Odluka o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe bivših zaposlenih i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog nemogućnosti naplate potraživanja u dugotrajnom stečajnom postupku protiv preduzeća u pretežnom državnom vlasništvu. Utvrđuje se pravo na naknadu materijalne štete na teret budžeta.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. P . iz Leskovca, Z . T . iz sela R . kod Leskovca, Z . V . iz Leskovca, S . J . iz sela V . kod Leskovca, M . M . iz G . kod Leskovca i S . J . iz Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. aprila 201 7. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. P, Z . T, Z . V, S . J, M . M . i S . J . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vod i pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmet u St. 23/10 podnosi ocima ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu , iz član a 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa utvrđenog u stečajnom postupku iz tačke 1, umanjenog za iznos koji im je eventualno isplaćen. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba S. P . izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 . St. 190/15 od 8. aprila 201 5. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 177/2015 od 11. juna 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. P . iz Leskovca podnela je Ustavnom sudu , 20. februara 201 4. godine, preko punomoćnika T. S, advokata iz Leskovca ustavnu žalbu, Z . T . iz sela R . kod Leskovca podnela je Ustavnom sudu 6. maja 2014. godine ustavnu žalbu, Z. V . iz Leskovca podneo je Ustavnom sudu 3. marta 2014. godine ustavnu žalbu, S. J . iz sela V . kod Leskovca podnela je Ustavnom sudu 27. februara 2014. godine ustavnu žalbu, M . M . iz G. S . kod Leskovca podnela je Ustavnom sudu 7. marta 2014. godine ustavnu žalbu i S . J . iz Leskovca podnela je Ustavnom sudu 28. februara 2014. godine ustavnu žalbu.

Sve ustavne žalbe su podnete zbog povrede zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10.

Ustavni sud je 16. jula 2014. godine ustavne žalbe formirane vezi sa navedenim podnescima, prosledio Privrednom apelacionom sudu na dalji postupak i odlučivanje u vezi sa zahtevima podnosilac a da se utvr di povred a prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Privredni apelacioni sud je doneo rešenje R4. St. 190/15 od 8. aprila 2015. godine, kojim je usvojio zahtev podnosilaca za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10, ali je samo podnositeljki S . P . usvojen zahtev za određivanje primerene naknade, tako što joj je dosuđen iznos od 20.000,00 dinara i troškovi postupka u iznosu od 6.39 0,00 dinara, dok se preostalim podnosiocima ne dosuđuje primerena naknada jer nisu u tom delu opredelili zahtev, kao ni troškovi iz istog razloga. Podnositeljka S . P . je izjavili žalbu Vrhovnom kasacionom sudu, koji je istu odbio kao neosnovanu rešenjem Rž. gp . 177/2015 od 11. juna 2015. godine i potvrdio osporeno prvostepeno rešenje Privrednog apelacionog suda.

Podnositeljka ustavne žalbe S . P . je Ustavnom sudu 24. septembra 2015. godine, preko punomoćnika T. S, advokata iz Leskovca, dostavila dopunu ustavne žalbe, kojom je osporila navedeno rešenje Privrednog apelacionog suda R4. St. 190/15 od 8. aprila 2015. godine i rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 177/2015 od 11. juna 2015. godine.

Privredni Apelacioni sud je Ustavnom sudu dana 22. oktobra 2015. godine vratio spise predmeta R4. St. 190/15, kako bi Sud odlučio o zahtevima podnosilaca u preostalom delu podnetih ustavnih žalbi, koji se odnosi na utvrđivanje povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

Osim podnositeljke S . P, koja je u naknadnom podnesku osporila navedena rešenja, i koja je u inicijalnom i u naknadnom podnesku istakla zahtev za naknadu materijalne štete i nematerijalne štete u opredeljenim iznosima, kao i naknadu troškova u redovnom sudskom postupku i u postupku po ustavnoj žalbi, ostali podnosioci se nisu obraćali Ustavnom sudu sa naknadnim zahtevima, ali su u inicijalnom podnesku takođe istakli zahtev za naknadu materijalne i nematerijalne štete.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 190/15 od 8. aprila 2015. godine u stavu prvom izreke usvojen je zahtev podnosi laca i utvrđeno je da im je u postupku pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; u stavu drugom izreke nalaže se Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere, kako bi se stečajni postupak koji se vodi u predmetu St. 23/10 okončao u najkraćem mogućem roku; u stavu trećem izreke delimično je usvojen zahtev podnositeljke S. P . i utvrđena joj je naknada zbog povrede pravana suđenje u razumnom roku u iznosu od 20.000,00 dinara i troškovi postupka u iznosu od 6.390,00 dinara, koji će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od podnošenja zahteva za isplatu; u stavu četvrtom odbijen je zahtev podnositeljke S . P . za naknadu zbog povrede prava na suđenje u rzaumnom roku u preostalom delu iznad iznosa utvrđenog u stavu tri izreke osporenog rešenja; u stavu petom ne dosuđuje se primerena nakanda zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku podnosiocima Z. T, V . Z, S . J, M . M . i S . J . iz razloga bliže objašnjenih u obrazloženju osporenog rešenja; u stavu šestom izreke utvrđeno je da se po pravosnažnosti rešenja spisi predmeta dostavljaju Ustavnom sudu radi odlučivanja o preostalim zahtevima podnosilaca u pogledu povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 177/2015 od 11. juna 2015. godine , odbijena je kao neosnovana žalba podnositeljke Slađane Perišić izjavljena protiv osporenog rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 190/15 od 8. aprila 2015. godine i potvrđeno je navedeno rešenje u stavu tri njegove izreke, u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka i u stavu četiri izreke, dok se zahtev podnositeljke za naknadu troškova žalbenog p ostupka odbija.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Analizirajući navode ustavne žalbe kojima je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava u navedenom izvršnom, odnosno stečajnom postupku, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine, doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa sudskom praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust sudova da namire potraživanje utvrđeno odlukom suda u korist podnosilaca ustavne žalbe, a protiv izvršnog/stečajnog dužnika DP „I.“ iz Leskovca, koji je u pretežnom državnom vlasništvu, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosi laca na mirno uživanje imovine zajemčeno g odredbom člana 58. Ustava (videti Odluku Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs, kao i odluke Už-2343/2016 od 20. oktobra 2016. godine i Už-9145/2016 od 2. marta 2017. godine). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10, umanjenog za iznos koji im je eventualno isplaćen. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Odlučujući o ustavnoj žalbi podnositeljke ustavne žalbe S. P . izjavljenoj 24. septembra 2015. godine protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 190/15 od 8. aprila 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 177/2015 od 11. juna 2015. godine , kojima je odbijen kao neosnovan zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku od još 3.000 evra, Ustavni sud konstatuje da je ova podnositeljka u suštini nezadovoljna visinom dosuđene naknade.

Ustavni sud, najpre , ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno – kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karkter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije.

Podnositeljki ustavne žalbe Slađani Perišić je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni stečajni postupak okončao u najkraćem roku i dosuđena je naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li je dosuđena novčana naknada odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnosioci mogu tvrditi da su „žrtve“ povrede prava na suđenje u razumnom roku ukoliko je iznos koji je dodeljen manji od iznosa koji se dodeljuje u sličnim slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije , broj aplikacije 64886/01, st. 65-107, ECHR 2006-V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39.).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u ovom slučaju navedenoj podnositeljki dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Ustavni sud takođe primećuje da je dosuđena naknada niža u poređenju sa iznosima koje je u sličnim predmetima utvrđuje ovaj sud. Međutim, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećen ima pruža odgovarajuće zadovoljenje , kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 20.000,00 dinara dosuđenog podnositeljki S . P . nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog u stečajnom postupku iz tačke 1. izreke ove odluke. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove .

Sledom iznetog, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv rešenja rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 190/15 od 8. aprila 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 177/2015 od 11. juna 2015. godine , odbacio kao očigledno neosnovanu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. U odnosu na zahtev podnositeljke ustavne žalbe Slađane Perišić koji se odnosi na naknadu troškova postupka koji je vođen pred Privrednim apelacionim sudom u predmetu R4. St. 190/15 i pred Vrhovnim kasacionim sudom u predmetu Rž. gp. 177/2015 , Ustavni sud konstatuje da je o troškovima tog postupka već odlučeno osporenim rešenjima, kao i to da podnositeljka u ustavnoj žalbi ne navod i nijedan razlog na kome zasniva svoju tvrdnju da bi troškovi trebalo da joj budu dosuđeni u traženom iznosu. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu , u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

8. Što se tiče zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu advokatskih troškova nastalih pokretanjem postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema osnova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti , pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine).

9. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.