Ustavni sud: Zakonit otkaz nastavniku zbog neodgovarajuće stručne spreme

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu, utvrdivši da nije povređeno pravo na pravično suđenje. Sudovi su pravilno zaključili da zvanje „diplomirani ekonomista-menadžer u trgovini“ ne ispunjava uslov propisan Pravilnikom, koji zahteva zvanje „diplomirani ekonomista“ za nastavnika ekonomskih predmeta.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6063/2011
13.02.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi A . S. iz L, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. februara 2014. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba A. S. protiv presude Opštinskog suda u Lebanu P1. 379/07 od 17. decembra 2008. godine, presude Apelacionog suda u Nišu Gž1. 708/10 od 28. januara 2011. godine i presude Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 366/11 od 22. septembra 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. A. S. iz L. podneo je 28. novembra 20 11. godine, preko punomoćnika V. S, advokata iz L, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presuda označenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku vođenom u predmetu P1. 379/07 pred ranijim Opštinskim sudom u Leskovcu.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je osporenim odlukama "bez obrazloženja" konstatovano da ne ispunjava uslove za nastavnika ekonomske grupe predmeta iako ima stečeno znanje diplomiranog ekonomiste, te položen stručni ispit na Ekonomskom fakultetu u Nišu za nastavnika srednjih škola predmeta ekonomske struke. Po mišljenju podnosioca, "nisu postojali uslovi da se ne prizna diploma koju je stekao na privatnom fakultetu - Fakultet za trgovinu i bankarstvo pri Univerzitetu "B . K.", smer trgovinski sa zvanjem diplomirani ekonomista", jer je ovaj fakultet registrovan i poseduje sve potrebne dozvole za rad. Pri tom, sudovi su propustili da ocene izvedeni dokaz - nalaz i mišljenje veštaka dat u drugom sudskom predmetu, odnosno prihvate ovaj dokaz u kome veštak konstatuje "da je obrazovanje ekonomista na državnom i privatnom fakultetu skoro istovetno". Zbog zaključka sudova da podnosilac ne ispunjava sve uslove za profesora srednje škole za grupu ekonomskih predmeta, ostala su na snazi rešenja direktora škole o otkazu podnosiocu, i to datom posle četiri godine od zasnivanja radnog odnosa, te posle položenog stručnog ispita pred Komisijom na Ekonomskom fakultetu u Nišu, čime mu je povređeno pravo na pravično suđenje, te pravo na suđenje u razumnom roku. Podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporene sudske odluke.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama člana 82. stav 1, Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 - US) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u priloženu dokumentaciju uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Osporenom presudom Opštinskog suda u Lebanu P1. 379/07 od 17. decembra 2008. godine, donetom u sporu radi poništaja odluke, po tužbi ovde podnosioca ustavne žalbe protiv tužene T. š. "B. K." iz B, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se ponište kao nezakonita rešenja direktora tužene broj 02-339 od 27. avgusta 2007. godine i Školskog odbora tužene broj 02-361/04 od 14. septembra 2007. godine, te obavezan tužilac da tuženoj naknadi troškove postupka. Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je na Fakultetu "J. i D. K." diplomirao kao ekonomista-menadžer u trgovini; primljen je u radni odnos kod tužene 28. oktobra 2003. godine na radno mesto profesora ekonomske grupe predmeta; tužilac je položio stručni ispit i stekao pravo da samostalno obavlja vaspitno-obrazovni rad na radnom mestu profesora savremene poslovne korespondencije; u toku radnog odnosa, po izvršenom inspekcijskom nadzoru radi kontrole postupanja u pogledu pridržavanja zakona i drugih propisa i akata, postupajući po nalogu inspekcije, tužena se obratila Ministarstvu prosvete i sporta radi mišljenja o ispunjenosti uslova zaposlenog u pogledu stepena i vrste stručne spreme; ministarstvo je dalo mišljenje broj 112-01-40/2007-02 od 8. februara 2007. godine u kome je navedeno da naziv diplomirani ekonomista-menadžer u trgovini ima stručni naziv određene uže oblasti u okviru ekonomije, te da lice koje je na Fakultetu za trgovinu i bankarstvo "J. i D. K." u B. steklo stručni naziv „diplomirani ekonomista-menadžer u trgovini“ ne ispunjava uslov u pogledu stručne spreme za izvođenje nastave i drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada iz ekonomske grupe predmeta, jer članom 14. Pravilnika o vrsti stručne spreme nastavnika, stručnih saradnika i pomoćnih nastavnika u stručnim školama (prosvetni glasnik) u poglavlju I Ekonomija, koji propisuje uslove u pogledu stručne spreme za izvođenje nastave i drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada iz ekonomske grupe predmeta u području rada ekonomija, pravo i administracija, nije propisan stručni naziv diplomirani ekonomista-menadžer u trgovini. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, sud je utvrdio da je tužena donela zakonite odluke o prestanku radnog odnosa tužioca, a zbog neispunjavanja uslova za prijem u radni odnos.

Odlučujući o žalbi tužioca, Apelacioni sud u Nišu je osporenom presudom Gž1. 708/10 od 28. januara 2011. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio presudu Opštinskog suda u Lebanu P1. 379/07 od 17. decembra 2008. godine. U obrazloženju ove presude je, između ostalog, navedeno da je prvostepeni sud na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo, dajući razloge koje u svemu prihvata i taj sud. Naime, odredbom člana 111. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, br. 62/03...101/05) propisano je da u radni odnos u ustanovi može da bude primljen nastavnik, vaspitač i stručni saradnik pod uslovima propisanim zakonom i ako ima odgovarajuće obrazovanje, psihičku, fizičku i zdravstvenu sposobnost za rad sa decom i učenicima, ako nije osuđivan pravnosnažnom presudom za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje šest meseci ili nije osuđen za krivično delo protiv dostojanstva ličnosti i morala, a uslovi iz stava 1. ovog člana dokazuju se prilikom prijema u radni odnos i proveravaju se u toku rada, a nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku prestaje radni odnos ako se u toku radnog odnosa utvrdi da ne ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana ili ako odbije da se podvrgne lekarskom pregledu. Pravilnikom o vrsti stručne spreme nastavnika, stručnih saradnika i pomoćnih nastavnika, u odredbi člana 14. Poglavlje I Ekonomija je propisano da nastavu iz stručnih predmeta može da izvodi diplomirani ekonomista. Pravilnom primenom materijalnog prava prvostepeni sud je cenio zakonitost odluke o prestanku radnog odnosa tužioca i našao da tužbeni zahtev tužioca treba odbiti kao neosnovan, jer je tužilac stekao stručni naziv na trgovinskom smeru fakulteta-diplomirani ekonomista-menadžer u trgovini i time ima stečen stručni naziv iz određene uže oblasti u okviru ekonomije, koji nije propisan za nastavnika stručnih predmeta, čime ne ispunjava propisan uslov u pogledu vrste obrazovanja za nastavnike u stručnoj školi u području rada ekonomija, pravo i administracija. Takođe, u obrazloženju presude se navodi da se u konkretnom slučaju ne radi o sporu priznavanja stečene diplome, niti se ispituje stručnost tužioca, već je za pravilno odlučivanje u ovoj pravnoj stvari relevantno da li je stečeni stručni naziv propisan odgovarajućim zakonskim i podzakonskim aktima kojima je predviđena vrsta obrazovanja, a koji uslov se ne može menjati ili dopunjavati opštim aktima ustanove.

Protiv drugostepene presude tužilac je izjavio reviziju. Osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 366/11 od 22. septembra 2011. godine odbijena je revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1. 708/10 od 28. januara 2011. godine. U obrazloženju revizijske presude je, između ostalog, navedeno da su pravilno nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužioca, te da taj sud u svemu prihvata njihove razloge za takve odluke. Kako tužilac nije ispunjavao zakonom predviđene uslove u pogledu vrste obrazovanja za nastavnika u stručnoj školi u području rada ekonomije, prava i administracije, to su bez uticaja na donošenje drugačije odluke revizijski navodi tužioca da je polaganjem stručnog ispita za nastavnika srednjih škola pred stalnom ispitnom komisijom na Ekonomskom fakultetu u Nišu izvršena kontrola i ocenjena stečena diploma koju je tužilac imao, s obzirom na to da je odluka o prestanku radnog odnosa tužioca doneta zbog neispunjavanja uslova za prijem u radni odnos.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na čiju povredu se podnosi lac ustavne žalbe poziva, bitne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom član 32. stav 1. Ustava u tvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS", br. 62/03, 64/2003, 58/04, 79/05 i 101/05) (u daljem tekstu: Zakon), koji je važio u vreme prestanka radnog odnosa podnosioca, bilo je propisano: da poslove nastavnika u školi, vaspitača u domu i stručnog saradnika može da obavlja lice sa odgovarajućim visokim obrazovanjem (član 110. stav 2.); da vrstu obrazovanja nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika iz stava 2. ovog člana, vrstu obrazovanja nastavnika iz stava 4. ovog člana i pomoćnog nastavnika - propisuje ministar (član 110. stav 5.); da u radni odnos može da bude primljen nastavnik, vaspitač i stručni saradnik pod uslovima propisanim zakonom i ako ima odgovarajuće obrazovanje, psihičku, fizičku i zdravstvenu sposobnost za rad sa decom i učenicima, ako nije osuđivan pravosnažnom presudom za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje šest meseci ili nije pravosnažnom presudom osuđen za krivično delo protiv dostojanstva ličnosti i morala (član 111. stav 1.); da se uslovi iz stava 1. ovog člana dokazuju prilikom prijema u radni odnos i proveravaju se tokom rada (član 111. stav 2.); da nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku prestaje radni odnos kao se u toku radnog odnosa utvrdi da ne ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana ili ako odbija da se podvrgne stručnom pregledu (član 111. stav 3.); da radni odnos zaposlenog u ustanovi prestaje u skladu sa zakonom na osnovu rešenja direktora (član 132. stav 1.).

5. Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je konstatovao da podnosilac smatra da su sudovi prilikom donošenja osporen ih presud a pogrešno primeni li materijalno i procesno pravo na štetu podnosioca i utvrdio da je potrebno ispitati da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način na koji to zahteva navedena odredba Ustava.

S tim u vezi, Ustavni sud, pre svega, naglašava da je njegova nadležnost u postupku po ustavnoj žalbi ograničena na utvrđivanje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja povređeno ili uskraćeno ustavno pravo podnosioca. Ustavni sud nije nadležan da vrši proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su sudovi i drugi državni organi i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja tumačili pozitivnopravne propise. Ustavni sud ukazuje da je izvan njegove nadležnosti da procenjuje pravilnost zaključaka sudova ili drugih organa u pogledu ocene dokaza, osim ukoliko je ova ocena očigledno proizvoljna.

Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da su osporen e presud e donet e od strane Ustavom i zakonom ustanovljen ih sud ova, koji su u sprovedenom postupku odluči vali primenom merodavnih odredaba materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje . Ustavni sud nije našao ništa što bi ukazalo da su materijalnopravni propisi proizvoljno ili nepravično primenjeni na štetu podnosioca ustavne žalbe, niti ima elemenata koji ukazuju na procesnu nepravičnost u smislu garancija u okviru prava na pravično suđenje.

Pored toga, u smislu prava na pravično suđenje, postoji obaveza sudova i drugih državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja da, između ostalog, obrazlože svoje odluke. Ova obaveza, međutim, ne može biti shvaćena kao obaveza da se u odluci iznesu svi detalji i daju odgovori na sva postavljena pitanja i iznesene argumente. Sudovi imaju određenu diskrecionu ocenu u vezi sa tim koje će argumente i dokaze prihvatiti u određenom predmetu, ali, istovremeno, imaju obavezu da obrazlože svoju odluku tako što će navesti jasne i razumljive razloge na kojima su tu odluku zasnovali. Međutim, za ocenu da li su u tim slučajevima ispunjeni standardi prava na pravično suđenje neophodno je sagledati da li je sud pravnog leka ispitao odlučna pitanja koja su pred njega izneta.

Po oceni Ustavnog suda, u osporenim presud ama, kako Apelacionog suda u Nišu, tako i Vrhovnog kasacionog suda, je obrazloženo šta čini suštinske razloge na osnovu kojih je odlučeno da se ostave na snazi kao zakonita rešenja tužene škole o prestanku radnog odnosa podnosiocu. Naime, sudovi su za svoje odluke dali razloge, pritom odgovorivši na sve navode podnosioca, i iz žalbe na prvostepenu odluku, i iz revizije, a koje je podnosilac ponovio i u ustavnoj žalbi. Nasuprot navodima podnosioca, predmet ovog spora nije bilo priznavanje stečene diplome, niti ocena i kontrola kako stečene diplome, tako ni stručnosti podnosioca, već je odlučivano o zakonitosti prestanka radnog odnosa usled neispunjavanja uslova za prijem u radni odnos nastavnika u pogledu odgovarajuće stručne spreme.

Po oceni Ustavnog suda, stav i ocena nadležnih sudova iz osporenih odluka zasnovani su na ustavnopravno prihvatljivoj primeni i tumačenju merodavnog materijalnog prava , bez obzira na značaj prava koje se gubi ili ostvaruje, te se ne može govoriti o nepravičnoj primeni materijalnopravnih propisa na štetu podnosioca ustavne žalbe .

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu nije povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, jer su u osporen im sudskim odlu kama dati ustavnopravno prihvatljivi razlozi za odbijanje tužbenog zahteva podnosioca ustavne žalbe .

6. Ispitujući navod ustavne žalbe kojim je istaknuta povreda podnosi očevog prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, zbog trajanja postupka "od podnošenja tužbe 2007. godine do prijema revizijske odluke 3. novembra 2011. godine", Ustavni sud je ocenio da u ustavnoj žalbi nisu navedeni konkretni i činjenično utemeljeni razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa postupanjem nadležnih sudova, složenošću predmeta, postupcima sam og podnosi oca i značajem koji je predmet spora imao za njega, a što bi moglo predstavljati ustavnopravne razloge koji ukazuju na povredu prava na suđenje u razumnom roku. Ovo pogotovu kad se ima u vidu da je postupak u sve tri sudske instance okončan za navedeno vreme. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu, kao u drugom delu izreke, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

7. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 8 9. Poslovnika o radu Ustavnog suda (“Službeni glasnik RS”, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Ustavni sud: Zakonit otkaz nastavniku zbog neodgovarajuće stručne spreme

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti