Odluka Ustavnog suda o založnoj izjavi kao izvršnoj ispravi u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu kao neosnovanu. Založna izjava stiče svojstvo izvršne isprave tek upisom u registar nepokretnosti kao izvršna vansudska hipoteka. Kako upis nije izvršen, odbijanje predloga za izvršenje nije povredilo pravo na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Olivera Vučić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, u postupku po ustavnoj žalbi „Marfin Bank“ a.d. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. maja 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba „Marfin Bank“ a.d. izjavljena protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 22435/11 od 30. novembra 2011. godine i IPV(I). 409/12 I. 22435/11 od 21. maja 2012. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Akcionarsko društvo „ Marfin Bank“ iz Beograda podnelo je , 19. jula 2012. godine, preko punomoćnika Miloša Radovanovića, Ustavnom sudu ustavnu žalbu, koja je dopunjena podneskom od 31. jula 2012. godine, protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 22435/11 od 30. novembra 2011. godine i IPV(I). 409/12 I. 22435/11 od 21. maja 2012. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prav a na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je osporenim rešenjima izvršnog suda odbijen kao neosnovan podnosiočev predlog za izvršenje podnet na osnovu overenih založnih izjava, sa obrazloženjem da založna izjava dobija svojstvo izvršne isprave upisom u list nepokretnosti. Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je odredbom člana 13. stav 1. tačka 4 ) Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano da je založna izjava, sačinjena saglasno propisima kojima se uređuje hipoteka, izvršna isprava, a odredbom člana 15. stav 1. Zakona o hipoteci je propisan uslov koji založna izjava mora da ispunjava da bi preds tavljala izvršnu ispravu i prema toj odredbi založna izjava je izvršna isprava ako sadrži elemente iz stava 3. navedenog člana zakona. Dakle, po mišljenju podnosioca, zakonodavac je založnoj izjavi dao svojstvo izvršne isprave, te je arbitrerna ocena izvršnog suda da založna izjava stiče svojstvo izvršne isprave tek kada se upiše u registar nepokretnosti. Podnosilac ustavne žalbe je naveo da mu je osporenim rešenjem povređeno i pravo na pravnu sigurnost, pri čemu se pozvao na sentencu iz rešenja Višeg suda u Pančevu Gž. 219/10 od 8. februara 2010. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu navedenih ustavnih prava i poništi osporena rešenja izvršnog suda.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , na osnovu sadržine ustavne žalbe i uvida u priložen u i pribavljenu dokumentacij u, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Izvršni poverilac „Marfin Bank“ a.d, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 12. oktobra 2011. godine predlog za izvršenje Prvom osnovnom sudu u Beogradu protiv izvršnog dužnika, na osnovu overenih založni h izjava.

Prvi osnovni sud u Beogradu je osporenim rešenjima I. 22435/11 od 30. novembra 2011. godine i IPV(I). 409/12 I. 22435/11 od 21. maja 2012. godine pravnosnažno odbio kao neosnovan predlog za izvršenje. U obrazloženju osporenih rešenja je navedeno da založna izjava dobija svojstvo izvršne isprave upisom u list nepokretnosti kao izvršna vansudska hipoteka, a u konkretnom slučaju predmetne založne izjave nisu upisane u list nepokretnosti.

Ustavni sud je pribavio rešenje Višeg suda u Pančevu Gž. 219/10 od 8. februara 2010. godine. Iz sadržine pribavljenog drugostepenog rešenja proizlazi da je tamo izvršni poverilac podneo predlog za izvršenje na osnovu overene založne izjave na osnovu koje je upisana izvršna vansudska hipoteka, te da navedena isprava predstavlja izvršnu ispravu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pra vo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 13. stav 1. tačka 4) Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11) (u daljem tekstu: ZIO) je propisano da se pod izvršnom ispravom podrazumeva ugovor o hipoteci, odnosno založna izjava, sačinjena saglasno propisima kojima se uređuje hipoteka.

Odredbama člana 15. Zakona o hipoteci („Službeni glasnik RS“, broj 115/05) propisano je: da je u govor o hipoteci, odnosno založna izjava sačinjena u skladu sa ovim zakonom, izvršna isprava, pod uslovom da sadrži i odredbe iz stava 3. ovog člana (stav 1.); da se hipoteka zasnovana na osnovu izvršnog ugovora ili izvršne založne izjave, upisuje se u registre nepokretnosti kao "izvršna vansudska hipoteka", a vansudski postupak namirenja se sprovodi u skladu sa odredbama ovog zakona (stav 2.); da izvršni ugovor o hipoteci, odnosno izvršna založna izjava mora da sadrži i tačno odrećene odredbe, propisane stavom 3. (stav 3.); da ako ugovor o hipoteci, odnosno založna izjava ne sadrži odredbe iz stava 3. ovog člana, namirenje se sprovodi u skladu sa zakonom koji uređuje izvršni postupak (stav 4.).

5. Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje na to da podnosilac ustavne žalbe povredu prava na pravično suđenje zasniva na tome da je izvršni sud arbitrerno primenio pravo prilikom ocene da založna izjava dobija svojstvo izvršne isprave tek kad se upiše u registar nepokretnosti. Po mišljenju podnosioca ustavne žalbe, zakonodavac je založnoj izjavi iz člana 15. stav 1. Zakona o hipoteci koja sadrži elemente iz stava 3. navedenog člana zakona dao svojstvo izvršne isprave, bez uslovljavanja tog svojstva kombinacijom sa drugim pravima. U vezi sa navedenim, Ustavni sud pre svega naglašava da je pravilnu primenu merodavnog prava nadležan da ceni instanciono viši sud , u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog i/ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna, odnosno arbitr erna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od konkretnih okolnosti slučaja i utemeljenosti iznetih ustavnopravnih razloga u ustavnoj žalbi, nadležan da ceni povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i sa stanovišta primene materijalnog odnosno procesnog prava. Na ovakav zaključak upućuje i stav Evropskog suda za ljudska prava izražen u presudi Khamidov protiv Rusije, od 15. novembra 2007. godine (broj aplikacije 72118/01, stav 170.), u kojoj je taj sud konstatovano da nije njegov zadatak da donosi odluku umesto domaćih sudova koji su u najboljoj poziciji da ocene prezentovane dokaze, ustanove činjenično stanje i tumače domaće pravo, te da, u principu, taj sud neće intervenisati, osim ukoliko su odluke domaćih sudova arbitrerne ili očigledno neosnovane.

Ustavni sud ukazuje da je podnosilac ustavne žalbe podneo predlog za izvršenje Prvom osnovnom sudu u Beogradu na osnovu založne izjave, za koju podnosilac ustavne žalbe smatra da je izvršna isprava. U vezi sa tim, Ustavni sud konstatuje da je odredbom člana 13. stav 1. tačka 4) ZIO propisano da se pod izvršnom ispravom podrazumeva ugovor o hipoteci, odnosno založna izjava, sačinjena saglasno propisima kojima se uređuje hipoteka. U konkretnom slučaju, merodavan propis koj i uređuje hipoteku je Zakon o hipoteci. Glava treća navedenog zakona nosi naziv „Izvršna isprava“ i ta glava Zakona o hipoteci sadrži samo jedan član, a to je član 15. Ustavni sud nalazi da član 15. navedenog Zakona određuje pojam izvršne isprave na osnovu dva zakonska pojma: svojstvo i upis. Ustavni sud ukazuje da se pod pojmom „svojstvo“ podrazumeva svojstvo založne izjave iz člana 15. stav 1. Zakona o hipoteci koja mora da sadrži zakonske elemente iz stav a 3. navedenog člana zakona, dok se pod „upisom“ podrazumeva upis takve založne izjave u odgovarajući registar nepokretnosti. Upisom izvršne založne izjave (izjava koja sadrži elemente iz člana 15. stav 3. Zakona o hipoteci) u odgovarajući registar nepokretnosti , nastaje „izvršna vansudska hipoteka“. Ustavni sud ocenjuje da založna izjava koja sadrži elemente iz člana 15. stav 3. Zakona o hipoteci i upis takve založne izjave u odgovarajući registar nepokretnosti, predstavljaju uslove koji moraju biti kumulativno ispunjeni da bi se određena založna izjava tretirala kao izvršna isprava. Takođe, sam Zakon o hipoteci u daljim odredbama, i to u članu 24. stav 3. i u članu 29. stav 1, sadrži odrednicu „izvršna isprava iz člana 15. navedenog zakona“ (svojstvo i upis), a ne iz člana 15. stav 1. koji propisuje samo svojstvo založne izjave. Štaviše, u članu 29. stav 1 . tog zakona, zakonodavac poverioca po izvršenoj isprav i iz člana 15. Zakona označava pojmom hipotekarni poverilac.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud ocenjuje da Prvi osnovni sud u Beogradu u osporenim rešenjima I. 22435/11 od 30. novembra 2011. godine i IPV(I). 409/12 I. 22435/11 od 21. maja 2012. godine nije proizvoljno tumačio odredbe člana Zakona o hipoteci i da je u osporenim rešenjima dao ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje da založna izjava dobija svojstvo izvršne isprave upisom u registar nepokretnosti kao izvršne vansudsk e hipotek e, a u konkretnom slučaju predmetne založne izjave nisu upisane u list nepokretnosti.

U vezi posebne tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da upis hipoteke na osnovu predmetnih založnih izjava nije bilo moguće izvršiti, jer su sporne nepokretnosti izgrađene bez građevinske dozvole, Ustavni sud smatra da se izvršni sud ne može baviti ovim pitanjem i da ta činjenica ulazi u interni odnos samog podnosioca ustavne žalbe i njegovog dužnika. U vezi tvrdnje podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na pravnu sigurnost, kao elementa prava na pravično suđenje, Ustavni sud ukazuje da između osporenih rešenja i rešenja Višeg suda u Pančevu Gž. 219/10 od 8. februara 2010. godine ne postoji pravni identitet, da bi različito postupanje suda dovelo do povrede prava na pravnu sigurnost. Naime, u rešenju Višeg suda u Pančevu Gž. 219/10 od 8. februara 2010. godine je konstatovano da je tamo izvršni poverilac podneo predlog za izvršenje na osnovu overene založne izjave na osnovu koje je upisana izvršna vansudska hipoteka, te da navedena isprava predstavlja izvršnu ispravu. Dakle, radi se založnoj izjavi koja je upisana u registar nepokretnosti, a u ovom slučaju podnet je predlog za izvršenje na osnovu založne izjave koja nije upisana u registar nepokretnosti.

6. Na osnovu izloženog, Ustavni sud je ocenio da rešenjima Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 22435/11 od 30. novembra 2011. godine i IPV(I). 409/12 I. 22435/11 od 21. maja 2012. godine podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu odbio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 107/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US).

7. Podnosilac ustavne žalbe navode o povredi prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava zasniva na identičnim razlozima koje je istic ao u prilog tvrdnji o povredi prava na pravično suđenje , a koji su razmotrani u prethodnom delu obrazloženja, zbog čega Ustavni sud nalazi da nije potrebno da ih ponovo ceni i sa aspekta nav edenog ustavnog prava.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Slični dokumenti

• Už 361/2019: Povreda prava na pravično suđenje zbog proizvoljnog odbijanja predloga za izvršenje
• Už 3423/2013: Odbijena ustavna žalba; založna izjava kao izvršna isprava
• Už 3560/2015: Odbijena ustavna žalba u izvršnom postupku po osnovu založne izjave
• Už 12306/2019: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog preteranog formalizma
• Už 1750/2013: Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe u izvršnom postupku