Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđuje povredu prava na imovinu zbog dugotrajnog neizvršenja pravnosnažne presude i dosuđuje naknadu materijalne štete. Žalba u delu koji se odnosi na visinu naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku se odbacuje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. N, J . J . i D . M, svi h iz Čačka , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. juna 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. N, J . J . i D . M . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9312/10 (ranije I. 284/09 i I. 836/08) povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na imovinu, iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 836 /08 od 7. jula 2008. godine, umanjenih za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba R. N, J . J . i D . M . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4 I. 203/14 o d 20. februara 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 516/15 od 28. maja 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. R . N, J . J . i D . M, svi iz Čačka , podneli su Ustavnom sudu, 19. maja 2014. godine, preko punomoćnika D. J, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u pred metu P1. 1900/03 i izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9312/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 284/09 i I. 836/08). Po ustavnoj žalbi bio je formiran predmet Už-4828/2014.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Višeg suda u Čačku R4 I. 203 /14 od 20. februara 2015. godine, utvrđeno je da je predlagačima, ovde podnosiocima ust avne žalbe u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9312/10, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Nakon pravno snažnosti navedenog rešenja, isti podnosioci su Ustavnom sudu, 28. septembra i 9. novembra 2015. godine, preko istog punomoćnika podneli ustavnu žalbu, koju je Ustavni sud razmatrao kao dopunu ranije podnete ustavne žalbe, a kojom su, pored već istaknutih povreda ustavnih prava osporili i rešenje Višeg suda u Čačku R4 I. 203/14 od 20. februara 2015. godine i rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 516/15 od 28. maja 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava. Predmet je u Ustavnom sudu dobio novi broj Už-6069/2015.

Podnosioci ustavne žalbe su naveli da osporenim rešenjima, u delu kojim je odlučeno o visini naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku, nisu otklonjene posledice utvrđene povrede, odnosno nije postignuta „sveobuhvatna naknada“, te da smatraju da i da lje „imaju status žrtve…“. Istakli su i da dosuđena naknada nije u skladu sa praksom Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, te da su im na taj način povređena navedena ustavna prava. Predložili su da im Ustavni sud utvrdi pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 836/08 od 7. jul a 2008. godine.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 836/08 od 7. jul a 2008. godine usvojen je predlog za izvršenje, ovde podnosilaca ustavne žalbe , kojim su predložili da se prinudno izvrši pravnosnažna presuda Opštinskog suda u Čačku P1. 1900/03 od 27. maj a 2008. godine, a kojom su obavezani izvršni dužnici AD „F .“ iz Čačka i drugi da isplate izvršnim poveriocima odgovarajuće novčane iznose na ime razlike između isplaćene i pripadajuće zarade, sa zakonskom zateznom kamatom i troškovima parničnog postupka.

Viši sud u Čačku je 20. februara 2015. godine, doneo osporeno rešenje R4 I. 203/14, kojim je, pored ostalog: u stavu prvom izreke utvrdio da je predlagač ima, ovde podnosiocima ustavne žalbe u izvršnom postupku koji se vodi pred O snovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9312/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; u stavu drugom izreke naložio Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve potrebne mere kako bi navedeni izvršni postupak bio okončan u najkraćem roku; u stavu trećem izreke predlagač ima odredio primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od po 120 evra ; u stavu četvrtom izreke odbio zahtev predlagača za iznos preko dosuđenih do traženih još po 1.880 evra, u stavu petom izreke odredio da se spisi predmeta, po pravnosnažnosti rešenja, dostave Ustavnom sudu radi odlučivanja o povredi prava na imovinu i naknadu materijalne štete, dok je u stavu šestom izreke obavezao Republiku Srbiju da predlagačima na ime troškova postupka plati iznos od po 4 .780,00 dinara.

Odlučujući o žalbi predlagača, Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž g. 516/15 od 28. maja 2015. godine odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio navedeno reš enje Višeg suda u Čačku u stav ovima četvrtom i petom njegove izreke.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 36. stav 2. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13), kojima je propisano: da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8a); da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.); da se na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak (član 8v).

5. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da propust izvršnog suda da izvrši presudu izrečenu u korist podnosilaca ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosilaca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena tom presudom (sličan stav je izražen i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). Stoga je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu u ovom delu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Uzimajući u obzir praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud smatra da podnosioci ustavne žalbe imaju pravo na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 836/08 od 7. jul a 2008. godine, umanjenih za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu , pa je odlučio kao u tački 2. izreke, u smislu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

6. Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi u delu kojim se osporava rešenje Višeg suda u Čačku R4 i. 203/14 od 2 . februara 2015. godine i rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rž. g 516/15 od 28. maja 2015. godine, Ustavni sud je konstatovao da su podnosioci u suštini nezadovoljni visinom naknade koja im je u predmetnom vanparničnom postupku dosuđena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

U tom smislu, Ustavni sud najpre ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karkter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosilaca u konkretnom postupku, složenosti predmeta, značaja spornog prava za podnosioce i ponašanja nadležnih sudova koji vode postupak. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije.

Podnosiocima ustavne žalbe je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku i dosuđena im je naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li je dosuđena novčana naknada odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnosioci ustavne žalbe mogu tvrditi da su „žrtve“ povrede prava na suđenje u razumnom roku ukoliko je iznos koji im je dodeljen manji od iznosa koji se dodeljuju u sličnim slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije , broj aplikacije 64886/01, st. 65-107, ECHR 2006- V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39.).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u ovom slučaju podnosiocima dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Ustavni sud takođe primećuje da je dosuđena naknada niža u poređenju sa iznosima koje je u sličnim predmetima utvrđuje ovaj sud. Međutim, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od po 120 evra svakom od podnosila ca nije nerazuman, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih navedenim rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už–2287/2015 od 15. jula 2015. godine).

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu u ovom delu kao očigledno neosnovanu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

Takođe, Ustavni sud je imao u vidu i da su Viši sud u Čačku i Vrhovni kasacioni sud, propustili da uzmu u obzir i ocene period trajanja parničnog postupka, koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 1900/03. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da se taj postupak zajedno sa prinudnim izvršenjem koje je pokrenuto na osnovu izvršne isprave donete u parnici, mora sagledavati kao jedinstvena celina (stav izražen u predmetima Hornsby protiv Grčke i Jeličić protiv Bosne i Hercegovine). Međutim, ovakav propust sudova u predmetnom vanparničnom postupku, po oceni Ustavnog suda, nije od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari, uzimajući u obzir da su nadležni sudovi, odlučujući o više zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koje su podneli kolege podnosilaca i koji se zasnivaju na gotovo identičnom činjeničnom i pravnom stanju, utvrdili tim predlagačima sličnu visinu naknade koja je dosuđena i podnosiocima zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, ceneći značaj parničnih postupaka koji su prethodili izvršnim postupcima, iz čega proizlazi da podnosioci ustavne žalbe nisu dovedeni u neravnopravni položaj.

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („ Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.