosilaca o učinjenoj povredi prava zasnivaju na tome da su iznosi novčanog obeštećenja koji su im dosuđeni zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Prijepolju u predmetu I. 56/07, nedovoljni i nepravični, odnosno da nisu adekvatni.

U vezi sa osnovanošću ovih tvrdnji podnosilaca, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine, a koji se imaju primeniti i u ovom predmetu.

Ustavni sud zatim ističe da su u konkretnom slučaju od značaja stavovi Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) izraženi u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), u kome se Evropski sud prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je, na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dosuđena od strane „redovnih“ sudova, zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor gubitka statusa „žrtve“ Evropski sud je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnosiocu predstavke, niži od iznosa koje Evropski sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnosilac predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud je odbacio predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, osporava presuda kojom je podnosiocu pravnosnažno dosuđeno novčano obeštećenje za nematerijalnu štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplati svoje pravnosnažno dosuđeno potraživanje iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda zajemčenog prava mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, u ovom ustavnosudskom predmetu ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, na sednici održanoj 4. juna 2020. godine, doneo Odluku Už-277/2017 (objavljena na internet stranici Ustavnog suda : www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku R epublike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavne žalbe M. K, D. M. i S. J. i utvrdio da je podnosiocima osporenim rešenjima, kojima im je, primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, dosuđena naknada na ime nematerijalne štete, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom odlukom podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a s obzirom na to da je podnosiocima ustavne žalbe povreda prava na suđenje u razumnom roku utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplate svoja pravnosnažno dosuđena potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca - dužnika koji je preduzeće u društvenoj svojini, Ustavni sud je utv rdio da je podnosiocima osporenom presudom Višeg suda u Užicu Gžrr. 18/18 od 21. marta 2018. godine ( kojom je na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku po dnosiocima pravnosnažno dosuđen iznos od po 300 evra) povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu podnosilaca u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

5. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na pravično suđenje podnosilaca iz tačke 1. izreke, Ustavni sud se takođe poziva na obrazloženje Odluke Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine.

Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava.

Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke, utvrdio pravo podnosilaca na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Užicu Gžrr. 18/18 od 21. marta 2018. godine, kao i za sve ostale iznose koji su podnosiocima eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Prijepolju u predmetu I. 56/07 i stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Užicu u predmetu St. 58/10. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Ustavni sud je zatim prešao na razmatranje ustavne žalbe podnosilaca iz tačke 3. izreke u delu u kojem je ustavna žalba izjavljena protiv osporenih presuda, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud, međutim, konstatuje da je uvidom u navode ustavne žalbe koju su podnosioci iz tačke 3. izreke izjavili u predmetu Ustavnog suda Už-2658/2020, utvrđeno da je podnosiocima, pored novčanog obeštećenja koje ime je dosuđeno na ime povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom postupku (po 300 evra za svakog od podnosilaca), dosuđeno i novčano obeštećenje na ime povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Užicu u predmetu St. 58/10, i to u iznosu od po 700 evra.

Imajući navedeno u vidu, a posebno da je podnosiocima dosuđen iznos od ukupno 1.000 evra na ime povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom i stečajnom postupku (koji su vođeni radi naplate predmetnih potraživanja podnosilaca), a što se ima smatrati dovoljnim i adekvatnim iznosom prema praksi Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda koja je navedena u tački 4. obrazloženja, to je Ustavni sud utvrdio da se navodi podnosilaca ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za tvrdnju o povredi prava na pravično suđenje.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu podnosilaca jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, odlučujući kao u tački 3. izreke.

7. Ustavni sud ističe da nije posebno razmatrao navode podnosilaca o povredi prava na naknadu štete i prava na imovinu iz člana 35. st. 2. i 3. i člana 58. stav 1. Ustava, imajući u vidu da se ovi navodi zasnivaju na istim razlozima koji su istaknuti u prilog povrede prava na pravično suđenje, o čemu je Ustavni sud prethodno već odlučio.

U pogledu istaknute povrede prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud najpre ističe da se prvostepene presude koje su podnosioci dostavili ne mogu smatrati dokazom da su sudovi poslednje instance različito odlučivali povodom istog činjeničnog i pravnog pitanja. Pored toga, podnosioci su dostavili i presudu Višeg suda u Užicu Gžrr. 107/17 od 19. decembra 2017. godine i presudu Višeg suda u Beogradu Gžrr. 21/18 od 7. marta 2018. godine kojima su tužiocima dosuđeni iznosi od 800 evra i 1.000 evra na ime utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Prijepolju I. 56/07. Polazeći od činjenice da su podnosioci u prilog dokazivanja razl ičitog postupanja sudova dostavili samo dve sudske odluke, Ustavni sud smatra da se u takvoj situaciji svakako ne može govoriti o dubokim i dugotrajnim razlikama u sudskoj praksi, niti da je to dovelo do pravne nesigurnosti u posmatranom periodu, što je jedan od osnovnih pravnih kriterijuma prilikom ocenjivanja da li je došlo do povrede prava na jednaku pravnu zaštitu. Osim toga, aktuelna sudska praksa Evropskog suda za ljudska prava zauzela je načelan stav da je postojanje suprotnih sudskih odluka stalna karakteristika pravnih sistema koji se zasnivaju na mreži sudećih i žalbenih sudova sa nedležnošću na određenoj teritoriji.

Povodom pozivanja podnosilaca na povredu načela o jedinstvu pravnog poretka iz člana 4. stav 1. Ustava, Ustavni sud i ovom prilikom ukazuje da načela na kojima počiva ustavni poredak Republike Srbije ne mogu biti osnov izjavljivanja ustavne žalbe.

Nakon što je podnosiocima iz tačke 1. izreke utvrdio povredu prava na pravično suđenje i utvrdio pravo na naknadu nematerijalne štete, detaljno iznoseći razloge za svoju odluku, Ustavni sud nalazi da je bespredmetno razmatranje navoda ovih podnosilaca o povredi načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava. U odnosu na podnosioce iz tačke 3 . izreke, čija ustavna žalba je odbačena u celini, Ustavni sud ističe da se odredbama člana 21. Ustava ne jemči nijedno određeno pravo ili sloboda, već se utvrđuju načela u skladu sa kojima se ostvaruju sva zajemčena prava i slobode, te je njegova povreda akcesorne prirode, što znači da do nje može doći samo u vezi sa utvrđenom povredom ili uskraćivanjem nekog određenog prava, odnosno slobode, a što u predmetu podnosilaca iz tačke 3. izreke nije slučaj.

Na temelju izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke i u tački 3. izreke.

8. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o pravičnoj naknadi zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti