Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu i naknadi štete

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na imovinu zbog nemogućnosti naplate potraživanja u stečajnom postupku nad dužnikom sa državnim kapitalom. Podnositeljki se utvrđuje pravo na naknadu materijalne štete. Deo žalbe o visini naknade je odbačen.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6025/2015
20.09.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. K . iz Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. septembra 201 7. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. K . i utvrđuje da je u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmet u St. 23/10 podnosi teljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu , iz član a 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog u steča jnom postupku iz tačke 1, umanjenog za iznos koji joj je eventualno isplaćen po ovom osnovu . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba M. K . izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 . St. 569/14 od 8. aprila 201 5. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 202/2015 od 11. juna 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. K . iz Leskovca podnela je Ustavnom sudu , 2 8. februara 201 4. godine, preko punomoćnika T. S, advokata iz Leskovca , ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 435/07, kao i u postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10. Podnositeljka je istakla zahtev za naknadu nematerijalne štete, kao i materijalne štete u visini nenaplaćenog potraživanja. Navedena ustavna žalba bila je zavedena u ovom sudu pod brojem Už-1930/2014.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu Už-1930/2014 ustupio na dalji postupak i odlučivanje Privrednom apelacionom sudu u Beogradu, s obzirom na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u stečajnom postupku koji je u toku u predmetu St. 23/10.

Privredni Apelacioni sud je Ustavnom sudu, 16. decembra 2016. godine, vratio spise predmeta R4. St. 569/14, kako bi Sud odlučio o zahtevu podnositeljke u preostalom delu podnete ustavne žalbe, koji se odnosi na utvrđivanje povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava. Ustavni sud je povodom ovih spisa formirao novi predmet Už-9658/2016.

Podnositeljka ustavne žalbe M. K . je Ustavnom sudu , 24. septembra 2015. godine, preko punomoćnika Tamare Stojiljković, advokata iz Leskovca, dostavila drugu ustavnu žalbu, kojom je osporila navedeno rešenje Privrednog apelacionog suda R4. St. 569/14 od 8. aprila 2015. godine i rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp . 202/2015 od 11. juna 2015. godine . Ustavni sud je povodom ovog podneska formirao predmet Už-6025/2015.

Ustavni sud je, imajući u vidu da se oba predmeta (Už-6025/2015 i Už-9658/2016, inicijalno Už-1930/2014), odnose na istu pravnu stvar – odlučivanje o preostalom zahtevu podnositeljke u vezi sa istaknutom povredom prava na imovinu iz člana 58. Ustava, te da se u predmetu Už-6025/2015 nalazi ustavna žalba zajedno sa osporenim aktima – rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 569/14 od 8. aprila 2015. godine i rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 202/2015 od 11. juna 2015. godine, dok se u ranijem predmetu nalaze samo spisi predmeta Privrednog apelacionog suda R4. St. 569/14, saglasno članu 43. s t. 1. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), predmet Už-9658/2016, odnosno Už-1930/2014, spoji o sa predmetom Už-6025/2015 .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 569/14 od 8. aprila 2015. godine , u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev podnosi teljke i utvrđeno je da joj je u postupku pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku ; u stavu drugom izreke nal oženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere, kako bi se stečajni postupak koji se vodi u predmetu St. 23/10 okončao u najkraćem mogućem roku; u stavu trećem izreke delimično je usvojen zahtev podnositeljke i utvrđena joj je naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti i pravo na naknadu troškov a postupka u iznosu od 6.390,00 dinara, koji će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova , u roku od tri meseca od podnošenja zahteva za isplatu; u stavu četvrtom izreke delimično je odbijen zahtev podnositeljke za naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 2.900,00 evra u dinarskoj protivvrednos ti; u stavu petom izreke odlučeno je da se , po pravosnažnosti rešenja , spisi predmeta dostavljaju Ustavnom sudu radi odlučivanja o preostal om zahtev u podnosi teljke u pogledu povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

U obrazloženju navedenog rešenja R4. St. 569/14 od 8. aprila 2015. godine, Privredni apelacioni sud je konstatovao: da je podnositeljka izdejstvovala prav nosnažnu i izvršnu presudu pred Trgovinskim sudom u Leskovcu P. 914/03 od 2. februara 2004. godine; da je podnositeljka vodila dva izvršna postupka pred Osnovnim sudom u Leskovcu po istoj izvršnoj ispravi protiv istog izvršnog dužnika DP „I.“ iz Leskovca, prvo izvršni postupak u predmetu I. 3156/06, koji je obustavljen 12. marta 2007. godine , a zatim i izvršni postupak u predmetu I. 435/07, koji je obustavljen 21. februara 2008. godine; da je stečajni postupak pokrenut 14. septembra 2009. godine pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10, kao i da je taj sud utvrdio da nema kontinuiteta između izvršn og i stečajnog postupka; naposletku, Privredni apelacioni sud je našao da je podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 202/2015 od 11. juna 2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnositeljke izjavljena protiv prvostepenog rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 569/14 od 8. aprila 2015. godine i potvrđeno je navedeno rešenje u stavu tri izreke, u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka i u stavu četiri njegove izreke, dok je zahtev podnositeljke za naknadu troškova žalbenog postupka odbijen.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanje utvrđeno u stečajnom postupku u korist podnositeljke ustavne žalbe, a protiv izvršnog/stečajnog dužnika DP „I.“ iz Leskovca, koji ima pretežan državni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno sudskom odlukom (sličan stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog u stečajnom postupku, a koji nije podnositeljki isplaćen (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 23/10, umanjenog za iznose koji su joj eventualno isplaćeni po ovom osnovu . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

5. Odlučujući o zahtevu koji je podnositeljka istakla u ustavnoj žalbi od 24. septembra 2015. godine, protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 569/14 od 8. aprila 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 202/2015 od 11. juna 2015. godine , kojima je odbijen kao neosnovan njen zahtev za naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 2.900,00 evra , u dinarskoj protivvrednosti , Ustavni sud konstatuje da je podnosi teljka ustavne žalbe u suštini nezadovoljna visinom dosuđene naknade.

Ustavni sud, najpre , ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karkter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije.

Podnositeljki ustavne žalbe je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni stečajni postupak okončao u najkraćem roku i dosuđena joj je naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li je dosuđena novčana naknada odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnosioci mogu tvrditi da su „žrtve“ povrede prava na suđenje u razumnom roku ukoliko je iznos koji je dodeljen manji od iznosa koji se dodeljuje u sličnim slučajevima (videti presud e Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije , broj aplikacije 64886/01, st. 65-107, ECHR 2006-V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39.).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u ovom slučaju podnosi teljki dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Ustavni sud takođe primećuje da je dosuđena naknada niža u poređenju sa iznosima koje je u sličnim predmetima utvrđ ivao ovaj snjud. Međutim, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećen ima pruža odgovarajuć e zadovoljenje , kao i životnog standarda i materijalnih prilik a u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost dosuđenog iznosa nije nerazum na, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog u stečajnom postupku iz tačke 1. izreke ove odluke. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove .

Sledom iznetog, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljenu protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 569/14 od 8. aprila 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 202/2015 od 11. juna 2015. godine odbacio kao očigledno neosnovanu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

6. U odnosu na zahtev podnositeljke ustavne žalbe koji se odnosi na naknadu troškova postupka koji je vođen pred Privrednim apelacion im sud om u predmetu R4. St. 569/14 i pred Vrhovnim kasacion im sud om u predmetu Rž. gp. 202/2015 , Ustavni sud konstatuje da je o troškovima tog postupka već odlučeno osporenim rešenjima, kao i to da podnositeljka u ustavnoj žalbi ne navodi nijedan razlog na kome zasniva svoj u tvrdnj u da bi troškovi trebalo da joj budu dosuđeni u traženom iznosu . Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

7. Što se tiče zahteva podnositljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema osnova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti, pored mnogih drugih, Odluku Ustavnog suda Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine).

8. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („ Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu i naknadi štete

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti