Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja presude protiv preduzeća

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu zbog neizvršenja pravnosnažne presude protiv preduzeća sa pretežnim društvenim kapitalom. Utvrđena je povreda prava na imovinu i dosuđena naknada materijalne štete u visini glavnog duga iz izvršne isprave.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6055/2015
20.10.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić , predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, Katarina Manojlović Andrić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Petra Novakovića iz Zemuna, Snežane Nikolić iz Stančića i Jasminke Dragićević, Milinka Nikolića, Verice Cvetković, Jele Miloradović, Dukanac Dragana i Milinka Plazinića, svih iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. oktobra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Petra Novakovića, Snežane Nikolić, Jasminke Dragićević, Milinka Nikolića, Verice Cvetković, Jele Miloradović, Dukanac Dragana i Milinka Plazinića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 989/11 podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa utvrđenih rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 989/11 od 24. juna 2011. godine. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Petar Novaković i druga lica navedena u uvodu i tački 1. izreke podneli su, 16. oktobra 2013. godine, preko punomoćnika Snežane Jokić, advokata iz Čačka, Ustavnom sudu ustavne žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 989/11. Po ustavnoj žalbi je formiran predmet Už-8272/2013.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13) kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Viši sud u Čačku je, nakon što je postupak po zahtevu predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ovde podnosilaca ustavne žalbe, okončan pred redovnim sudovima, dopisom od 28. septembra 2015. godine, Ustavnom sudu ustupio predmet, radi odlučivanja o povredi prava na imovinu podnosilaca ustavne, kao i o zahtevu za naknadu materijalne štete. Po ustupanju predmeta, predmet je u Ustavnom sudu dobio novi broj Už-6055/2015.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe, te uvidom u celokupnu dokumentaciju koja je uz nju priložena, kao spise predmeta Višeg suda u Čačku R4. I. 94/14, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Podnosioci ustavne žalbe, u svojstvu izvršnih poverilaca, podneli su Osnovnom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika „Sloboda“ AD „Sloboda aparati“ iz Čačka, radi isplate razlike u zaradi, utvrđene pravnosnažnom i izvršnom presudom Osnovnog suda u Čačku P1. 153/08 od 11. februara 2010. godine.

Rešenjem Osnovnog suda u Čačku I. 989/11 od 24. juna 2011. godine usvojen je predlog za izvršenje.

Viši sud u Čačku je rešenjem R4. I. 94/14 od 24. oktobra 2014. godine utvrdio da je predlagačima za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ovde podnosiocima ustavne žalbe, u postupku izvršenja koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 989/11, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, kao i pravo predlagača na pravičnu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Dopunskim rešenjem istog suda R4. I. 94/14 od 11. marta 2015. godine odbijen je zahtev predlagača da im se isplati veći iznos od utvrđenog rešenjem od 24. oktobra 2014. godine na ime pravične naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. g. 517/15 od 11. juna 2015. godine delimično je odbijena a delimično odbačena žalba predlagača, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4. I. 94/14 od 24. oktobra 2014. godine i R4. I. 94/14 od 11. marta 2015. godine.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Analizirajući navode ustavne žalbe o neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Leskovcu Osnovnog suda u Čačku I. 989/11 od 24. juna 2011. godine , Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine , doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u Odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja , na način što je svojim odlukama pored utvrđene povrede „prava na s uđenje u razumnom roku“ i povrede „ prava na mirno uživanje imovine“, naložio državi da isplati naknadu nematerijalne štete i materijalne štete u visini iznosa opredeljenih u domaćim presudama.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanje podnosilaca ustavne žalbe utvrđeno pravnosnažnom sudskom presudom, a protiv dužnika „Sloboda“ AD „Sloboda aparati“ iz Čačka, koji ima pretežan društveni, odnosno državni kapital , u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnosilaca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno pravnosnažnom presudom (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs) . S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog , a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio pravo podnosi laca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih pravnosnažnom sudskom presudom, a koji im nije isplaćen (videti Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u vi sini iznosa utvrđenih rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 989/11 od 24. juna 2011. godine. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja presude protiv preduzeća

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti