Utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku i naknada štete

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko četiri godine i još je u prvom stepenu. Podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete od 400 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi I. S. iz B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. decembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba I. S. i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Trećim opštinskom sudu u Beogradu u predmetu P. 15061/09, a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 53718/10 , podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Prvom osnovnom sudom u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 4 00 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. I. S. iz B. je 10. februara 2011. godine , preko punomoćnika N. A, advokata iz B, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji se vodio pred Trećim opštinskom sudu u Beogradu u predmetu P. 15061/09, a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 53718/10, kao i zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da do podnošenje ustavne žalbe nije održano nijedno ročište, dok je rešenje o usvajanju privremene mere doneto nakon godinu dana po podnošenju predloga za usvajanje privremene mere.

Predložila je Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu navedenih ustavnih prava. Tražila je naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11 i 18/13 - US) je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu izvršenog uvida u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 53718/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilja I. S, ovde podnositeljka ustavne žalbe, je 25. septembra 2009. godine podnela tužbu ranijem Trećem opštinskom sudu u Beogradu protiv prvotuženog preduzeća „P. E. I.“ d.o.o. i drugotuženog preduzeća „ N. P.“ d.o.o., sa predlogom da se donese rešenje o privremenoj meri. Predmet je zaveden pod brojem P. 15061/09.

Podnositeljka ustavne žalbe je 13. oktobra 2009. godine uputila urgenciju Trećem opštinskom sudu u Beogradu, radi odlučivanja o privremenoj meri.

Podnositeljka ustavne žalbe je 27. oktobra 2009. godine uputila podnesak Trećem opštinskom sudu u Beogradu sa predlogom za obezbeđenje dokaza, a 29. oktobra 2010. godine predlog za dopunu izvođenja dokaza u okviru postupka obezbeđenja dokaza.

Nakon uspostavljanja nove mreže sudova, parnični postupak je nastavljen u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 53718/10.

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem P. 53718/10 od 17. septembra 2010. godine usvojio predloženu privremenu meru, te je zabranio prvotuženom otuđenje, opteređenje i svako drugo raspolaganje u pogledu dva bliže opisanih stanova.

Prvi osnovni sud u Beogradu je dopisima od 17. septembra 2010. godine dostavio prvotuženom i drugotuženom tužbu na odgovor.

Odgovor na tužbu drugotuženog je dostavljen sudu 5. oktobra 2010. godine, a odgovor na tužbu prvotuženog je dostavljen sudu 20. oktobra 2010. godine.

Viši sud u Beogradu je rešenjem Gž. 5838/11 od 13. aprila 2011. godine, u stavu prvom izreke, ukinuo rešenje o privremenoj meri i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak, dok je u stavu drugom izreke odbacio kao nedozvoljenu žalbu drugotuženog.

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem Su. 39-244/11 od 26. juna 2011. godine odbio zahtev punomoćnika podnositeljke ustavne žalbe za izuzeće postupajućeg sudije.

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem P. 53718/10 od 15. aprila 2013. godine odredio veštačenje građevinske struke, radi utvrđivanja uzroka i visine štete nastale na stanu i nameštaju. Nalaz i mišljenje dostavljeno je sudu 16. septembra 2013. godine.

Do dostavljanja spisa predmeta Ustavnom sudu 20. novembra 2013. godine, od ukupnog 12 zakazanih ročišta nisu održana sedam ročišta, pri čemu samo dva ročišta nisu održana iz razloga vezanih za ponašanje podnositeljke ustavne žalbe.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava , na čij u s e povred u podnositeljka ustavne žalb e pozvala, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, br . 125/04 i 111/09 ), koji je počeo da se primenjuje 23. februara 2005. godine, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da je sud dužan da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.) .

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak pokrenut 25. septembra 2006. godine, podnošenjem tužbe ranijem Trećem opštinskom sudu u Beogradu, i da se j oš uvek nalazi u fazi prvostepenog odlučivanja. Dakle, u konkretnom slučaju parnični postupak traje četiri godine i tri meseca, pri čemu nije doneta nijedna prvostepena presuda, što samo po sebi, ukazuje da nije okončan u okviru razumnog roka. Iako je pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca - složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnositeljke ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i značaja prava o kome se u postupku raspravlja za po dnositeljku, četvorogodišnje trajanje predmetnog parni čnog postupka koji se još nalazi u fazi prvostepenog odlučivanja , po oceni Ustavnog suda, ne može se opravdati bilo kojim od prethodno navedenih činilaca. Takođe, ništa ne može opravdati to da za četiri godine i tri meseca redovni sud nije pravnosnažno odlučio o predlogu podnositeljke ustavne žalbe za određivanje privremene mere, iako je rok za odlučivanje o privremenoj meri izuzetno krat ak, zatim da je prvo ročište za glavnu raspravu zakazano tek nakon dve godine od podnošenje tužbe (tužba je podneta 25. septembra 2009. godine, a prvo ročište je zakazano za 21. septembar 2011. godine), što je po oceni Ustavnog suda, apsolutno neprihvatljivo u kontekstu standarda razumnog suđenja u jednom sudskom postupku.

Što se tiče samih ročišta, od ukupnog 12 zakazanih ročišta nije održan o sedam ročišta, pri čemu samo dva ročišta nisu održana iz razloga vezanih za ponašanje podnosioca ustavne žalbe.

6. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je u parničnom postupku koji se vodio pred Trećim opštinskom sudu u Beogradu u predmetu P. 15061/09, a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 53718/10 , podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odr edbom članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu , usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke, naložio Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosi teljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku, u ovom slučaju, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpe la podnosi teljka zbog utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno ukupnu dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka, kao i činjenicu da su dva ročišta odložena iz razloga vezanih za ponašanje podnositeljke ustavne žalbe . Ustavni sud smatra da navedeni iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu Ustavnom zajemčenog prava zbog neažurnog i neefikasnog postupanja nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu i ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, praksu ovoga suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

8. Kako je predmetni parnični postupak još u toku, to je ustavna žalba u delu u kojem se ističe povreda prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava preuranjena, te je, Ustavni sud ustavnu žalbu odbacio u tom delu , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpost avke za vođenje postupka, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

9. Polazeći od svega izloženog, na osnovu odreda ba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS”, broj 103/13 ), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku i naknada štete

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti