Povreda prava na imovinu u stečajnom postupku i odbijanje naknade nematerijalne štete

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u stečaju protiv preduzeća sa društvenim kapitalom, dosuđujući naknadu materijalne štete. Deo žalbe protiv odluka o naknadi nematerijalne štete se odbacuje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6030/2015
05.04.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalb i R. Š . iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. aprila 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žal ba R. Š . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno član om 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10, umanjenog za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba R. Š . izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 664/14 od 25. marta 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 199/2015 od 28. maja 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. R . Š . iz Leskovca je, 2 4. februara 2014. godine, preko punomoćnika V. S , advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku , kao i u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10. Podnositeljka je istakla zahtev za naknadu nematerijalne štete i materijalne štete, kao i za naknadu troškova sastava ustavne žalbe. Po podnetoj žalbi bio je formiran predmet Už-1661/2014.

2. Ustavni sud je, saglasno članu 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS, broj 101/13), ustupio ustavnu žalbu redovnom sudu na dalju nadležnost, radi rešavanja zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, i o tome obavestio podnositeljku ustavne žalbe.

Privredni apelacioni sud je rešenjem R4 St. 664/14 od 2 5. marta 2015 . godine usvojio zahtev predlagača, utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i naložio Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se ste čajni postupak u predmetu St. 23/10 što pre okončao, odbio zahtev predlagača da se utvrdi primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 3.000 evra, dok je utvrdio troškove predlagaču u iznosu od 6.390,00 dinara i odlučio da, po pravnosnažnosti rešenja, spise dostavi Ustavnom sudu na dalji postupak radi odlučivanja o povredi prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Rž gp. 199/2015 od 28. maja 2015. godine odbio kao neosnovanu žalbu predlagača, potvrdio rešenje Privrednog apelacionog suda u delovima pobijanim žalbom i odbio zahtev predlagača za naknadu troškova žalbenog postupka.

Podnositeljka ustavne žalbe je 24. septembra 2015. godine, preko punomoćnika Tamare Stojiljković, podnela ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 664/14 od 25. marta 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 199/2015 od 28. maja 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu. Povodom te ustavne žalbe je formiran novi predmet Už-6030/2015.

Ustavnom žalbom se ističe povreda prava na imovinu u postupku stečaja u vezi kojeg su Privredni apelacioni sud i Vrhovni kasacioni sud pravnosnažno utvrdili povredu prava podnositeljke na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Ustavnom žalbom se takođe osporavaju rešenja navedenih sudova u pogledu nedosuđene naknade nematerijalne štete, kao vida pravičnog zadovoljenja podnositeljki ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga prav na sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 664/14 od 25. marta 2015. godine, u stavu I izreke, usvojen je zahtev predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe, za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je predlagaču u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu II izreke je naloženo Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se predmetni stečajni postupak što pre okončao; u stavu III izreke je odbijen kao neosnovan zahtev predlagača kojim je tražila da joj se utvrdi primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 3.000 evra , u dinarskoj protivvrednosti , dok su st. VI i VII izreke utvrđeni troškovi predlagaču u iznosu od 6.390,00 dinara i odlučeno da se, po pravnosnažnosti rešenja, spisi dostave Ustavnom sudu na dalji postupak radi odlučivanja o povredi prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž gp. 199/2015 od 2 8. maja 2015. godine odbio žalbu predlagača i ožalbeno rešenje R4 St. 664/14 od 25. marta 2015. godine potvrdio u delovima osporenim žalbom.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnim žalbama, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Razmatrajući ustavnu žalbu, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri u celini potraživanja utvrđena u stečajnom postupku podnositeljki ustavne žalbe, a protiv dužnika DP „I .“ iz Leskovca, koji ima pretežan društveni kapital, u konkretnom slučaju , predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena pravnosnažnom presudom (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir sopstvenu praksu (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine) i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini potraživanog iznosa utvrđenog u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni podnositeljki. Naknada se, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15), isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Razmatrajući ustavnu žalbu podnositeljke u delu kojim su osporena rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 664/14 od 2 5. mart a 2015. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 199/2015 od 2 8. maja 2015. godine, Ustavni sud, najpre, konstatuje da nije nadležan da u ustavnosudskom postupku ocenjuje pravilnost pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog odnosno procesnog prava bila očigledno proizvoljna ili arbitrarna, pri čemu se pravičnost ocenjuje na osnovu postupka kao celine. Ustavni sud ispituje i to da li su redovni sudovi, u konkretnom slučaju, propustili da u obzir uzmu sve činjenične i pravne elemente koji su bitni za donošenje odluke, a što bi moglo da dovede do povrede označenog ustavnog prava. Polazeći od navedenog, Ustavni sud ocenjuje da je Vrhovni kasacioni sud dao ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje za svoju odluku, kojom je potvrdio prvostepeno rešenje u delu koji m je odbijen zahtev podnositeljke ustavne žalbe, kao predlagača, da joj se dosudi primerena naknada zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku. Naime, odredbama čl . 8a, 8b i 8v Zakona o uređenju sudova kojima je u pravni sistem Republike Srbije uvedeno novo pravno sredstvo - zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, a koji se primenjivao u konkretnom slučaju, dosuđivanje primerene naknade zbog povrede prava bilo je propisano kao mogućnost sudova koji o takvom zahtevu odlučuju, dok je osnovna svrha navedenog pravnog sredstva ubrzanje osporenog postupka. S obzirom na navedeno, Ustavni sud nalazi da se navodi podnositeljke ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi kojima se argumentuju tvrdnje o povredi označenog prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava , već ona nezadovoljn a ishodom dela postupka, od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud oceni zakonitost osporenih rešenja.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalb u u odnosu na osporena rešenj a, pa je rešio kao u tački 3. izreke.

U pogledu zahteva za naknadu troškova sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na imovinu u stečajnom postupku i odbijanje naknade nematerijalne štete

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti